Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
16. 08. 2009.
Radio-signal zamenjuje slobodu kretanja
Sistem informisanja na srpskom jeziku na KiM potpuno se raspao 1999. godine.
– Srbi u međuvremenu pokrenuli 27 radio-stanica i šest televizija „Izvinite, ja sam Acić iz Prištine, mogu li da ostavim prilog za vaš radio”, pitao je 2002. godine jedan posetilac urednika na radiju u Čaglavici. Nikome nije bilo jasno šta hoće ovaj čovek s novcem u rukama i kako je uopšte došao na takvu pomisao.
„Ja sam vernik, u crkvu svetog Nikole ne mogu da idem, pa sa suprugom, za praznike stanem ispred naših ikona, pustimo radio KiM i molimo se kao u crkvi”, objasnio je ovaj sredovečni gospodin.
Na radiju se tada emitovala emisija verskog sadržaja, sa nešto duhovne muzike, za koju smo verovali da je najneslušaniji deo našeg programa. Ovim postupkom gospodin Acić je samo pokazao koliko je važan jedan intimni trenutak getoiziranog slušaoca i kako se životne potrebe i sloboda kretanja zamenjuju jedinim radio-signalom.
Sistem informisanja na srpskom jeziku u Pokrajini potpuno se i nepovratno raspao 1999. godine. Srbi su izbačeni iz gradova, a sve medijske kuće nestaju ili menjaju sedište. U seoskim sredinama, uglavnom tehničko osoblje bivših radio i TV kuća počinje da otvara enklavske stanice male snage na kojima se uglavnom emituju pozdravi i čestitke. Srbi su za kratko vreme pokrenuli 27 radio-stanica i šest televizija. Međunarodnoj zajednici i Albancima imponuje ovaj broj, jer se u izveštajima to navodi kao demokratsko dostignuće Kosova. U međuvremenu počinje deoba frekvencije male snage i svi dobijaju seoske signale, ali bez ijednog emitera na nivou pokrajine.
Uprkos velikom broju radio-stanica informisanost Srba u enklavama je na najnižem mogućem nivou, a njihova povezanost svodi se na prepričavanje glasina ili vesti o tragičnim događajima koje stižu od nacionalnih emitera iz Beograda.
Među emiterima počinje diferencijacija na one koji emituju pozdrave i čestitke i na one koji emituju bazični informativni program. Ovi drugi ubrzo postaju neka vrsta enklavskih javnih servisa, pišu projekte i traže donacije, obrazuju mlade kadrove i počinju da služe svojim zajednicama: za oblast severnog Kosova Radio Kontakt plus, TV Most, RTV Mir; za centralno Kosovo Radio KiM i Radio Gračanica; za hermetički izolovanu Metohiju Radio Goraždevac; za Kosovsko Pomoravlje u različitim periodima Radio Kosovska Kamenica, Radio Maks, Radio Klokot kod Vitine i TV Puls; na Štrpcu rade RTV Herc i Radio Borzani.
Za to vreme država Srbija i RTS sve vreme plaćaju oko 300 radnika, a lokalne samouprave nastavljaju finansiranje opštinskih radio-stanica koje su prestale da postoje 1999. godine obezbeđujući i plate za 150 „medijskih radnika” koji nisu proizveli nijednu vest u poslednjih 10 godina. Na primer, za Radio Metohiju iz Peći koji je tada nestao i danas se, svakog meseca, izdvaja 40 minimalnih primanja, a za Radio Goraždevac, koji je sve vreme radio u zastrašujućim uslovima, nema nijednog jedinog dinara.
„Prve vesti na nekim zapadnim medijima o ubistvu dece na Bistrici, plasirane iz Prištine, bile su da je u Peći povređena jedna Albanka. Uspeli smo to da demantujemo, naše je da radimo, od toga nam sve zavisi”, kaže Darko Dimitrijević, urednik Radio Goraždevca i predsednik KOSMA mreže.
Postala je praksa da oni koje plaća država – malo ili ništa ne rade, tvrdi Željko Tvrdišić, predsednik Društva novinara KiM i nastavlja: Ministarstvo za lokalnu samoupravu, Ministarstvo za KiM uz podršku Republičke radio-difuzne agencije treba da nađe rešenje, pa bi se udesetostručila proizvodnja vesti na KiM. Ovako desetine portira dobijaju novinarsku platu.
”Radio-stanice koje nisu na „platnom spisku” države snalaze se i linkovskim povezivanjem enklavskih javnih servisa (Radio KiM, Radio Kontakt plus, Radio Goraždevac, Radio Borzani, i Radio Kosovska Kamenica) u jednu KOSMA mrežu, prvi put stvaraju jedinstven informativni program, pokrivena je teritorija Pokrajine i otvoren put vestima iz enklava. Preloman trenutak za medije na Kosmetu bio je je pogrom nad Srbima 17. marta 2004. godine. Tada se pokazala moć medija na albanskom jeziku (RTK, Besa Prizren) da vode sukob i nemoć srpskih medija da izveštavaju o razornim posledicama etničkog divljanja. Informacija iz KOSMA mreže bilo je premalo, televizije nisu odgovorile u dovoljnoj meri, pa do danas nisu sagledane prava razmera i posledice tog haosa na uticajne inostrane medije. Nakon svega, OEBS urgentno predlaže otvaranje radio i TV stanice na srpskom koja bi pokrivala Kosovo, ali te preporuke niko ne uvažava.
Antrfile : KOSMA – jedina međuenklavska proizvodnja
KOSMA mreža je jedina proizvodna delatnost koja svakog dana povezuje izolovane srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Po principu rotacije i domaćinstva, stanice u Čaglavici, Mitrovici, Goraždevcu, Štrpcu i Klokotu kod Vitine proizvode pola sata informativnog programa.
Zahvaljujući USAID-ovoj donaciji sistem dvosmernih linkova zamenjen je internetskim Comrex vezama, jedinim te vrste na Balkanu, koji ima mobilne jedinice kojima je moguće uključiti se direktno u program sa bilo kog mesta na svetu.
Nova TV – KosNet info
Na inicijativu RTV Herc iz Štrpca i po principu KOSMA mreže TV stanice i TV produkcije udružuju se u KosNet info i proizvode pola sata informativnog programa.
„To je najkvalitetniji format proizveden u proteklih deset godina na srpskom jeziku južno od Beograda, i bez ikakvih problema ga može emitovati bilo koji nacionalni emiter. Tako je KOSMA dobila svoju televizijsku sestru”, izjavio je predsednik Društva novinara KiM Željko Tvrdišić.
Pokretanje nezavisnog TV kanala na srpskom jeziku
Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara Kosova i Metohije pregovaračkim stranama u Bečkim pregovorima 2007. godine šalje aneks o tome šta je sve srpskoj medijskoj zajednici potrebno u Pokrajini. Traži se RTV, agencija, dnevne novine, pristup biblioteci, arhivi RTV Priština, i od svega se dobija da „Kosovo mora obezbediti jedan nezavisni TV kanal na srpskom jeziku koji pokriva celu teritoriju”.
Prištinske vlasti, zbog uticaja na Srbe i delom zbog podrške finansijski ugroženom javnom servisu (RTK), nastoje da se obaveza koju je nametnula međunarodna zajednica pretvori u drugi kanal javnog servisa (RTK 2), što srpska medijska zajednica odbacuje.
UNS i DNKIM formiraju Odbor za osnivanje nove TV, a UNDP radi ekspertsku analizu, nakon čega će se znati šta srpskoj zajednici i onima koji se služe srpskim jezikom zaista treba.
„Deca su nam pevala albanske pesmice jer smo, jedno vreme, samo njihove televizije mogli da gledamo”, kaže u anketi Saša iz Gojbulje, sela u brdima kod Vučitrna.
Živojin Rakočević
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.