Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
04. 09. 2009.
Zakon uvodi odmazdu i strah
Zoran Lakićević, advokat Udruženja novinara Srbije, kaže u razgovoru za Pravdu da još postoji šansa da se izmene Zakona o javnom informisanju obore pred Ustavnim sudom. On objašnjava da, iako su izmene Zakona o javnom informisanju usvojene po hitnom postupku i bez obzira na to što ih je predsednik Srbije Boris Tadić odmah potpisao, time nije onemogućena ocena njihove ustavnosti.
- Takva nedoumica može biti samo izraz nesporazuma. Ekspresnim donošenjem ukaza o proglašenju ovog zakona, predsednik Tadić je onemogućio hitnu ocenu ustavnosti zakona, koju je, u skladu sa čl. 169 Ustava Republike Srbije, mogla da zahteva jedna trećina narodnih poslanika.
U takvom slučaju, Ustavni sud ima dužnost da u roku od sedam dana oceni ustavnost zakona koji je izglasan, a ukazom još nije proglašen. Inače, mogućnost redovnog postupka za ocenu ustavnosti ovog zakona i dalje postoji, a UNS je podneo inicijativu za pokretanje takvog postupka
• Šta, prema izmenama Zakona, novinari i mediji ubuduće neće smeti da pišu i objavljuju?
- Prava i obaveze učesnika u procesu javnog informisanja nisu promenjeni usvojenim izmenama Zakona. I dalje važe ista pravna i profesionalna pravila, samo su se drastično povećale zaprećene kazne, čija visina po opštem stručnom mišljenju nije primerena i vodi autocenzuri, odnosno ograničavanju zajemčenog prava na slobodu izražavanja mišljenja.
Da bi se sačuvali od drakonskih kazni, koje su tako visoke da mogu ugasiti Javno glasilo ili ugroziti egzistenciju odgovornog urednika, novinari će za sve granične slučajeve morati da konsultuju advokate, pa i tada postoji mogućnost i opasnost različitih i pogrešnih tumačenja.
• Da li novine sada smeju ga objave, na irimer, izjavu Velimira Ilića da je ministar Mlađan Dinkić upropastio srpsku privredu?
- Mislim da smeju, pod uslovom da se izjava prenese verodostojno i potpuno. Osim toga, u datom primeru, reč je o kritičkom mišljenju, a ne o činjenici, a nosioci državnih i političkih funkcija su dužni da podnose kritiku svog rada. Nosiocima državnih i političkih funkcija zakonom je ograničeno i pravo na zaštitu privatnosti, srazmerno opravdanom interesu javnosti u svakom konkretnom slučaju.
• Da li bi izjava iz tog primera mogla da bude naslov teksta?
- Da, pod uslovom da bude jasno da je to izjava koja se prenosi, a ne opšte mišljenje ili puna istina. U slučaju, pak, da je to stav javnog glasila, ono bi, u slučaju objavljivanja, moralo biti spremno da u sudskom postupku dokaže istinitost takve tvrdnje, što ne bi bilo jednostavno.
Bitno je razumeti da su novinari slobodni u prikupljanju, istraživanju, objavljivanju i širenju ideja, informacija i mišljenja, ali da su dužni da pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti, sa pažnjom primerenom okolnostima, provere njeno poreklo,istinitost i potpunost, a kada prenose tuđe informacije, ideje i mišljenja, dužni su da to učine verodostojno i potpuno. I da poštuju privatnost drugih ljudi. O svemu tome, Zakon o javnom informisanju i Kodeks novinara imaju precizne odredbe.
• Može li, ipak, kako tvrdi predlagač, Zakon da doprinese redu u medijima?
- Sporni zakon je u stručnoj javnosti sa pravom ocenjen kao nedemokratski i nelegitiman, kako po načinu donošenja, tako i po svojoj sadržini. Verujem da takav zakon ne može pomoći rešavanju realnih problema i uspostavljanju viših vrednosnih standarda u sferi javnog informisanja. Odmazda i strah nisu saveznici bilo kakvog boljitka.
• Da li su usvojene izmene Zakona o javnom informisanju neustavne i kakvi su izgledi da ih Ustavni sud proglasi za neustavne?
- Kao i drugi kritičari spornog zakona, mislim da su bez sumnje neustavne odredbe Zakona koje regulišu zabranu prenosa prava na javno glasilo i prava na izdavanje glasila na drugo lice, a videćemo šta će odlučiti Ustavni sud. Sa stanovišta slobode osnivanja medija, sporna je i odredba kojom se zabranjuje osnivanje javnog glasila pod istim ili sličnim imenom u slučaju prestanka štampanja ili izdavanja javnog glasila
• A kaznene odredbe koje propisuje Zakon? Jesu li one primerene?
- Propisane i previsoke novčane kazne nisu usaglašene sa drugim zakonima u višestruko su veće od kazni propisanih za krivična dela učinjena putem sredstava javnog informisanja. Takve kazne su u suprotnosti sa obavezujućim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, po kojima visina kazne mora biti u razumnom odnosu i proporcionalna povredi zbog koje se izriče.
U presudama ovog suda izražen je stav da kazne koje ugrožavaju finansijski opstanak medija predstavljaju nedozvoljenu intervenciju u oblast slobode informisanja. Neprirodno uvođenje privrednih prestupa u sferu javnog informisanja neprihvatljivo jača uticaj i ulogu države u medijskoj sferi i ukazuje na nameru odmazde, umesto skrupulozne i stalne zaštite bitnih vrednosti: istine, časti, ugleda, zaštite maloletnika, koje nisu i ne mogu biti privredni prestup.
• Izmene predviđaju i odredbu o obaveznoj registraciji javnog glasila. Da li je i to, po vama, sporno?
- Te odredbe su praćene novčanim kaznama podobnim za gašenje javnog glasila, što svrstava našu zemlju u red zemalja poput Uzbekistana i Tadžikistana, i to samo zato što predlagač Zakona nije znao ili nije hteo da zna da je uvođenje ovog registra predviđeno drugim medijskim zakonima.
Antrfile :
Pečaćenje novina preko noći
Šta je još, po mišljenju stručne javnosti, sporno u Zakonu?
- Rigorozni i hitni postupak predviđen za slučajeve zabrane distribucije informacija radi sprečavanja poziva na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalnog integriteta zemlje - uvodi se kao redovni postupak protiv medija.Zar je potrebno da podsećamo da to podrazumeva noćno odlučivanje sudova (u roku od 12 sati), upade policije, prinudnu zaplenu i pečaćenje novina
Preskupa nevinost
Koja je, osim drakonskih kazni, ključna novina uvedena u izmene Zakona, a što će medije oterati u samocenzuru?
- Neopravdano je apsolutizovana pretpostavka nevinosti, koja u sistemu krivičnog prava predstavlja bitan princip, ali je u Zakonu o javnom informisanju bila periferni i uglavnom nesankcionisani prekršaj, pre svega zato što se kršenjem pretpostavke nevinosti u javnim glasilima po pravilu čini i neki drugi delikt, koji teže pogađa oštećenog i koji je zato strože sankcionisan - krivičnom odgovornošću ili naknadom štete. Sada je povreda pretpostavke nevinosti privredni prestup, za koji je zaprećena višestruko veća kazna nego za bilo koje krivično delo učinjeno putem sredstava javnog informisanja.
J. Velinović
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.