Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
26. 09. 2009.
RTS bez reklama najranije 2019. godine
O finansiranju Javnog servisa isključivo putem pretplate moguće je razmišljati tek za 10 godina, kada se obnovi tehnika i završi proces digitalizacije.
Kada na televiziji počinje film koji već dugo želite da odgledate, ali niste uspeli da završite sve kućne poslove, nemojte brinuti. Sačekajte blok reklama i u toj pauzi vaša kuća može da blista. Nisu retke situacije gde vam je pored daljinskog upravljača potrebna i sveska u koju ćete zabeležiti sve ono što se zbilo do reklama kako biste se podsetili kada film ponovo krene. To je slučaj uglavnom na privatnim televizijama, ali nije nepoznat ni gledaocima Javnog servisa. Zato se nameće pitanje da li je realno očekivati da će se javni servis u bližoj budućnosti izdržavati isključivo od pretplata.
– O tome može da se razmišlja za deset godina, pošto se obnove predajnici i tehnika uništena u bombardovanju od strane NATO-a. Ne smemo da zaboravimo ni to da nijedan javni servis u Evropi ne mora da se nosi sa takvim problemom. Takođe, potrebno je završiti komplikovan i skup proces digitalizacije – objasnila je Duška Vučinić-Lučić, šef odseka za pi-ar i pres-službu Radio-televizije Srbije, i podsetila da se gotovo svi javni servisi u Evropi finansiraju putem pretplate, ali i da to za većinu njih nije jedini izvor finansija. Ukoliko to i jeste slučaj, iza njih postoje strogi zakoni koji garantuju apsolutnu naplativost.
– Malobrojni su primeri poput Bi-Bi-Sija, koji mogu sebi da dopuste da nemaju oglase, ali se zato tamo plaća mnogo veća pretplata. Nemačka, na primer, to ne može. Istina je da njihov javni servis ima ograničen marketing, ali ga ipak ima – kazala je naša sagovornica i podsetila da je Vlada Srbije još 2002. godine donela odluku o ponovnom uvođenju pretplate, a da je odluka tek 2005. počela i da se primenjuje. Međutim, dug i dalje ne izmiruju svi građani, iako se naplativost povećava.
– Nadoknadu za finansiranje Javnog servisa sada plaća prosečno 1,4 miliona domaćinstava u celoj Srbiji, a plaćanja pretplate je oslobođeno oko 400.000 domova. U tri poslednje godine ostvaren je pozitivan rezultat poslovanja, tako da konstantno više od jedne polovine obveznika uredno plaća RTV pretplatu – istakla je Duška Vučinić-Lučić i ovu tvrdnju potkrepila činjenicom da je u poslednjih šest meseci protekle godine Beograd ostvario naplativost veću od 77 odsto, a Novi Sad više od 73 odsto.
Naplativost se, takođe, povećala i u centralnoj Srbiji, na 50 odsto, a napredak se beleži i kod nejneurednijih platiša, onih na jugu Srbije, gde je zebeležen pomak od 19 do 35 odsto.
Po rečima naše sagovornice, prihod od reklama koje se emituju na RTS-u prošle godine bio je 40 odsto, a ove godine se očekuje 30 odsto, i to je veoma bitna stavka u ukupnom budžetu Javnog servisa.
Istina je da za sada u regionu ne postoji javni servis koji živi bez reklama. Iz Hrvatske stigle su najave da bi tako nešto kod njih moglo da se dogodi 2010. godine. Međutim, naša sagovornica smatra da je to „netačno tumačenje hrvatskog zakona“.
– Po ovom predlogu, HRT zadržava pravo na dva minuta marketinga po satu, čime znatno poskupljuje cenu sekunde za oglašavanje. Ali ono što je još zanimljivije, predlog zakona obavezuje sve komercijalne stanice da znatan deo novih prihoda od marketinga direktno uplaćuju na račun HRT-a, kao nadoknadu za izgubljenu dobit. Prema tome, oni smanjuju pritisak marketinga na program, smanjuju marketinške službe, a dobijaju gotov novac. Ne treba zaboraviti da su hrvatski propisi o plaćanju stroži i omogućavaju naplatu veću od 90 odsto – rekla je Duška Vučinić-Lučić i istakla da RTS nije u mogućnosti da određuje način na koji će se finansirati, već da to čini država.
Ako ste se pitali koliko vidite reklama u jednom satu, odgovor je šest minuta ako je na vašem ekranu program Javnog servisa, odnosno 12 minuta ako je program komercijalne televizije.
Višnja Dugalić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.