Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
16. 03. 2010.
Veliki ekrani guše male
Najnovije istraživanje gledanosti televizijskih stanica u Nišu pokazalo je povećan rejting regionalnih i lokalnih televizija, ali ekonomska kriza pogodila je i njihove budžete, uskraćujući im ozbiljan finansijski kolač od marketinga.
Reklamiranje je umanjeno i na najgledanijim televizijskim stanicama.Prema rezultatima istraživanja agencija „Ipsos“ i „AGB Nilsen medija riserč“, od 26. oktobra do 1. novembra 2009. godine najgledanija je bila TV 5. Od maja do novembra prošle godine, gledanost TV 5 među lokalnim stanicama povećana je sa 46,5 na 47,2 odsto.
- Prihod od reklamiranja umanjen je u poslednjih godinu dana 40 odsto - kaže, za „Novosti“ Aneta Radivojević, direktor i glavni i odgovorni urednik ove televizije.
- Primorani smo da smanjujemo troškove. Ipak, i pored značajnog umanjenja, uspevamo da zaradimo od reklamiranja zahvaljujući rejtingu i imenu. Pomoglo nam je i umanjenje nadoknada za RRA za više od 50 odsto, pa smo tako u obavezi da mesečno izdvojimo 330.000 dinara, a tu je i obaveza prema RATEL, koja na godišnjem nivou iznosi oko milion dinara.
Lokalni mediji, koji uredno izmiruju zakonske obaveze, pogođeni su i nelojalnom konkurencijom. Stručnjaci navode da „jugoistok Srbije ostaje najmanje razvijeni deo zemlje gde je tržište reklama za lokalne medije ograničeno“.
- Kompanije se orijentišu, pre svega, na elektronske medije, i to televizije s nacionalnom frekevencijom. Istraživanja pokazuju da na ove televizije odlazi više od 90 odsto gledanosti - ističe Jasna Milošević, iz „Stratedžik markentinga“.
- Lokalne televizije najveću gledanost imaju u ranim jutarnjim časovima, kada nude servisne informacije.Kriza oglašivače usmerava i na Internet, koji dobija sve više korisnika. Prema podacima Zavoda za statistiku, od 2007. do 2009. godine broj korisnika Interneta porastao je u Srbiji za rekordnih 100 odsto. Tako i niški internet-mediji dobijaju u značaju i nameću se kao atraktivno tržište.
- Internet se pokazuje kao ogroman potencijal - kaže Predrag Blagojević, autor internet-novina „Južne vesti“.
- Predrasude u vezi sa reklamiranjem na Internetu kod nas još postoje, ali to će se sigurno promeniti zbog prednosti koje ima net-novinarstvo. Informacije su besplatne i, za razliku od vesti na televiziji, u svakom trenutku su dostupne, jer nemaju termin. Reklama može non-stop da stoji, a lakše se „lovi“ i ciljna grupa. Možemo da podesimo program tako da, kada se „otvori“ tekst o ženi, ponudimo reklamu o, na primer, kozmetičkim proizvodima. I bez ove opcije, marketinška računica je jasna: 11. marta 2010. godine imali smo 1.390 unikatnih poseta, a u proseku ih imamo od 1.000 do 1.600 - najmanje toliko ljudi je videlo reklame postavljene na našem sajtu.
Kao važnu stavku za opstanak lokalnih i regionalnih medija, gradonačelnik Miloš Simonović nedavno je, gostujući na konferenciji na ovu temu, istakao - „tržišno poslovanje“.- Lokalni mediji danas se previše oslanjaju na lokalnu samoupravu - rekao je Simonović.
- Činjenica je da je prošlogodišnja globalna ekonomska kriza uticala na smanjenje marketinških budžeta svih kompanija, ali postoji još načina koji mogu da obezbede dodatno finansiranje medija koji nisu u vezi s politikom.
Antrfile : Cenzura preko marketinga
Kad je reč o štampanim medijima, neprilike su slične.- Štampani mediji danas ne mogu da žive samo od tiraža, dok elektronski praktično žive od reklamiranja - kaže, za „Novosti“, Dragana Kocić, predsednik Društva novinara Niša. - Aktuelna kriza uticala je na to da mediji budu zavisniji od marketinških klijenata, a to, opet, utiče na slobodu informisanja i stvara cenzuru, ali i autocenzuru.
S. Babović
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.