Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
28. 11. 2008.
Za radiodifuznu ustanovu Vojvodine
Novi Sad - Potpredsednica Izvršnog veća Vojvodine i pokrajinska sekretarka za informisanje Ana Tomanova-Makonova zalaže se za promene Zakona o radio-difuziji i informisanju da bi se "uveo red u rad medija i oblast informisanja".
Ona je za Građanski list kazala da državu treba decentralizovati čak i u oblasti medija kako bi se problematika na tom polju mogla bolje sagledati. Pokrajinska sekretarka smatra kako je upravo sad pravo vreme i prilika da se, posle tri-četiri godine od početka primenjivanja medijskih zakona, kaže šta je dobro u njima, a šta treba menjati.
Po vašoj oceni, šta nije dobro u zakonima o medijima?
- Počeću od onog što je najvidljivije, a to je privatizacija lokalnih medija. To je veoma značajno pitanje, naročito za Vojvodinu, gde živi mnogo etničkih zajednica. Zakon o radio-difuziji nalaže da mediji moraju biti privatizovani i taj proces je počeo, ali je očito napravljena greška jer, evo, praksa je pokazala da se pri tom nije polazilo od potreba lokalnih samouprava i stečenih prava nacionalnih zajednica, a to je pravo na informisanje na maternjem jeziku. Dakle, krenulo se u privatizaciju bez pravog monitoringa, jasnog cilja, tačnih kriterijuma i osmišljenog rada agencije za privatizaciju. Zato su nastali veliki problemi i prekidi privatizacije. Pokazalo se da mediji koji su privatizovani, njih je, istina, jako malo, nemaju nikakve garancije da će privatnici, čak i ukoliko potpišu ugovore, što moraju uraditi pre nego što dobiju dozvolu za privatizaciju, očuvati informisanje na jezicima nacionalnih manjina.
Mogu se čuti i upozorenja da se pitanje informisanja na manjinskim jezicima koristi samo kao izgovor za zaustavljanje privatizacije lokalnih medija kako bi lokalne političke oligarhije sačuvale svoje "megafone" koje će plaćati novcem građana.
- I ja se zalažem za nastavak privatizacije, ali po održivom modelu, koji je prihvatljiv za sve građane. Zbog toga je pokrajinski sekretarijat u saradnji s Novosadskom novinarskom školom napravio monitoring u 45 opština u Vojvodini kako bismo saznali šta lokalna samouprava očekuje od lokalnih medija i da bismo videli koji bi bio poželjan model privatizacije. Poslali smo cirkularno pismo na 45 adresa i dobili odgovor od svih s pečatom i potpisom. Došli smo do dragocenih podataka koji oslikavaju realno stanje na terenu, uključujući i kadrovsku osposobljenost lokanih medija. Od lokalnih samouprava 89 odsto izjasnilo se da bi im najviše odgovaralo da lokalni mediji ispunjavaju funkciju javnog servisa. Za te lokalne samouprave najprihvatljiviji je model privatizacije koja će dovesti do kombinovanog vlasništva. Konkretno, po predloženom modelu, lokalni mediji bili bi delom vlasništvo lokalne samouprave, delom zaposlenih u tim medijima, dok bi deo bio privatizovan. Mediji bi na taj način postali u velikoj meri slobodni i nezavisni, jer postoje čak tri komponente vlasništva. Tako niko ne može uticati na uređivačku politiku, jer jedan vlasnik kontroliše drugog. Smatram da je taj model privatizacije održiv za sve jer bi vlasnici vodili računa o tome da se mediji razvijaju, da se programski sadržaji kvalitetno urade i sačuvali bi program na jezicima manjina. Dakle, taj model privatizacije nije salonski izmišljen u kabinetu, nego iza njega stoji realan stav vojvođanskih samouprava i možemo ga prezentovati radnoj grupi koju je organizovalo Ministarstvo za kulturu, koja radi na izmeni Zakona o radio-difuziji, da bi se ponovo pokrenuo proces privatizacije.
Zalažete se i za formiranje pokrajinske radiodifuzne ustanove. Koju bi funkciju ona imala?
- Republička radiodifuzna agencija treba da bude nezavisno telo, ali ne do te mere da bude država u državi, da radi netransparentno, da ne poštuje odluke Ustavnog i Vrhovnog suda Srbije i da nikom ne mora polagati račune! Dakle, smatram da RRA treba takođe decentralizovati, jer je praksa pokazala da nije baš najbolje urađeno sa RRA i da nije dobro voditi sve i odlučivati o svemu s jednog mesta. Pokrajina nema potrebe da se bavi dodelom frekvencija kao nacionalnog dobra. I ima sijaset drugih stvari, da ne nabrajam sve, koje pokrajinska radiodifuzna ustanova ne treba da radi. Ali važan nam je monitoring da pratimo kako se program na deset jezika sprovodi i da štitimo javni interes građana Vojvodine. Treba da imamo svoje predstavnike u programskom savetu, da s ove teritorije u upravni odbor biramo ljude koji razumeju problematiku i život koji živi Vojvodina. Treba zajedno da rešavamo probleme koje dosad niko nije rešavao poput problema koji su nastali zbog porušene zgrade i predajnika u NATO bombardovanju. Osim toga, čeka nas i digitalizacija, a treba uspostaviti i sistem javnog servisa. Kako to da funkcioniše? A RRA iz Beograda ni fizički ni intelektualno ne može pokrivati celu teritoriju Srbije. Zato je treba decentralizovati i treba da postoji radiodifuzna ustanova, komisija ili se može zvati bilo kako, i za Sandžak, Beograd i Vojvodinu. Te ustanove bi davale mišljenje koje će morati da uvaži RRA. Dakle, ukoliko statut Vojvodine bude potvrđen u Skupštini Srbije, pokrajina bi dobila jednu važnu dimenziju i kada je reč o javnom servisu Vojvodine.
Antrfile : Pokrajinski javni servis Na koji način se trajno može rešiti problem finansiranja pokrajinskog javnog servisa?
- Jedino zakonom gde se tačno utvrđuju pravila igre. Sadašnji zakon samo jednu rečenicu ima o tome da 70 odsto novca koji se ubere u Vojvodini ostaje ovde. To su sredstva građana Vojvodine. Da bi ona ostala ovde, zakonom moraju biti utvrđena pravila igre.
E. Marjanov
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.