Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
16. 07. 2009.
Katanac na nedeljnike
BEOGRAD - Ukoliko Skupština Srbije usvoji predlog vlade o izmenama i dopunama Zakona o informisanju većina nedeljnih, mesečnih i periodičnih glasila biće pogašena zbog odredbe o obaveznih 10.000 evra depozita, odnosno 50.000 ako izdavač ima pet ili više takvih glasila.
Tako će ukrštenice, vojni magazini ili specijalizovani časopis za molere bez izuzetka morati da u svakom trenutku na računu imaju pomenutu sumu. Urednici i vlasnici periodične štampe ogorčeni su na ovakvu odredbu jer im otežava i komplikuje poslovanje i trajno zarobljava kapital.
Vladan Dinić, vlasnik i glavni i odgovorni urednik nedeljnika Svedok, kaže da ima da plati 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, ali ne zna zašto bi to radio.
- Nigde u svetu ne postoji da pare služe nizašta. Ne zna se ni kome ih dajete, ni ko njima raspolaže, ni ko ih obrće. Morate svako jutro, ako Jelašiću padne na pamet da podigne evro, da doplaćujete na račun kako ne bi pali ispod 10.000 evra. A ako nemate toliki depozit, tužilac treba u roku od 12 sati da predloži sudu da obustavi štampu novina, a sud je dužan da postupi po tom zahtevu.
Ako je sud „dužan“ da posluša, onda nam sud i ne treba. Država kaže da sa 630.000 evra pomaže medije, mada ne znam koje, a s druge strane će kroz depozite svih novina prikupiti 20 miliona evra - kaže Dinić i dodaje da novi zakon predviđa da se moraju znati vlasnici medija, a da je to zasada slučaj samo s njim i vlasnikom Kurira Rajom Rodićem.
Robert Čoban, vlasnik „Kolor pres grupe“, koja ima 43 periodična izdanja, objašnjava da bi ova grupacija za sve firme unutar nje morala da ima na računu više od 200.000 evra.
- Imali bismo toliko, ali smatramo to besmislenim, naročito u uslovima recesije i krize likvidnosti. Upravni odbor Asocijacije medija poslao je Vladi Srbije spisak neodrživih odredbi ovog predloga Zakona o informisanju. Osnivačkim kapitalom od 50.000 evra novinske kompanije dovode se u neravnopravan položaj u odnosu na ostale subjekte na tržištu.
Obračunavanje kazni prema vrednosti prodatog tiraža i oglasa, odnosno sedmostrukoj vrednosti, ne poznaje nijedan zakon na svetu. Visina kazni je i do 100 puta veća u odnosu na dosadašnje, što otvara mogućnost zloupotreba od „advokata-ucenjivača“, koji će se pojaviti kao i 1998. godine kada je usvojen „Šešeljev zakon“ - naglašava Čoban.
Zoran Knežević, v. d. glodura kraljevačkih Ibarskih novosti, takođe kaže da je to prevelik iznos za njegov list kojem predstoji privatizacija. On nije znao da odgovori da li će privatni kapital biti zainteresovan za kupovinu ako zakon predvidi ovakve uslove, veoma rizične za poslovanje.
Glavni i odgovorni urednik Somborskih novina Isa Basarić protivi se izmenama zakona, iako njegov list „trenutno dobro posluje“.
- Protiv sam bilo koje vrste ograničenja slobode informisanja, mada smatram da Kurir nekad preteruje na naslovnim stranama. „Somborske“ su bile više puta na udaru onog zakona iz 1998. godine. Ionako su mnogi mediji na prosjačkom štapu, a neki se već zatvaraju. Mislim da zakon neće proći - smatra Basarić.
N. Bulatović
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.