Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
07. 10. 2009.
Komrakov ne očekuje poziv tužilaštva za ratne zločine
Milorad Komrakov, bivši glavni i odgovorni urednik Informativnog programa RTS-a, juče je promovisao svoju knjigu „Moj šesti oktobar”, za koju kaže da je zbirka dokumenata i autentičnih svedočenja o svemu što mu se događalo posle političkih promena 5. oktobra 2000.
Iako je bio na čelu „TV Bastilje”, Komrakov ne očekuje poziv Tužilaštva za ratne zločine, koje prikuplja dokumentaciju o tome da li je 90-tih postojala veza između novinarskog izveštavanja i ratnih zločina.
- Devet godina od petooktobarskih promena Komrakov se pita da li su „linčovanje nekolicine ljudi u RTS” pomogli da imamo slobodno novinarstvo. Ako je to tako, kaže on, nije mu žao batina koje je dobio u noći 5. oktobra, ali sud o tome, dodaje, doneće narod.
Komrakov kaže i da se ne odriče nijednog trenutka provedenog sa kolegama u RTS. Pre tri godine Komrakov je doživeo težak srčani infarkt i danas je invalid prve kategorije. Dve nedelje nakon dobijanja rešenja o invalidskoj penziji dobio je pravosnažno i izvršno sudsko rešenje da se vrati na posao u RTS, ali mu to lekari, kaže, nisu dozvolili. U penziji je, piše knjige, i bavi se šljivama.
Na pitanje da li ga je neko iz Tužilaštva za ratne zločine kontaktirao u vezi s namerom da se pronađe veza između izvršenja ratnih zločina i novinarskog angažmana režimskih novinara, kaže da nije.
- I ne vidim zašto bi. Mislim da su novinari radili svoj posao. Vrlo je teško dokazati da je neko imao zaista namere da se bavi tim ratnim huškanjem i da navodi nekoga na zlo - kaže Komrakov.
U Tužilaštvu za ratne zločine rečeno nam je da istraživanje u vezi sa takvim slučajevima nije stalo.
- U fazi smo istraživanja dokumentacije i analize onogo što je pisano. Zasad ne postoje imena ljudi i redakcija protiv kojih smo nešto preduzeli jer još analiziramo sadržaje, napise i ono što bi moglo da se podvede pod krivično delo i vršenje ratnog zločina.
Istražujemo dokumentaciju, jer kada to budemo završili, treba da stanemo iza svega. Da se ne bismo okliznuli, slučaj mora da ima pravne osnove - kaže za „24 sata” Jasna Šarčević-Janković, savetnik za odnose s javnošću Tužilaštva za ratne zločine.
Antrfile :
Mogu li novinari pred ratni sud
Radio Slobodna Evropa 25. juna 2000. emitovao je emisiju sa temom „Mogu li novinari izaći pred Međunarodni sud za ratne zločine”. Komentator Amir Zukić tada je rekao:
„Milijana Baletić, Mila Štula, Milorad Komrakov i drugi nositelji huškačkog novinarstva izbjegli su sve kontakte sa nama na temu odgovornosti novinara za podsticanje genocida. Preko posrednika su nam poručili da su sve što su radili, radili svjesno i da nikada nisu rekli da treba nekoga ubiti. Umjesto komentara, recimo da i osuđeni ruandski novinar Žorž Rižiu nikada nije rekao: ‘Ubijte Tutsije!’. Njegov omiljeni džingl glasio je: ‘Počistite oko svoje kuće!’”
„Milorad Komrakov je zakone novinarske profesije potpuno podredio slepom služenju srušenom režimu Slobodana Miloševića, ne prezajući da, kad god zatreba, pogazi i osnovne postulate ljudske časti i morala. On je time postao neposredni kreator lažne slike o stanju u zemlji, saučesnik u sejanju mržnje prema svakom ko ima drugačije mišljenje, podstrekač oružanih sukoba koji su kulminirali NATO agresijom na Jugoslaviju..."
Stav Suda časti UNS-a koji je izrečen tokom javne rasprave o isključenju Milorada Komrakova iz Udruženja.
„Pobijeno je četrdesetoro srpske dece, od čijih su iskopanih očiju ustaše napravile ogrlice“
Izveštaj Milorada Komrakova iz Vukovara 1991.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.