Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
11. 07. 2009.
U ratu s „Kurirom“ cenu plaćaju svi mediji
Predloženim rešenjima se zapravo može ograničiti sloboda informisanja, pa i sloboda kritičkog mišljenja i govora, upozorio UNS
Izmene i dopune Zakona o javnom informisanju, koje je Vlada Srbije usvojila na poslednjoj sednici, naći će se u četvrtak, 16. jula, pred poslanicima Skupštine Srbije na vanrednom zasedanju parlamenta, najavila je juče predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović.
Ostaje da se vidi kako će na usvojene izmene, za koje nisu glasali samo ministri iz SPS-a, simbolično se na taj način ograđujući od rigoroznog zakona iz 1999. godine, reagovati poslanici u Skupštini, s obzirom na uvođenje znatno strože kaznene politike i veće odgovornosti medija, ali i distributera.
Reagujući juče na spekulacije u nekim medijima prema kojima su izmene postojećeg zakona usmerene isključivo na gašenje pojedinih redakcija, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, koji je u kontinuiranom sporu s „Kurirom“, nije direktno odgovorio na pitanje novinara da li će taj zakon uticati na gašenje nekih medija, ali je kazao da se tim zakonskim aktom ne dozvoljava sticanje tiraža iznošenjem neistina, laži i lažnog senzacionalizma.
„To je nelojalna konkurencija novinarima koji profesionalno rade svoj posao, koji izveštavaju o svim događajima i koji kritikuju vladu ako treba i ako je vlada to zalužila“, rekao je Dinkić u Kragujevcu.
Udruženje novinara Srbije izrazilo je zabrinutost zbog „brzine i netransparentnosti“ u donošenju Predloga izmena Zakona o javnom informisanju.
„UNS smatra da se predloženim rešenjima, umesto uvođenja potrebnog reda i veće odgovornosti u ovoj oblasti, zapravo može ograničiti sloboda informisanja, pa i sloboda kritičkog mišljenja i govora“, piše u saopštenju. UNS je ocenio da će „uvođenje obaveznog osnivačkog uloga od 50.000 evra koji osnivači neprekidno moraju imati na računu otežati ionako loš ekonomski položaj medija a osnivač e javnih glasila izdvojiti u posebnu kategoriju pravnih lica kojima je čak uskraćena mogućnost da prenose pravo na izdavanje javnog glasila drugim izdavačima“.
„UNS smatra da će uvođenje visokog osnivačkog uloga za izdavač e medije koji se distribuiraju u celoj Srbiji značiti gašenje velikog broja javnih glasila i njihovo koncentrisanje isključivo u rukama vlasnika krupnog kapitala“, piše u saopštenju. To novinarsko udruženje je ocenilo da će propisivanje zabrane izdavanja medija zbog privremene nelikvidnosti otežati položaj novinara i ugroziti njihov radnopravni status.
U saopštenju UNS je istakao da drastično povećanje kazni za prekršaje i privredne prestupe od 20 do 50 puta, mogu u značajnoj meri imati efekat zastrašivanja pa i gašenja medija.
„Umesto da obezbedi efikasan mehanizam kažnjavanja za prekrš aje i prestupe država pribegava umnožavanju vrsta i visina zapreć enih kazni što je suprotno evropskim standardima“, piše u saopštenju. UNS, kako se navodi, podržava predlog da se izmenama Zakona o informisanju uvede registar javnih glasila koji će voditi Agencija za privredne registre.
VESNA TAŠIĆ
Kapital i kazne
Osnivač javnog glasila će biti kažnjen novčanom kaznom od milion do 20 miliona dinara ukoliko ne obustavi izdavanje novina u roku od 30 dana od dana smanjenja osnovnog kapitala. Zakonom će takođe biti definisana prava i obaveze distributera javnih glasila, a pre svega štampanih.
Zakon predviđa novčane kazne za distributere koji odbiju da isporučuju novine i magazine, ako za to nemaju ekonomske razloge. Sud će o ovakvim slučajevima odlučivati po hitnom postupku, a nesavesne distributere čekaju kazne. Moraće da plate penale najmanje u iznosu prodatog oglasnog prostora u tiražu novina koji su odbili da distribuiraju.
Kazna za distributera iznosiće od dva do 20 miliona. Za objavljivanje neistina, pornografskih sadržaja na naslovnim stranama, slika žrtava i drugih fotografija koje krše ljudska prava, kazne će biti rigoroznije. Sada novinska kuća za ovakav prekršaj, na primer, mora da plati 40.000 dinara i to posle sudskog postupka koji traje po godinu dana.
Prema predloženim izmenama kaznom od milion do deset miliona dinara biće kažnjen osnivač ako, primera radi, objavi fotografiju maloletnika uz informaciju koja vređa njegovo pravo ili interes. Glavni urednik, istim povodom, može biti kažnjen kaznom od 200.000 do dva miliona dinara.
Ukoliko je prestup učinjen putem objavljivanja informacije na naslovnoj strani, osnivač će biti kažnjen novčanom kaznom u visini koja odgovara zbiru vrednosti ukupno prodatog tiraža u periodu od sedam dana računajući od dana kada je informacija objavljena i vrednosti prodatog oglansog prostora u tom periodu.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.