Vesti
12. 02. 2014.
Dragoljub Žarković: Nedostaje nam doza zdravog nepoverenja prema vlasti
Pritisak na medije danas je veći nego što je bio u nekim periodima Slobodana Miloševića. Pritisak će čak nastaviti da raste do izbora, ali ni to nije najgore. Ako se vlastodršcima osladi, tek onda sledi prava kontrola nad medijima, kaže Dragoljub Žarković, legendarni novinar i urednik nedeljnika "Vreme" koji je danas bio gost u "Blicovoj" školi novinarstva.
- Kontrola medija nije boljka samo našeg društva. Zato su mnogi svetski mediji pored standardnih novinarskih pitanja "ko, šta, gde, kada i zašto" uveli još jedno - u čijem je to interesu? U zdravom novinarstvu mora da postoji doza zdravog nepoverenja prema vlasti. E to nama nedostaje - rekao je Žarković.
On je i sam priznao da kao večiti opozicionar stalno trpi pritiske, ali to je, kaže, sastavni deo novinarskog života.
- Svi pritiskaju. Indirektno i direktno. S tim se ne možete boriti, s tim morate živeti ako ste pravi novinar. Mislim da novina ima samo dve uloge: da štiti javni interes i da ima kritičan odnos prema vlasti. Mediji koji se ne odupiru pritiscima, rizikuju svoj opstanak - smatra urednik nedeljnika "Vreme".
- Ne plašim se političara. Sve ih znam kad su bili mali, uključujući i Vučića - dodao je kroz osmeh.
Budućnost štampanih medija vidi u inovativnosti i istraživanju. To je jedini način da opstanu pored interneta, kaže Žarković.
- Što više budu bombardovani informacijama, ljudi će biti gladniji informacija. Više će tragati za trećom dimenzijom događaja, a to je ono što će štampani mediji moći da im ponude. "Vreme" to i sada nudi svojim čitaocima - kaže Žarković.
"Blicova" škola novinarstva
„Blicova škole novinarstva“ otvorena je 21. januara. Prva grupa polaznika od 40 novinara pohađaće je tri meseca. Misija “Blicove škole novinarstva” je da polaznici nadograde znanja iz novinarstva, u zanatskom i tehnološkom smislu, da steknu samopouzdanje, upoznaju se sa suštinom nezavisnog i istraživačkog novinarstva. Školu vodi urednik "Blica" Milenko Vasović.
Komentari (1)
ostavi komentar14.02.
2014.
PUTEVI I STRANPUTICE NOVINARSKE PROFESIJE
Daleko od toga da imam nameru da tvrdim kako se u Srbiji ne vrši (u određenim granicama) politički pritisak u cilju oblikovanja i usmeravanja javnog mnjenja. Takođe, neosporno je da politička elita, plasirajući strogo kontrolisane informacije putem medija želi da utiče na kreiranje svesti ljudi društvene zajednice a da oni i nisu često toga potpuno svesni. Međutim, kako i mediji imaju svoje okvire i ograničenja, oni nisu toliko svemogući i javnost ipak ima mogućnosti da proceni istinitost sadržaja informacije koja joj se nudi. Očigledan primer toga je tvrdnja :"Pritisak na medije je danas veći nego što je bio u periodu Slobodana Miloševića." O događajima iz prošlosti može se govoriti i tumačiti na razne načine i u različite svrhe. Nezavisno od toga koliko je ova informacija istinita ili tendeciozna, u ovom slučaju može biti od velike koristi za polaznike "Blicove škole novinarstva", kao primer kako osim što novinar može biti značajan činioc demokratizacije društva i istovremeno, često i učesnik u degradaciji demokratije pod uticajem nekih ljudi, zarad ostvarenja njihovih individualnih subjektivnih ciljeva. Na taj način novinari i njihovi mediji odu u sasvim drugu krajnost i od sredstava demokratičnosti postaju poluge za manipulaciju javnim mnjenjem. Sloboda i nezavisnost medija predstavlja jedan od najznačajnijih uslova za ostvarenje civilizacijskog i demokratskog društva. Ali, to je cilj novinarske profesije koji je najteže ostvariv u praksi svakog medija, bilo gde u svetu, a naročito u zemljama koje su u takozvanoj tranziciji, gde se i Srbija još uvek nalazi.
OdgovoriU Srbiji postoji veliki broj štampanih medija sa različitim sadržajima, ulogama i namenama. Informacije koje oni objavljuju javnosti mogu biti proizvod, isključivo, subjektivnog značaja za uređivačku politiku i strategiju, osnivača-vlasnika medija, a ne u interesu širokih slojeva društvene zajednice. Često puta nije tako jednostavno za novinara saznati da li je pružena informacija istinita ili je produkt manipulacije iz njemu nepoznatih razloga. Iz tih razloga, naročito novinar početnik, u praksi mora da se potrudi i sazna na čemu počiva i u koje svrhe se daje ta i takva informacija. Naravno, u procenjivanju istinitosti informacije neophodno je izvršiti i odgovarajući umni napor, uz stečeno teorisko znanje i korišćenjem osnovnih načela i principa istraživačkog novinarstva izbegnuti moguću nedoumicu u verodostojnost onoga što će se izneti na uvid javnom mnjenju. I bez obzira na to što vlast želi da ima kontrolu nad medijima, "u zdravom novinarstvu" ne mora i ne treba da postoji "doza zdravog nepoverenja prema vlasti". Kritičko mišljenje o vladajućoj strukturi novinar mora zasnivati na analizi stavova, pojava i problema koje ima društvena zajednica i na osnovu naučnih načela predložiti rešenja i sugestije za njihovo otklanjanje.