Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
23. 12. 2009.
Toranj čeka dozvolu
Svi radovi na obnovljenom Avalskom TV tornju su završeni polovinom novembra i izvođač radova ga je predao investitoru i korisniku - državi Srbiji i Javnom servisu RTS, ali će zvanično puštanje u rad „pričekati“ dolazak 2010. godine.
Pored brojnih neimarskih inovacija, posebno se izdvaja ona koja nije građevinska. Naime, Avalski TV toranj 2 je prvi objekat, nakon jako mnogo godina, koji će prvo imati upotrebnu dozvolu, pa tek onda početi s radom. Naravno, da ne treba ni podsećati, da veliki broj građevinskih objekata, od mostova, autoputeva, gradskih saobraćajnica, do industrijskih postrojenja i celih stambenih naselja, dobijali su upotrebne dozvole s decenijskim zakašnjenjem, a još veći broj - nikada. Zato je hvale vredna inicijativa i buduća trajna praksa da ni jedan novi objekat ne može biti stavljen u upotrebu i na korišćenje pre nego što dobije sve potrebne dozvole.
„Novi Avalski TV toranj je replika onog starog, ali nije identičan, mada je jako sličan, jer mu se geometrija ni za dlaku ne razlikuje od prethodnog, međutim, ovaj novi je viši od starog za neki metar“, kaže Goran Milovanović, tehnički direktor GP „Ratko Mitrović-Dedinje“, izvođač radova.
„Druga razlika je u tome što je ispod platoa i ispod kose rampe kojom se dolazi do tornja, izgrađeno nekoliko hiljada kvadrata proslovnog i proizvodnog prostora. Armirano-betonski deo tornja je 136,65, a čelični - 67,68 metara (velika razlika je u čeličnom delu - stari je bio trougaona rešetka, a sada je četvorougaona, stara je bila teška 25, a ova naša 80 tona). I novi toranj se oslanja na tri noge, čiji su temelji na dubini 8,8 metara, dok su stari bili plitki - na 1,80 metara, novi su i masivniji 6 x 7,6 metara (stari 4,2 x 4,6). U kompletan objekat ugrađeno je 4.000 kubika betona i 150 tona čelične armature. U sam toranj samo 1.500 kubika betona marke 80 (bila predviđena slabija 60) i 100 tona armature. Kroz telo tornja idu dva lifta koji se kreću brzinom od tri metra u sekundi, stepenište sa 545 gazišta i poseban prostor kroz koji prolaze kablovi. Toranj ima i dve metalne gondole - u donjoj je emisiona tehnika/sala, dok gornja ima dve etaže - u donjem je emisiona tehnika, dok je u gornjem panoramski restoran za 40 ljudi. Iznad restorana je „vidikovac“ - terasa, na visini od 123 metara, sa koje se vidi „cela Srbija“.
Prvi Avalski TV toranj projektovan je od 1959 -1960. godine (arhitekta Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić, konstrukcija, akademik Milan Krstić), a izveden od 1961. do 1964. godine (GP „Rad“-Beograd). Bio je visok 202,87 metara, pušten je u rad 1965. godine i trajao je 3,5 decenije - do 29. aprila 1999. godine, kada je srušen tokom agresije NATO pakta na Srbiju.
„Nanovo sagrađeni Avalski TV toranj, novi-stari simbol Beograda po mnogo čemu je jedinstven“, kaže Milutin Ignjatović, generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP koji je uradio projekt i vršio nadzor.
„Ni jedan toranj na svetu nema za presek ravnostrani trougao, a sa 204,33 metara ponovo je najviša građevina na Balkanu. CIP-ovi eksperti su prvi, kao projektanti, izašli na teren, a poslednji ga, kao nadzorni organ, napustili. Za realizaciju novog Avalskog TV tornja trebalo je sačiniti glavni projekat koji se sastojao od čak 14 različitih projekata i više od 70 svezaka. Na realizaciji projekta učestvovalo tačno 58 inženjera različitih specijalnosti iz CIP-a, ali i profesori sa Građevinskog fakulteta u Beogradu“.
Na izgradnji novog Avalskog TV tornja, pored CIP-a i „Ratka Mitrovića-Dedinje“, učestvovalo je još sedam firmi-podizvođača radova: MEGA inženjering iz Čačka, Zavarivač iz Vranja i beogradske firme PERI, Elektrosrbija, Tehnoterm, VMPS, Final step, Steduks i Trgomontaža.Za ponovnu izgradnju Avalskog TV tornja uloženo je manje od 10 miliona evra.
Sredstva su obezbedili: Vlada Srbije i RTS najveći deo, dok je više od milion evra prikupljeno dobrovoljnim prilozima-donacijama fizičkih i pravnih lica, građana Beograda, Srbije i sveta.
Radoš O. Dragutinović
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.