Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
22. 07. 2009.
Dug i neizvestan put do naplate odšteta
Ako nema para na računu tuženog, pobedniku u sudskom sporu preostaje jedino da stane u red za naplatu
U javnosti se redovno pojavljuju vesti da je neko na sudu dobio spor protiv medija koji je o njemu izneo određene neistine, ali manje je poznato da li je određena suma i naplaćena. U velikom broju slučajeva izvršne sudske presude ostaju mrtvo slovo na papiru, ne samo kad je reč o naknadama za klevete. Put do naplate je dug, neizvestan a potražilac mora da bude spreman kako na čekanje tako i na dodatne troškove.
Stranka G17 plus nedavno je saopštila da je dnevni list „Kurir” pravosnažnom presudom Okružnog suda u Beogradu kažnjen sa 678.000 dinara zbog objavljivanja neistina o predsedniku te stranke i ministru ekonomije Mlađanu Dinkiću. To je peta pravosnažna presuda koju je ministar na osnovu privatnih tužbi dobio protiv istog glasila a „Kurir” je kažnjen sa ukupno 1,7 miliona dinara na ime naknade nematerijalne štete Dinkiću i 250.700 dinara za troškove postupka.
Neko bi rekao lepa para, ali advokat Željko Ristić, čija kancelarija zastupa Dinkića, pojašnjava da je do sada samo jedna presuda izvršena i naplaćena i tek deo druge jer je račun lista u blokadi duže od godine. Po pravilu tek kada presuda postane pravosnažna i ako dužnik za 15 dana ne izmiri dobrovoljno obaveze, tužilac stiče pravo da se obrati Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu za izvršenje. Tada sud upućuje rešenje Narodnoj banci, koja preko svog odeljenja za prinudnu naplatu daje nalog poslovnoj banci da se sredstva sa računa dužnika prebace na račun poverioca.
U slučaju da novac na računu postoji, sve teče relativno brzo, ali ako para nema, poveriocu ostaje jedino da stane u red za naplatu. Ali i to košta. Za podnošenje zahteva za prinudnu naplatu plaća se sudska taksa od 20.000 do 30.000 dinara.
– U svim slučajevima kada vas neko preko medija uvredi, platićete mnogo raznih taksi, ne računajući troškove advokata. Najpre plaćate taksu kada podnesete tužbu, pa taksu kada dobijate presudu, a zatim i kada pokrećete postupak za izvršenje. Te svote nisu male, iznose i po 50.000 dinara i njihova visina zavisi od iznosa koji potražujete tužbom – kaže Ristić.
Naravno, sve to na kraju plati onaj ko je izgubio spor, ali do tada predstoji poprilično čekanje. Neizbežno je pitanje kako kuća čija se izdanja svakodnevno prodaju na kioscima – nema ama baš ni dinara na računu. Po objašnjenju advokata, firma koja prodaje izdanja ovog lista novac od prodatih primeraka ne uplaćuje na račun izdavača, to jest „Kurira”, što bi bilo normalno i u tom slučaju namirili bi se poverioci. Da bi se to izbeglo, pribegava takozvanoj cesiji, pa se novac od prodaje novina usmerava za plaćanje papira, boje ili drugih troškova. Cesija po zakonu ne može da se primeni ako ste dužni državi, tačnije Poreskoj upravi, pa zato preduzeća uvek na vreme plaćaju porez. Takve zakonske „rupe” dopuštaju da poverioci budu izigrani.
U Evropi prema tamošnjim propisima o informisanju nema problema sa naplatom kazni za medijsku klevetu jer mediji ne žele da budu ugašeni zbog jednog teksta ili slike. Naš sagovornik podseća da je britanski tabloid „San ” kupio od paparaca slike sa mesta pogibije princeze Dajane i bez oklevanja platio skoro milion funti sudske kazne zbog njihovog objavljivanja. Kako su svi zainteresovani mogli sporne snimke da kupe samo od pomenutog lista, pokazalo se da je zarada bila veća od kazne.
Verovatno su tvorci novog zakona o javnom informisanju imali u vidu Dinkićevo iskustvo sa „Kurirom” (redakcija je ubeđena da se izmene zakona „kroje” upravo po „njihovoj meri”), pa su predložili da list čiji je račun blokiran duže od 90 dana – mora prestati da izlazi.
Međutim, problem neizvršavanja pravosnažnih sudskih presuda nije tipičan samo za medijsku sferu već i za druge društvene segmente. Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, kaže da se razni subjekti na razne načine dovijaju kako da izbegnu plaćanje novčanih potraživanja po osnovu pravosnažnih presuda. Država, koja odgovara za svaki svoj organ, službu, ministarstvo, vojsku ili carinu, jedan je od većih dužnika.
Antrfile : Strazbur ne prašta dugovanja
U nemogućnosti da od svojih firmi naplate zaostale zarade, naknade za penziono osiguranje i druga potraživanja, čak i kad su dobili presude u svoju korist, neki građani Srbije pravdu traže pred sudom u Strazburu. U slučajevima Crnišanin protiv Srbije, Kačapor protiv Srbije i u nekoliko drugih predmeta – Evropski sud za ljudska prava stao je na stranu građana i potvrdio stav „da je obaveza države da preduzme sve neophodne korake da se pravosnažna presuda izvrši”.
M. Petrić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.