Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
12. 08. 2009.
(Zlo)upotreba države
Ovo sa izmenama Zakona o informisanju zaista je skandalozno. Skandalozno je da vlada nudi parlamentu na usvajanje jedan zakon koji, po svemu sudeći, treba da reši pobednika u starom prljavom sukobu jednog ministra (Dinkića) i jednog izdavača (Rodića). Na taj način se država Srbija privatizuje u najbukvalnijem smislu i stavlja u službu jednog čoveka.
Ružno je što Demokratska stranka podržava taj predlog. Očigledno je razlog tome vlastoljublje, odnosno nespremnost da se raskine koalicija sa ucenjivačem i ide na nove izbore. Ali, taj dogovor sa đavolom može se olupati o glavu DS-a na sledećim izborima, bilo kada da budu.
Tužno je što neki novinari (kao predsednica NUNS-a, koji je ime napravio braneći novinarske slobode pod Miloševićem), sada podržavaju zakonske promene koje guše te iste slobode. Izgleda da slobode koje važe „za nas” ne treba da važe i „za njih”.
Ali ovde želim da kažem nekoliko reči o nekim manje uočenim odredbama Dinkić/ Bradićevog predloga. Prva grozna je ona koja zabranjuje vlasniku javnog glasila da novine proda i prenese nekom drugom. To je neverovatno ograničavanje prava privatne svojine, koje ne samo da ne može biti u skladu sa Ustavom Srbije, već je u sukobu sa elementarnim zdravim razumom. Zašto „Ringer” ne bi smeo da proda „Blic” nekom trećem?
Samo zato da Rodić ne bi izbegao kazne tako što bi preneo „Kurir” na neku drugu firmu. Znači, ceo sistem tržišne ekonomije se derogira da bi Dinkić onemogućio Rodićeve trikove. Besmislica. Ili, propisuje se da novinska kuća mora da ima osnovni kapital od 50.000, odnosno 100.000 evra, dok opšti propis, a to je ovde Zakon o privrednim društvima, traži samo 500 evra za društva sa ograničenom odgovornošću i 25.000 evra za otvorena akcionarska društva. Znači, jedna osrednja izdavačka kuća koja ima dva lista mora da stalno drži na računu 100.000 evra, dok je velikoj naftnoj, hemijskoj ili duvanskoj firmi dovoljno 25.000, ili čak samo 500 evra ukoliko se transformiše u DOO. Verovatni razlog je želja Dinkića da Rodića međusobni obračun boli, tj. da na računu bude dosta para za plaćanje kazni.
U vezi s ovim su i dve sledeće odredbe. Prva predviđa ekspresan postupak za situaciju da izdavaču novina padne osnovni kapital na niži iznos od pomenutog, sa kaznama i prestankom izdavanja novine, pri čemu se čak nalaže sudu da u roku od 12 sati (hej, 12 sati! Kao da je u pitanju ratno stanje) izrekne meru privremene zabrane izdavanja novina. Takav siledžijski postupak, naravno, ne postoji u Zakonu o privrednim društvima, već se predviđa rok od šest meseci za povratak osnovnog kapitala na propisani nivo.
Druga povezana odredba je ona da mora prestati izlaženje novina onda kada je račun novinske kuće u blokadi izvesno vreme (90 dana tokom jedne godine). Ovim se takođe derogira opšte zakonodavstvo, pre svega Zakon o stečaju, koji propisuje šta se i kako događa onda kada neko ne plaća svoje dugove. Ove dve odredbe su ne samo besmislene, već i smešne. One, naime, propisuju da mora prestati izdavanje novina onda kada je novinska kuća u krizi.
Normalno bi bilo da problemi firme dovedu do posledica po samu firmu – stečaj, nagodba sa poveriocima – a ne da se ostavi da firma postoji kao da ništa nije bilo, ali da joj se zabrani da radi svoj posao. To bi bilo kao da se trgovinskom preduzeću zatvore prodavnice onda kada ne može da plaća dugove, ali da samo preduzeće ostane da postoji. Očigledno da je ovaj predlog radio neki diletant iz kulture, a i da su ga na vladi usvojili slični. A da nisu, možda, zakoni o stečaju i privrednim društvima loši, pa da ih je potrebno lečiti specijalnim zakonima?
Prvo, nisu. Drugo, još smešnije, oba su u nadležnosti ministarstva kojim upravlja Dinkić, pa bi, ukoliko nalazi neke slabosti, sam mogao predložiti njihovu izmenu. Ali ne, on cilja samo na Rodića, kao crvenu maramu.
Sve u svemu, ovo je tužna epizoda srpskog parlamentarizma, sa upotrebom države u lične svrhe. Kada ministra žulja postojeće zakonodavstvo, onda se donose specijalni zakoni. A nije važno to što država slabo funkcioniše kada su u pitanju prava ostalih građana. Zaista tužno.
Boško Mijatović, ekonomista
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.