Vesti
17. 01. 2015.
Koliko košta digitalizcija
Javno preduzeće „Emisiona tehnika i veze" u decembru prošle godine objavilo je cenovnik usluga vezanih za emitovanje u digitalnoj zemaljskoj mreži Srbije.
Sastavni deo ovog spisa, osim usluga digitalnog prenosa, jesu i usluge emitovanja televizijskog programa u digitalnoj i analognoj tehnologiji, kao i usluge emitovanja radijskih programa u analognoj tehnologiji, usluge podataka, usluge smeštaja opreme u i na objektima JP Emisiona tehnika i veze, uz komercijalne usluge na Avapskom tornju.
Iza ove dugačke i komplikovane rečenice nalazi se cenovnik za televizije koje s analogne treba da pređu na digitalno emitovanje programa.
Cene se razlikuju u zavisnosti od toga da li je u pitanju nacionalni ili lokalni emiter, kao i od toga koja je zona raspodele u pitanju, odnosno o kojem se multipleksu radi. Tako je u prvom multipleksu, za nacionalne emitere, najskuplja zona Avala, odnosno područje oko Beograda, gde usluge emitovanja u standardnoj definiciji mesečno koštaju 1,75 miliona dinara, a za visoku definiciju 4,37 miliona.
Nešto jeftiniji je Crveni čot, sa 800 hiljada, odnosno dva miliona mesečno, a na trećem mestu je Jastrebac sa blizu 700 hiljada za standardnu TV, odnosno 1,73 miliona za HDTV.
Za regionalne i lokalne emitere, odnosno multipleks dva i tri, cena je niža, uz korektivni faktor od 0,2 odsto, što znači da će plaćati dvadeset posto predviđene cene najmanje do 1. jula 2017. godine.
Za zainteresovane, tu su i popusti: deset posto za dva ili više kanala standardne definicije i 20 posto za HDTV. Cena je manja i u slučaju avansnog plaćanja ili ugovora na pet i deset godina, kao i u zavisnosti od toga na koliko su lokacija instalirani uređaji korisnika. Radio amateri, neprofitne organizacije, MUP, Vojska RS, BIA i organi državne uprave plaćaće samo osnovne troškove, a popusti, ako ih ima više, sabiraju se.
Prvi pogled na novi cenovnik kazuje nam da će, kad se planirana digitalizacija okonča, nastati prva trijaža u pretrpanom informativnom TV nebu.
Ako se pravilnik bude primenjivao i našao način da televizije i radio stanice redovno plaćaju za ove dozvole, male su šanse za opstanak lokalnih komercijalnih televizija. Situacija će se dodatno iskristalisati 2017, kada je predviđeno ukidanje ovih popusta, ali će možda i cenovnik biti drugačiji.
Kako je digitalizacijom smanjena šansa da se televizije, poput sadašnjih radio stanica, odmetnu u pirate. postoji mogućnost da ispunimo predviđanje Evropske unije koja je davno rekla da je na ovom prostoru dovoljan jedan nacionalni i dva komercijalna emitera, i tako se vratimo na nivo iz npe devedesetih, ali uz drugi kvalitet. TV Hepi i Palma, čuvajte se!
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.