Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
13. 01. 2010.
U privatnim rukama 50 medija
Beograd - U Srbiji je u poslednjih šest godina privatizovano 50 elektronskih i štampanih medija, dok je 51 preduzeće ostalo neprodato, rečeno je Danasu u Agenciji za privatizaciju.
Kako navode, rok za završetak privatizacije javnih, odnosno državnih preduzeća, ne postoji, ali se očekuje da će najveći broj lokalnih medija biti privatizovan tokom ove godine. U Agenciji za privatizaciju dodaju da je Vlada usvojila zaključak, kojim se odlaže privatizacija lokalnih elektronskih medija, koji emituju program na jezicima nacionalnih manjina, dok se ne usvoje izmene Zakona o radiodifuziji.
- Trenutno je prekinut postupak privatizacije 39 medija na jezicima nacionalnih manjina - navode u Agenciji za privatizaciju.
Nataša Vučković-Lesendrić, pomoćnica ministra kulture zadužena za medije, ističe za Danas da do kraja marta očekuje završetak strategije razvoja medija, koja će ukazati na moguća rešenja problema koji su se pojavili tokom privatizacije.
- Nedavno smo Evropskoj komisiji predali strategiju razvoja medija, u kojoj se tretira i proces privatizacije medija. Nadamo se da će nam biti odobrena sredstva za ovaj projekat, nakon čega ćemo na osnovu uporedne analize tržišta drugih zemalja i u Srbiji znati da li je i na koji način ovaj proces primenjiv - kaže Vučković-Lesendrić i dodaje da se očekuje da kompletna studija bude završena krajem marta.
Ona navodi da su neke opštine zatražile da pojedini mediji ostanu neprivatizovani, odnosno da ostanu na opštinskom budžetu.
- U Nišu je sakupljeno 40.000 potpisa građana koji su protiv privatizacije Televizije Niš, a koji su nam uručeni krajem prošle godine. Takođe, Skupština grada Niša donela je jednoglasnu odluku u prilog tome - napominje naša sagovornica.
Prema njenim rečima, tokom privatizacije uočeni su mnogi problemi, pa su tako određeni privatizovani mediji otišli u stečaj, kao što je bio slučaj sa Ibarskim novostima, dok su drugi izgubili na kvalitetu. Vučković-Lesendrić navodi da slični problemi sa lokalnim medijima postoje i u svetu, pa i u zemljama EU.
Miroljub Radojković, profesor Fakulteta političkih nauka, kaže za Danas da proces privatizacije lokalnih medija u našoj zemlji ukazuje na to da su ova glasila zapravo „roba koja nema kupca“ i da vlada „opšta zbrka“. Prema njegovoj oceni, Ministarstvo kulture „ne zna šta da radi po pitanju privatizacije“ i zato „kupuje sebi vreme praveći strategiju razvoja medija“.
- U decembru je Agencija za privatizaciju objavila treću aukcijsku prodaju 70 odsto društvenog kapitala četiri lokalna medija, iz Pirota, Kruševca, Despotovca i Brusa, sa više od 60 zaposlenih, a njihova ukupna cena iznosi oko 220-230.000 evra, što je cena stana u Beogradu. Ovi mediji se prodaju budzašto i verovatno je da ni ovog puta neće biti prodati - objašnjava Radojković.
On kaže da „neke opštine zahtevaju, navodno uz želje građana, da pojedini mediji ostanu neprivatizovani, što dovodi do spajanja države i medija“. Međutim, kako dodaje, kada Srbija bude bliže EU, mediji će ponovo morati da se razdvajaju od države.
Antrfile : Raskinuto 12 ugovora
Većina medija u Srbiji, prema podacima Agencije za privatizaciju, privatizovana je tokom 2007. i uglavnom im je omogućena kupovina na rate. Od 50 prodatih medija, u međuvremenu je raskinuto 12 ugovora. Najčešći kupci lokalnih medija su fizička i pravna lica iz zemlje, dok su samo Radio B92 i Pobedu iz Kruševca kupile firme iz SAD i iz Bugarske.
Od hiljadu do dva miliona evra
Po najvišoj ceni, odnosno za 2,169 miliona evra, prodato je preduzeće „Pančevac“, a među skupljim medijima bile su i Ibarske novosti iz Kraljeva (897.000 evra), Subotičke novine (833.000 evra), Glas Podrinja iz Šapca (756.000 evra), Radio TV Podrinje iz Loznice (680.000 evra), Zrenjanin (678.000 evra) i RTV „M“ iz Sremske Mitrovice (657.000 evra). Za manje od 2.000 evra, prodati su Slobodna reč iz Vranja, Takovske novine iz Gornjeg Milanovca, Polimlje iz Prijepolja, Zlatarske novosti iz Nove Varoši, Radio Ljubovija i Radio Obrenovac.
B. Cvejić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.