Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
31. 07. 2009.
Cenzorske vežbe u Srbikistanu
Zakon o informisanju u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i zakonima Srbije
Ukoliko se usvoji Predlog zakona o informisanju i počne da se sprovodi, sloboda medija u Srbiji biće u istom rangu sa Uzbekistanom, Tadžikistanom Belorusijom, Kazahtanom i Ruskom federacijom, zaključila je advokatska agencija „Kovington i Berling“ iz Vašingtona koja je analizirala Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom informisanju.
Ova kancelarija koja je u svetu jedna od najpriznatijih u oblasti medijskih prava, uradila je i pre 11 godina analizu tadašnjeg Zakona o informisanju koji je nazvala „neustavno vežbanje cenzure“.
Pravnom analizom ova advokatska kuća je utvrdila da se obaveza upisa u Registar i drastično povećanje novčanih kazni koje predviđa novi Predlog zakona o informisanju, ne uklapaju u zakon Republike Srbije, kao ni u Evropsku Konveciju o ljudskim pravima.
„Uspostavljanjem registra koji ne bi bio u dovoljnoj meri nezavisan od države, što bi rezultovalo nametanjem nadzora nad medijima, i propuštanjem da se navedu smernice u pogledu pojedinosti koje bi se određivale na sprovođenje zakona i određivanje kazne, ovi amandmani nepropisno i bez ikakve potrebe ometaju pravo medija na slobodu izražavanja“, zaključila je advokatska kancelarija „Konvington i Berling“.
Na okruglom stolu o Predlogu zakona o informisanju koji je juče organizovalo Udruženje novinara Srbije, profesor Fakulteta politič kih nauka Rade Veljanovski rekao je da će usvajanje Predloga zakona o informisanju vratiti novinare i zemlju korak u nazad.
„Za to je odgovoran onaj koji tu proceduru gura, znači Ministarstvo kulture, Vlada Srbije i Skupš tina, ako usvoji zakon. Dakle, odgovoran je ceo vrh vlasti i treba zabeležiti sve aktere koji su učestvovali u donošenju zakona. Može se desiti da je ovaj zakon samo vrh ledenog brega i da se iza njega nešto krupnije valja, a to može biti disciplinovanje medija“, rekao je Veljanovski.
On kaže da će zakon počistiti medije koji loše stoje na ekonomskom tržištu bez obzira što dobro rade svoj posao.
„Više nije tajna da Vlast želi javnu scenu na kojoj će biti smanjeni kritički potencijali onih koji mogu da kritikuju vlast. Kako će urednik da radi svoj posao ako mu iznad glave stoje kazne. Niko od nas nije rekao da u medijima u Srbiji nema lošeg rada, kršenja zakona i etičkih normi. Treba se boriti protiv toga, ali ovo nije način da se problemi istisnu iz medijske sfere“, kategoričan je Veljanovski.
On je dodao da odredba o upisu medija u registar krši član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.
„Mi u zakonu nemamo odredbu da se mediji moraju upisati u registar, ali za to postoje kazne za one koji to ne urade.Kada je 2003. godine rađen Zakon o informisanju i tada smo razgovarali da li mediji treba da se upisuju u registar. Odlučili smo da ne bude registar jer imamo Zakon o medijskim koncentracijama koji propisuje registrovanje medija, ali ne vuče posledice“, objasnio je Veljanovski.
Prema njegovim rečima, nedopustivo je da vlasnicima medijima preti kazna zabrane obavljanja delatnosti.
„U normalnim evropskim zemljama o takvoj odredbi zakona ne sme ni da se pomisli, a kamo li izgovori. Najgora kazna je da medij koji pogreši mora da prekine izdavanje. To vam je kao kad bolesnika držite na aparatima, pa onda isključite i posle 5-6 dana posle konsultacija doktora odlučite da ga vratite na aparate. Gde to postoji u Evropi“, zapitao je Veljanovski i dodao da predstavnici Ministarstva kulture uporno tvrde kako ovaj zakon nije u suprotnosti sa evropskim standardima, a nemaju nikakve argumente za to.
Prema rečima direktora Pravnog foruma Vladimira Todorića, priča o Zakonu o informisanju neće se zaustaviti glasanjem u Skupštini.
„Verovatno će se pred Ustavnim sudom pokrenuti pitanje njegove ustanovnosti, a zatim će uslediti i žalbe Evropskom sudu pravde u Strazburu. Odluke tog suda će nekim medijima doneti korist jer će odšteta biti veća nego kazna koju im je država naplatila“, rekao je Todorić.
On je dodao da je neverovatno koliko je zakon ostavio diskreciono pravo sudijama da sami određuju visinu kazne.
„U zakonu ne postoje nikakve odredbe i smernice koje bi sudijama pomogle da odrede visinu kazne. Ove izmene zakona će uticati negativno na funkcije koje mediji treba da obavljaju u društvu, a ovaj zakon samo pokazuje kakvi ljudi se bave slobodom izražavanja“, smatra Todorić.
Direktor Pravnog foruma je rekao da rešenja za efikasnu naplatu kazni za prekršaje u medijima, ne treba tražiti u Zakonu o informisanju, već u izmenama sistema registracije privrednih subjekata koji je, kako je rekao, previše liberalan.
„Takav zakon otvara polje za zloupotrebe. Prebacivanje prava s jedne firme na drugu, gde se prva gasi, nije samo karakteristično za medije već za celu našu privredu. Kazne ne mogu da se naplate, a firme na taj način izbegavaju da plate poreze i tako sve u krug“, rekao je Todorić.
On dodaje da država velikom broju preduzeća gleda kroz prste, a među medije hoće da uvede red i uvede kazne za insolventnost.
„Ukoliko je preduzeće 12-13 dana mesečno pod blokadom, ono će biti ugašeno. To ne postoji ni u jednoj državi. Ovaj potez vlasti je poziv dužnicima da ne plaćaju svoje dugove medijima jer će oni biti ugašeni ako im je račun blokiran više od 90 dana, a njihov dug će onda biti oprošten“, upozorio je Todorić.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić rekao je da prilikom pisanja zakona postoje pravila i standardi koji se moraju poštovati.
„Prilikom određivanja kazni mora se voditi računa o prosečnoj plati jer su ove cifre zastrašujuće za novinare i više su i od kazni propisanih Krivičnim zakonikom za mnogo teža dela. Te kazne takođe izazivaju i autocenzuru, što ne bi smelo da se dogodi, rekao je Šabić i dodao da Ustavom nisu predviđeni finansijski razlozi za zabranu rada medija, što je predloženo novim zakonskim izmenama. Advokat UNS-a Zoran Lakićević kaže da su zaprećene kazne drakonske i nisu odgovarajuće.
„Zakon o prekršajima predviđa najveću kaznu za pravno lice od milion dinara, a ovaj Zakon o informisanju čak 20 miliona dinara, a kazne mogu biti i veće ako se uzme sedmodnevni novac od tiraža i oglašavanja. Čak su kazne za krivično delo blaže od ovih koje propisuje Zakon o informisanju. Ove kazne nisu donete u svrhu kažnjavanja već zastrašivanja“, upozorio je Lakićević.
Najmoćniji mediji učestvovali u izradi zakona Rade Veljanovski je rekao da iako nije pozntao ko je pisao zakon, u njegovoj izradi su konsultovani neki mediji.
„Ako dublje zagrebemo, videćemo da su to finansijski najmoćniji mediji. Trebalo je pronaći trenutak i ljude i staviti zakon u proceduru. Ovde je iskorišćen napad jednog medija na novinarku druge kuće, a vlasti je to bio signal da će imati celu profesiju na svojoj strani kako bi izmenili zakon“, rekao je Veljanovski, ali je odbio da kaže koji su mediji konsultovani prilikom izrade zakona.
Antrfile : Marketinške agencije oblikuju medijsku scenu
Vladimir Todorić kaže da ne postoje precizni podaci koliko vredi tržište oglasa u Srbiji.
„Sigurno je da je to tržište nedovoljno veliko da finansira ovoliki broj medija. Većina medija funkcioniše kao specijalni politički program koji se izdržava od oglasa koje daju markentiš ke agencije i javna preduzeća. U Srbiji postoje dve velike markentiške agencije koje zajedno sa javnim preduzećima mogu da utiču na reklamiranje u medijima. Ukoliko država ne bude pomogla medijima videćemo sve veće tonjenje medija“, zaključio je Todorić.
M. Obradović
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.