Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
14. 01. 2009.
Krk u brk
Uz četiri vesti i horoskop, na dve srednje strane prekjučerašnje „Pravde” rasprostro se tekst (sa šest fotografija) pod naslovom: „U smrt zbog Srbina”.
Naslovodavac nagoveštava da je Srbin toliko vredan da lepotici bez njega života nema. To pojašnjavaju nadnaslov „Nina Morić pokušala samoubistvo jer se razočarala u muža Fabricija i aktuelnog ljubavnika Nevena” i podnaslov „Istoga dana kada je saznala da njen bivši muž ima ljubavnicu, Ninu je ostavio njen dečko Neven Vujić. Toliki stres nije mogla da podnese”. U stvari, nadnaslov i podnaslov zbunjuju, jer se vidi da nije samo Srbin uzročnik njenog razočaranja, kao i da nije umrla, kako bi se u prvi mah pomislilo.
Ko bi se zadubio u štivo našao bi da lepotica tvrdi da nije reč ni o kakvom samoubistvu već da je slučajno uzela više nego obično tableta za smirenje. Svejedno, naslov ostaje postojano kano klisurine. Ostaje uprkos činjenici (do koje zaludan čovek može doći ako pročita ceo napis) da je Neven Vujić vlasnik „lanca hotela” u Italiji. Prema tome, pre će biti da je Neven Nini zapao za oko što je bogat, nego što je očarala njegova nacionalna pripadnost.
Ali kakav bi se onda naslov mogao izvući? Slab. Iz teksta se tek saznaje da je nesrećnica „hrvatska manekenka”. A u stvari je Hrvatica kojoj se u rubrici „zanimanje” piše – manekenka, živi u Italiji gde je bivši muž podvodio bogatima i tajno snimao kakve bezobrazluke rade, pa ih posle ucenjivao. Baš fino društvo. Likovi koji zaslužuju da im se posvete dve strane. Da nam se mladež poduči kako se postaje poznat i bogat. Ili obratno.
Tekstovi veoma često smetaju novinarima i urednicima da daju privlačne naslove. Naročito ako u napisima ima i istine. Istina je prilično dosadna i zamorna za opisivanje. Čovek mora da se napreže ne bi li shvatio o čemu se radi.
Dočim kod većine tabloida nema okolišenja, već krk u brk. Čovek je ili monstrum ili anđeo. Nije tačno da ,„ni đavo nije sasvim crn”. Crn je da crnji biti ne može. „Pres” je prekjuče pisao o neurohirurgu koji je navodno od rođaka onih koje jetrebalo da operiše tražio i uzimao novac. Prilikom primopredaje obeleženih 300 evra lekar je uhapšen i određen mu je jednomesečni pritvor. Na dve strane su ispovesti onih koji su mu davali pare poslednjih skoro dvadeset godina. Zaista sve izgleda veoma uverljivo, ali...
Ali čemu istraga, čemu sud i suđenje ako se već zna da je doktor dodatno zarađivao na ljudskoj nesreći? Na jednom mestu piše da osumnjičeni poriče krivicu i tvrdi da je žrtva nameštaljke da bi ga sprečili da postane redovni profesor na Medicinskom fakultetu i akademik. I da je priznao krivicu, ni to se ne može uzeti zdravo zagotovo, dok istraga i sud ne završe posao.
Nije se dogodilo jednom da ljudi priznaju da su učinili nešto što nisu. Motivi su raznoliki. Ako se ispostavi da lekar nije kriv, ništa mu neće vredeti. Oljagan je, i uvek će se govoriti da „gde ima dima, ima i vatre”, kao i da nije dokazano, ali „mi znamo” i slično. Ako se ispostavi da nije kriv, u najboljem slučaju, biće objavljena vest, a ne napis na dve strane kao sada. A sada mu je objavljeno puno ime i prezime, sa sve fotografijom, da ne bude sumnje o kome je reč.
Ako su novine gladne ovakvih tema, mogle su je imati, ali sa inicijalima osumnjičenog, bez fotografije i podatka gde radi. (Dešavalo se nekoliko puta da novine objave inicijale osumnjičenog, ali i njegovu fotografiju!)
„Alo!” je prekjuče na prvoj strani objavio glavni, veliki naslov „Gde su pare za decu?!” ispod nadnaslova: „Željko Joksimović pita gazde kviza ,Želite li dapostanete milioner’”. Podnaslovi objašnjavaju: „Novac koji je poznati pevač osvojio u specijalnom izdanju kviza ,Želite li da postanete milioner’ ni posle godinu dana nije stigao do nezbrinute dece iz Valjeva. Radi se o svoti od1.200.000 dinara. U producentskoj kući ,Adventidž’ kažu da je novac trebalo da isplati B92, čiji predstavnici tvrde da je ceo iznos uplaćen još 3. decembra.”.
„Pres” je o ovome objavio tekst na srednjim stranama pod naslovom „Šarena B92 laža”, s tim što je suma o kojoj je reč kod njih veća za 50.000 dinara. Uprkos tvrdnji predsednika UO B 92 da je novac uplaćen pre mesec dana, naslov navodi čitaoca da Veran Matić laže, ili, blaže rečeno – ne govori istinu.
Ako je istina da su pare uplaćene 3. decembra (lako je proveriti), a nisu još„legle” na račune, onda pitanje treba postaviti banci. Ali u tom slučaju nema atraktivnog teksta. Ni naslova.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.