Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
19. 11. 2009.
Šta da se radi: beogradizacija – uzroci, posledice
– Direktor nije tu, ali svejedno, ni on nije ovlašćen za razgovor sa novinarima, evo vam broj našeg pi-ara u Beogradu.
– Otkud on zna, kad je reč o lokalnoj temi?
– Pitaće nas... – iskreno mi je odgovorila službenica u Regionalnoj agenciji za privatizaciju u Kraljevu.
Novinar u provinciji mora još i da sroči pitanja da bi ih prosledili u Beograd, odakle bi u istovetnom obliku, kroz dan, dva, tri, stigao odgovor.
,,U slučaju da ima dodatnih pitanja procedura se ponavlja”, objasnila nam je direktorka carine u Kraljevu Ljiljana Kordić, neovlašćena za razgovor sa novinarima, ni o lokalnim carinskim temama.
Tek je to komplikovano u Vojnom odseku... Potrebne su molbe, zahtevi i odobrenja. Nema razgovora sa lokalnim novinarima dok to ne odobre ,,generalni portparoli”, direktori, načelnici (u Beogradu). Tome često prethodi ,,propisana” procedura, obaveza novinara da pismeno najave temu, dostave pitanja. Onda je potrebno vreme dok se sagovornici u Beogradu upoznaju o čemu je reč tako što dobiju informacije od službenika iz provincije.
Ova procedura posebno važi za razne ispostave državnih službi u gradovima ili opštinama, poput poreske uprave, finansijske policije, carine, odeljenja Agencije za privatizaciju, raznih vladinih direkcija... Nije drugačija situacija ni u ograncima javnih preduzeća poput ,,Elektrosrbije”, ,,Telekoma”... Posebno su tako uređeni odnosi sa javnošću u filijalama privatnih ili državnih banaka.
Zbog te svojevrsne centralizacije, a i nekih drugih procesa sve je monolitnija i monotonija medijska slika u unutrašnjosti Srbije. Uprkos rezultatima ranijih istraživanja koji su pokazivali da građani veoma cene lokalne medije, oni se sada sve više gase, nestaju ili su na ivici propasti.
Pošto se prodaja lokalnih TV, radio-stanica i novina obavlja aukcijski, njihovi novi vlasnici su uglavnom ljudi bez iskustva u struci i, javna je tajna, simpatizeri i propagatori određenih stranaka i političkih opcija. Uz takvo ,,posredovanje” i uređivačka politika iz unutrašnjosti seli se u Beograd, u tamošnje stranačke centrale.
Zato, nekada u regionima gledane TV stanice postaju puki stranački repetitori, a u situaciji sve veće krize i neizvesne egzistencije na delu je poslušnost novinara umesto profesionalizma. Tako je, recimo, posle neuspešne privatizacije ,,Ibarskih novosti”, u Kraljevu ,,ućutkana” nekada i te kako gledana regionalna televizija. Pomoć od države stigla je u vidu socijalnog programa, novinarima su podeljene otpremnine i kud koji.
Doduše, taj prostor sada popunjavaju nove TV i nekoliko nedavno pokrenutih lokalnih listova u privatnom vlasništvu. Svi oni dele skučeno tržište pa su upućeni i na budžetski ,,kolač”. Pošto o realizaciji budžeta ponajviše brinu predsednici opština ili gradonačelnici oni tim novcem ,,nagrađuju” lojalnost i tako su i svojevrsni urednici lokalnih medija.Tako, umesto istinskog razvoja, novinari u unutrašnjosti Srbije gube bitku za profesiju i medijsku slobodu.
Za nekoliko dana uslediće i novi ,,paket” prodaje lokalnih TV stanica, i opet bez davno traženih i predlaganih privilegija u pogledu kupovine od, recimo, konzorcijuma zaposlenih u tim informativnim kućama. A, oni bi bili i najveći garant istinskog nastavka delatnosti, entuzijasti žurnalizma, zagovornici decentralizacije medijske slike i pomenutih izvora informisanja jer to, zasigurno, ne znači rastakanje države...
Miroljub Dugalić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.