Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
26. 07. 2009.
Dosta je bilo hajdučije u medijima
Pregovori za skupštinsku većinu u toku. Tekst pisale radne grupe dva ministarstva
U Srbiji je uvek bilo teško uvesti red. Tu se stvari, bojim se, nisu mnogo promenile još od hajdučkih vremena. Odličan primer je Zakon o informisanju. Svi su nezadovoljni haosom na medijskoj sceni, skandalizuju se zbog pisanja pojedinih novina... A kada konačno rešite da napravite radikalni rez, usledi talas kritika da su mere drakonske, suprotne evropskim normama, da nije pravi trenutak - kaže na početku intervjua za "Novosti" ministar kulture Nebojša Bradić.
Od kada su u skupštinskoj proceduri dva zakona izašla ispod "čekića" Ministarstva kulture - zakoni o informisanju i kulturi - ministar Bradić sedi na "vrućoj stolici" pred širokim frontom kritičara iz medija, novinarskih udruženja, opozicije, ali i iz pojedinih stranaka na vlasti, stručne javnosti...
- Bez obzira na sve otpore, krajnje je vreme da se podvuče crta i medijska scena u Srbiji, na zadovoljstvo svih, a posebno građana, civilizuje. Ovo je trebalo da bude urađeno mnogo ranije.
- Kako sada stvari stoje, krajnje je neizvesno da li će Zakon proći u parlamentu...
- Završena je skupštinska rasprava. Po mojim informacijama, u toku su razgovori sa parlamentarnim strankama. Verujem da će u narednom periodu i protivnici ovog zakona shvatiti da je njegov najvažniji cilj uvođenje reda.
- Ali najčešće zamerke su da se tim "uvođenjem reda", onako kako je predviđeno u tekstu Zakona, ograničava sloboda javne reči?
- Ponoviću po stoti put: Zakon nijednog trenutka ne dovodi u pitanje pravo na informisanje. On treba da koriguje sadašnji Zakon o informisanju, koji je neefikasan. Za dečiju pornografiju ili ugrožavanje prava na privatnost žrtava, na primer, kazne su od 30.000 do 100.000 dinara.
- Da li je Zakon, kako neki tvrde, "pravljen za jednog ministra, kako bi se obračunao sa jednim novinama"?
- U priči o Zakonu nema ničeg personalnog, niti bilo kakvog oblika "privatizacije". Stvari stoje upravo obrnuto - on treba da obezbedi zaštitu zakonitosti i vladavine prava, a to je ono što sve ljude čini ravnopravnim, ma na kojoj poziciji bili.
- Hoćete li otkriti ko je učestvovao u pisanju Zakona?
- Nije to nikakva misterija. Na Zakonu su radile radne grupe ministarstava pravde i kulture. Sa naše strane, tim je predvodila pomoćnica za medije Nataša Vučković-Lesendrić. Ministarka Malović je sa svojim saradnicima bila uključena u izradu Zakona.
- Da li biste vi lično nešto promenili u zakonu?
- Ako bi se merila stvarna šteta koju mediji svojim neprofesionalizmom ponekad učine, mislim da su predviđene kazne preniske.
- Ali i OEBS ukazuje da visoke kazne nisu u skladu sa evropskim standardima i da je to vid cenzure.
- Mediji jesu slobodni, ali moraju da budu odgovorni. Uveren sam da će mediji sa visokim stepenom profesionalne odgovornosti shvatiti da sve ovo, na duži rok, ide u njihovu korist. Gubitnici će biti oni koji na voajerizmu i gaženju ljudskog dostojanstva zarađuju ogroman novac. Primedbe, OEBS, inače, nisu suštinske.
- Da li je moguće i da se, kako predlažu međunarodne institucije, naša medijska scena upristoji samoregulacijom, a ne samo zakonima?
- Već duži niz godina se diskutuje o samoregulaciji medija u Srbiji i, nažalost, nikakvi rezultati nisu postignuti. Ne postoji još ni Savet za štampu, gde bi se donosile važne odluke koje se tiču novinarske profesije, iako su novinarska udruženja postigla dogovor o njegovom formiranju.
- Šta će G17 uraditi ukoliko Zakon ne prođe u parlamentu?
- O tome ni ne razmišljam.
- Nećete, kako se spekuliše, izglasavanje usloviti podrškom G17 za novih dvadesetak propisa koji čekaju da budu usvojeni?
- Naš jedini zahtev bio je da se o Zakonu o informisanju, zbog njegove važnosti, raspravlja po hitnom postupku u Skupštini.
- Strahujete li da ćete ostati upamćeni kao ministar koji je doneo Zakon još gori i od Vučićevog?
- Mislim da i moji najžešći kritičari vide koliko je nelogično optuživati ministra vlade, koja ovu zemlju krupnim koracima vodi ka standardima demokratske Evrope, da uvodi medijski mrak i najcrnje gušenje misli i govora.
- Kada ćete i po kojim kriterijumima rasporediti 60 miliona dinara, koliko je država izdvojila za pomoć medijima u krizi?
- Formira se radna grupa koja će uspostaviti strategiju za podelu pomoći. Do prvih transfera trebalo bi da dođe već početkom avgusta. Ugroženost medija u krizi je takva da traži hitne mere države.
- A kada ćete krenuti u odlučnije čišćenje etra od pirata?
- To zahteva koordiniranu akciju ministarstava kulture, telekomunikacija, policije i sudstva. Postoji oko 500 evidentiranih stanica, a još stotine njih rade bez odobrene frekvencije.
- U vašem resoru je još jedan ozbiljan i važan zakon - o kulturi. Hoće li on, konačno, izvršiti depolitizaciju ustanova kulture?
- Zakon, između ostalog, predviđa da se direktori kulturnih institucija ubuduće isključivo biraju na konkursu. Treba staviti tačku na praksu da se programi institucija kulture kreiraju prema političkoj pripadnosti direktora. To je ružna prošlost.
- Opozicija je uputila niz kritika - da je Zakon prazan, nesistematičan, da ne nudi rešenja za različite oblasti koje kultura pokriva...
- Ovo je osnovni zakon o kulturi, na čije donošenje se čekalo 17 godina! On treba da definiše osnovna pravila i da iznedri veliki broj podzakonskih akata. Zato je važno da se on donese što pre.
- Zar donošenje strategije kulture na pet godina nije prekratak period?
- Slažem se. Treba da razmišljamo o kulturi u Srbiji do 2020, čak i dalje od toga. Mislim da će se amandmanima to ugraditi u zakon.
- A pitanje privatizacije institucija kulture?
- Institucije kulture se ne mogu olako, površno, bez reda i cilja privatizovati. Mnoge i ne bi trebalo privatizovati.
- Kada će Narodno pozorište dobiti direktora i UO?
- Konkurs je u toku. Nakon usvajanja Zakona o kulturi rešićemo problem i u svim drugim institucijama gde nema direktora ili su na čelu v.d. lica.
- Smatrate li da država daje maksimum u brizi o kulturnom nasleđu na Kosovu?
- To je važno pitanje ne samo za Srbiju, već i za EU, koja treba da omogući da se to kulturno nasleđe štiti. U proteklom periodu moglo je da se uradi više i, ono što je najbitnije, da ta pomoć bude kontinuirana. Ohrabruje da uskoro kreću novi projekti obnove crkava i manastira. Novac je obezbeđen.
- Država je kao prioritet postavila očuvanje Pećke patrijaršije, oko čije restauracije se već dugo vode polemike...
- Projekat zaštite Pećke patrijaršije je realizovan i trenutno se čiste freske u samim crkvama. U avgustu će stručna komisija Ministarstva obići sve spomenike na Kosovu i utvrditi potrebne mere zaštite i za druge objekte. Briga o kulturnom nasleđu ne može se voditi samo u Beogradu i međunarodnim forumima, već pre svega na terenu.
- Da li ste se, posle svega, pokajali što ste preuzeli funkciju ministra kulture?
- Biću veoma zadovoljan ako do kraja jula ispunim tri cilja koja sam postavio sebi kada sam došao na ovo mesto: da uvećam izdvajanja za kulturu na jedan odsto budžeta Srbije, da se započne aktivna decentralizacija kulture i usvoji Zakon o kulturi. Čekam još samo da poslanici izglasaju zakon.
Antrfile : nacionalne penzije
- Da li će novi Zakon o kulturi konačno ustanoviti jasne kriterijume za dodelu nacionalnih penzija?
- Teško ćemo tu doći do liste najzaslužnijih za srpsku kulturu kojom bi svi bili zadovoljni. To, jednostavno, nije moguće. Da ne govorim o tome da država, nažalost, u ovom trenutku nema dovoljno sredstava za podršku svima onima koji su dugogodišnjim radom značajno zadužili srpsku kulturu.
JOŠ NIJE VREME ZA KOMEDIJU
-Kada biste sada bili u prilici da režirate komad o našoj stvarnosti, šta biste izabrali - komediju, parodiju, tragediju? U kom "žanru" mi trenutno živimo?
- Mislim da je vreme jako ozbiljno i na to treba stalno podsećati. U Srbiji još nije došlo vreme za komediju.
KULTURNI TURIZAM
- Koliko je međunarodna zajednica spremna da pomogne projekte kulture i u centralnoj Srbiji?
- Tu imamo odličnu saradnju sa UNESK-om, Savetom Evrope, Evropskom komisijom... Nemačka vlada upravo je izdvojila devet miliona dinara za obnovu Feliks Romulijane kod Zaječara, obnavlja se kula Nebojša , Dunavska tvrđava... Savet Evrope dao je milion i po evra za projekat Senjskog rudnika. Naši stručnjaci trenutno rade na projektima koji će u narednom periodu konkurisati za značajna sredstva EU. Nadamo se da ćemo kroz kreditnu liniju Evropske investicione banke obezbedeti sredstva za nastavak radova na Narodnoj biblioteci, Kinoteci i Muzeju savremene umetnosti. Srbija ima veliki potencijal za razgranavanje kulturnog turizma. To može da bude dobar osnov za razvoj pojedinih delova Srbije.
NOVA ELITA
-Ima li interesovanja među "novom elitom" u Srbiji za zadužbinarstvo, filantropiju?
- Tu oblast uskoro bi trebalo da reguliše Zakon o zadužbinama, koji čeka na usvajanje. Razgovarao sam sa mnogim ljudima koji su voljni da pomognu završetak kapitalnih projekata u oblasti kulture. Država, s druge strane, treba da ih privuče poreskim olakšicama, time što će njihove donacije učiniti vidljivim. Posla ima zaista mnogo. Samo tokom prošle godine pristigli su nam zahtevi za rekonstrukciju raznih institucija kulture u vrednosti više od 12 milijardi dinara. Poređenja radi, celokupni budžet za Nacionalni investicioni plan za 2009. nije toliki!
Danijela Milinković
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.