Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
17. 06. 2010.
Srbija nije oterala VAC
Nebojša Bradić ministar kulture i informisanja o uređenju srpske medijske scene, privatizaciji meedija, monopolu...Najava kompanije VAC da se povlači iz Srbije i da će prodati svoje akcije u listovima ”Politika” i ”Dnevnik” ne bi trebalo da uzdrma našu medijsku scenu, smatra Nebojša Bradić, ministar kulture i informisanja.
- Iza ovakve najave VAC vidim isključivo ekonomske razloge. Ako kompanija ne ostvari deo planirane ekonomske politike, onda ide na neka druga tržišta. To nije ništa novo i neobično.
- Šef medijske grupacije VAC Bodo Hombah je, obrazlažući odluku o povlačenju, upozorio srpski državni vrh da im je onemogućeno uspešno poslovanje u našoj zemlji...
- Ministarstvu kulture se nisu obraćali ni sa kakvim primedbama koje bi upućivale da imaju probleme u poslovanju. Kao što sam rekao, mislim da su razlozi za ovakvu odluku isključivo ekonomske prirode. Mislim da će ubrzo postati potpuno normalno da se vlasnici medija menjaju, kako to budu diktirali zahtevi tržišta.
- Može li ovo da pošalje loš signal drugim investitorima?
- Ne verujem. Što se tiče ”Politike”, siguran sam da će, s obzirom na ugled ove kuće, dobiti nove suvlasnike koji će omogućiti da kvalitetno posluje.
- Sledeće nedelje predstavljate medijsku studiju, koja treba konačno da uredi stanje na našoj medijskoj sceni. Šta će ona sve tačno definisati?
- Ovo je početak evropskog puta za srpske medije. Studija, koju su radili nezavisni evropski eksperti, osnov je buduće medijske strategije koja će se baviti važnim temama: uređivanje odnosa u oblasti elektronskih i štampanih medija, regulisanje statusa regulatornih i samoregulatornih tela, državna pomoć medijima kroz finansiranje programa ili subvencije... Takođe se bavimo i pitanjem transformacije ”Tanjuga” i Radio Jugoslavije.
- Na kojim medijskim zakonima će se raditi u narednom periodu?
- Studija predviđa da se pristupi promenama čitavog medijskog zakonodavstva, uključujući i Zakon o javnom informisanju.
- Zašto je nepunih godinu dana od izmena Zakona o informisanju on ponovo na dnevnom redu i hoće li se postojeći još jednom ”brusiti” ili donositi nov?
- O tom potom. Zakoni nisu gvozdena knjiga, već dinamična kategorija, pogotovo u zemljama u tranziciji. Pratimo promene koje su na medijskoj sceni donele izmene zakona koje smo usvojili prošle godine i u narednom periodu definisaće se neka bolja rešenja.
- Hoće li se uspostaviti jasni okviri kojima bi se sprečio monopol u medijima i kakva konkretna rešenja su tu predviđena?
- Već imamo nacrt Zakona o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji, koji je prošao određene konsultacije i on će biti deo ovog medijskog paketa. Već sam govorio da je evropska praksa da se spreči da izdavač dnevnih novina bude i većinski vlasnik distributivne mreže. Da li će to biti ugrađeno u novi zakon znaćemo na jesen, nakon što prođe rok za javnu raspravu i dostavljanje primedaba na medijsku studiju.
- Mnogi štampani mediji sada imaju velike probleme da naplate potraživanja od distributera, zašto Ministarstvo ne reaguje odlučnije na to?
- To nije naša direktna nadležnost, ali pažljivo pratimo šta se dešava. To je svakako jedna vrsta pritiska na medije i Ministarstvo kulture se trudi da adekvatno reaguje u slučajevima ugrožavanja nezavisnosti medija, bez obzira na to da li dolaze iz ekonomske ili političke sfere. Naravno, u uslovima tržišne privrede, niko u svetu ne može biti idealno slobodan i nezavisan.
- Da li je završena analiza efekata privatizacije medija i do kakvih rezultata se došlo?
- Nažalost, ima dosta loših primera privatizacije medija, naročito u lokalnim sredinama. One se preispituju i tamo gde ima prostora da se stvari vrate na staro, to će biti i učinjeno.
- Mnogi vam zameraju da se nedovoljno angažujete na rešavanju problema iz oblasti medija i da vam je prioritet da budete ministar kulture?
- Te zamerke zaista ne stoje. Ministarstvo i ja lično smo angažovani i uključeni u rešavanje brojnih pitanja i problema, kako iz oblasti kulture, tako i informisanja.
- Nije vas bilo ni na skupu ”Mediji, kompanije i društvena odgovornost”, na kom je predsednik Tadić razgovarao sa urednicima medija...
- Na taj sastanak nisam pozvan.
- Slažete li se sa ocenom predsednika da su mediji u tragičnom stanju i da prikazuju iskrivljenu sliku Srbije?
- Naša medijska slika je šarolika. Mediji su ugroženi, bilo pritiskom tržišne privrede, bilo politike. Kada je reč o medijskim sadržajima, slažem se sa predsednikom. Ima malo istraživačkog novinarstva, autorskog pristupa... Medijska scena je ugrožena, pritisnuta velikim problemima. To je izazov za celo društvo, da svi zajedno pomognemo da se podigne kvalitet javnog informisanja.
Antrfile : Nemam favorita za RTS
- Koga biste voleli da vidite na mestudirektora RTS?
- Nemam favorita. Za kvalitet rada RTS važno je ko je na njegovom kormilu, ali je još važnije ko je u tzv. drugom ešelonu - u Upravnom odboru, urednici, kreativci i stručnjaci u brojnim redakcijama...
Uspostaviti jasne standarde
- Hoće li se novom medijskom strategijom dati veća ovlašćenja RRA i jači mehanizmi sankcija, pa čak i mogućnost zabrane programa koji ne ispunjavaju određene kriterijume?
- Efikasnost regulatornih tela u narednom periodu treba da bude znatno ojačana. Treba se boriti protiv loših stvari u medijima, ali ne zabranama i cenzurama, već javnim, širokim društvenim dijalogom. Važna je samoregulacija i uspostavljanje jasnih standarda koji će omogućiti da se takve stvari ne mogu dešavati.
D. Milinković
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.