Vesti

16. 07. 2009.

Izvor: Vreme

Vlast i mediji - vesele devedesete

Vladajuća koalicija se dovela u paradoksalnu situaciju u kojoj je  Socijalistička partija Srbije, poznata po gušenju medija tokom devedesetih,  preuzela ulogu zaštitnika medija i medijskih sloboda?!

Socijalisti Ivice Dačića  odbili su, naime, da na sednici vlade podrže Predlog izmena Zakona (iza kojih  stoji Ministarstvo kulture) "jer ne žele da budu optuženi da rade isto ono što  su radili u prošlosti". Šlag na tortu svakako su bile Vučićeve ocene da je novi  zakon gori čak i od njegovog, po zlu zapamćenog zakona iz 1998. godine.

Možda bi se za Radisava Raju Rodića, medijskog tajkuna, moglo reći da je,  ukoliko se u Skupštini Srbije nakupi dovoljno glasova za usvajanje izmena  Zakona o informisanju, u opasnosti da strada od "bumerang efekta". Od sudbine  vlasnika "Kurira", "Glasa javnosti" i svačeg još, međutim, zanimljivije bi  moglo biti pitanje da li bi Srbijom u narednom periodu mogle da polete još neke  ubojite naprave kružnog kretanja?

Poznato je, naime, da je Rodiću, prilikom osnivanja "Kurira", od ključne pomoći  u lansiranju i etabliranju tog tabloida bio Mlađan Dinkić (ključni igrač u  rušenju vlade Zorana Živkovića, kome je "Kurir" poslužio kao odlično sredstvo u  borbi za smanjenje naklonosti birača prema vladi naslednika Zorana Đinđića).

Takođe je poznato i da su upravo na inicijativu Dinkića i njegovog G17 plus, iz  čijih je redova ministar kulture Nebojša Bradić, pripremljene izmene Zakona o  informisanju – smišljene, po opštoj oceni, upravo zato da "stanu u kraj"  zagađenju javnog prostora koje potiče od pisanja "Kurira" i, naročito, napadima  na samog Dinkića ("ljubav" između Dinkića i "Kurira" završena je 2005, kada je  drugi Rodićev list, "Glas javnosti", objavio feljton o sudbini srpskog novca  iznetog na Kipar, koji je, navodno, Dinkić pronašao, ali nikada nije vraćen u  Srbiju).

Pitanje je, međutim, da li bi i samog Dinkića i vladu čiji je on član, mogao  pogoditi bumerang (makar i sa odloženim dejstvom) nakon što su u javnost  plasirali tekst izmena Zakona o informisanju, koji je, po ocenama dela  javnosti, dela medija i jednog od dva profesionalna novinarska udruženja,  iznesenim do pripreme ovog broja "Vremena", u utorak – sve drugo samo ne  doprinos slobodi štampe?

PROTIV "KURIRA" ...I OSTALIH: Mnogo je, naime, primedbi na tekst predloženih  izmena, ali i na metod i razloge zbog kojih se celom poslu prišlo. Umesto  primene postojećih zakonskih rešenja, zahvaljujući kojima bi divljanje  pojedinih medija, njihov teror nad pojedincima, ali i celokupnoj srpskoj  javnosti, bio nemoguć, država je pristupila donošenju novih propisa koji prete  da ugroze opstanak ne samo "Kurira" i sličnih živopisnih proizvoda na papiru,  nego i potpuno nedužnih, ali izrazito siromašnih, srpskih glasila.

Tu  neverovatnu pojavu objasnio je Vlajko Senić, poslanik G17 plus, još  neverovatnijom tvrdnjom da primena već postojećih zakona "nije u nadležnosti  ministara iz G17 i zato se pribeglo ovom rešenju"! Da situacija bude gora –  poslu sa sumnjivom motivacijom (po mnogim ocenama, reč je o obračunu sa jednom  medijskom kućom, a ne o uspostavljanju principa koji važe u celom civilizovanom  svetu) vlada je pristupila na ako ne bahat, a onda svakako trapav način – bez  organizovanja javne rasprave tokom koje bi predstavnici profesije mogli da  iznesu svoja mišljenja i predloge.

 A da situacija bude tragikomičnija – vladajuća koalicija se dovela u  paradoksalnu situaciju u kojoj je Socijalistička partija Srbije, poznata po  gušenju medija tokom devedesetih (uz nesebičnu pomoć nekadašnjeg ljutog  radikala, danas prodemokratski, proevropski i napredno orijentisanog Aleksandra  Vučića) preuzela ulogu zaštitnika medija i medijskih sloboda?! Socijalisti  Ivice Dačića odbili su, naime, da na sednici vlade podrže Predlog izmena Zakona  (iza kojih stoji Ministarstvo kulture) "jer ne žele da budu optuženi da rade > isto ono što su radili u prošlosti". Šlag na tortu svakako su bile Vučićeve  ocene da je novi zakon gori čak i od njegovog, po zlu zapamćenog zakona iz  1998. godine!

 KAKO DO PODRŠKE: Sednica Skupštine Srbije na kojoj bi poslanici trebalo da  razmatraju Predlog izmena Zakona o informisanju zakazana je za četvrtak, kada  će ovaj broj "Vremena" već biti na kioscima. U utorak, kada je list pripreman,  nije bilo poznato na koji način vlada planira da nakupi dovoljan broj glasova  za usvajanje izmena zakona, s obzirom na nespremnost svih stranaka članica  koalicije da stanu iza Predloga Ministarstva kulture. Pojavila se samo  informacija da poslanička grupa Demokratske stranke sprema amandmane na Predlog  upućen Skupštini, što je protumačeno kao pokušaj ključne vladajuće stranke da  "izbegne veliku bruku".

 "Velika bruka" bi, prema mišljenju kritičara predloženih zakonskih izmena,  mogla biti logična posledica donošenja propisa koji predviđa mogućnost gašenja  medija po kratkom postupku (doduše, ne u roku od 48 sati pred prekršajnim  sudom, kao u Vučićevo vreme), čudnu povezanost prava na izražavanje (izdavanje  novina) i finansijske situacije i razne druge, najblaže rečeno, neobične  odredbe. Upadljivo nepravedno prema medijima i novinarima, recimo, deluje  rešenje prema kome je, u slučaju da je račun medijske kuće u blokadi duže od 90  dana u prethodnih godinu dana "osnivač dužan da bez odlaganja obustavi  izdavanje javnog glasila"?! I sve to u situaciji kada je 61.000 preduzeća u  Srbiji u blokadi?! Obustava rada, prema predloženim zakonskim izmenama, nužna  je i u slučaju pada osnivačkog uloga ispod propisanog nivoa, koji je za dobar  broj siromašnih srpskih medija jednostavno – nedostižan.

GDE SME DA SE LAŽE: Ne mnogo racionalnije deluju i odredbe o zabrani kršenja  pretpostavke nevinosti (prema kojima su kazne fiksne i nisu povezane sa > stepenom uvrede, nego sa dnevnim, odnosno nedeljnim prihodom "klevetničkog"  medija) ili odredba prema kojoj osnivač javnog glasila ne može preneti niti na  drugi način raspolagati pravom na javno glasilo ili pravom na izdavanje javnog  glasila. Najspornija bi, međutim, mogla biti činjenica da odredbe novog zakona,  čije je predlaganje, navodno, motivisano potrebom "unošenja većeg reda i  odgovornosti u sferi medija", važe samo za štampana glasila koja se  distribuiraju na teritoriji cele Srbije, a ne i na lokalna glasila. Da li bi to  moglo da znači da će, ubuduće, laganje nekim medijima biti dozvoljeno, a nekim  ne? I kakve sve to ima veze sa "unošenjem većeg reda i odgovornosti u sferi  medija"?

Zauzeti pokušajima skupljanja poslaničke podrške (kako cela priča ne bi dobila  potpuno političku dimenziju i dovela do zaključka o oslabljenom kapacitetu  vlade) i pripreme amandmana na predloženi tekst (u cilju već pomenutog  "izbegavanja velike bruke") predstavnici vlasti nisu dali konkretne odgovore na  ta i druga pitanja (poput pitanja Ljiljane Smajlović, predsednice Udruženja  novinara Srbije:

 "Ukoliko neko za nekog državnog zvaničnika kaže da je, na  primer, lopov, da li ja to smem da prenesem i na koji način će se to  tumačiti?").

Stigla je samo najava da predloženi tekst temeljno razmatra i  drugo novinarsko udruženje (Nezavisno udruženje novinara Srbije), koje je u  startu bilo blagonaklono prema novim rešenjima, da bi onda bile primećene i  neke nelogičnosti. NUNS je najavio da će predložene izmene uporediti sa  evropskom praksom i standardima, a beogradska kancelarija OEBS-a "neutralno" je  saopštila da "proučava izmene i dopune Predloga zakona o informisanju, kao  njihovo usklađivanje sa evropskim standardima".

S druge strane, Ministarstvo  kulture saopštilo je da su "svi konstruktivni predlozi dobrodošli", ali da se  "neće odustati od uvođenja principa odgovornosti za poštovanje osnovnih normi  profesionalnog i objektivnog novinarstva".

V. Didanović