Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
10. 07. 2009.
Najviše stradala istina
Beograd - Nekadašnji direktori Politike i RTB-a Živorad Minović i Dušan Mitević, književnici Brana Crnčević, Dobrica Ćosić i Matija Bećković, ratna reporterka Televizije Novi Sad Milijana Baletić, nekadašnji dopisnik Rojtersa Vjekoslav Radović, samo su neka od imena koja se pominju u krivičnoj prijavi koju je Nezavisno udruženje novinara Srbije podnelo Tužilaštvu za ratne zločine protiv NN lica u Radio-televiziji Beograd, Radio-televiziji Novi Sad, Politici i Večernjim novostima, zbog širenja lažnih informacija za vreme ratnih sukoba u Srbiji devedesetih godina prošlog veka.
Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine, kaže za Danas da će tužilaštvo analizirati krivičnu prijavu NUNS-a i na osnovu materijala koji je sakupljen u prethodnom periodu videti da li postoje elementi krivičnog dela.
- Ukoliko budemo našli elemente krivičnog dela, utvrdićemo ko je odgovoran za njih - ukazuje Vekarić.
U krivičnoj prijavi NUNS-a se navodi da je Politika krajem januara 1991. objavila komentar Milorada Vučelića da se „moramo do kraja i bez iluzija i samoobmana suočiti sa činjenicom da se u Hrvatskoj, među Hrvatima, do sada nije našao niko ko bi izrekao bar jednu reč osude javnim planerima kasapljenja i novog ustaškog genocida nad Srbima i svim drugim nepoćudnim“.
Komentar Slavka Budihne, objavljen 16. februara na RTB, optužuje Srpski pokret obnove da je „produžena ruka ustaškog hrvatskog režima“. U tekstovima „Zločini na salašu“ i „Štit od talaca“, koje su Večernje novosti objavile 13. novembra 1991. i 20. novembra iste godine, autori T. Bakić, D. Stojić i M. Petrović pisali su o hrvatskoj „životinjskoj prirodi“. O hrvatskom „varvarstvu“ pisalo se u istom listu u tekstovima „Ustaše ubijaju - i svoje“ i „Krajišnici zauzeli Saborsko“ 12. i 17. novembra 1991, a potpisnici su N. Nenković, M. Janošević i M. Bošnjak.
Milijana Baletić, ratna reporterka Televizije Novi Sad, koju gledaoci pamte po izveštavanju sa prvih linija fronta u Dubrovniku i u Vukovaru, nije štedela reči da opiše šta rade „ustaški koljači“ i da na mahove iskritikuje one koji im ne pružaju otpor.
Vest o „masakru“ 41 deteta u osnovnoj školi u Borovu, naselju u Vukovaru, 20. novembra 1991. prvo je objavio tadašnji dopisnik agencije Rojters Vjekoslav Radović, a zbog demantija koji je sutradan usledio, njemu je u toj kući uručen otkaz. Vjekoslav Radović kaže za Danas da će tužiti predsednicu NUNS-a Nadeždu Gaće, Zorana Ostojića iz LDP, kao i direktora medijske dokumentacije Ebart Velimira Ćurguz-Kazimira zbog neistina u vezi s tekstom o vukovarskim bebama.
- Posle 18 godina želim da okončam hajku na mene. Ja nisam autor te priče, niti sam imao bilo kakve veze s tim tekstom. Baš me zanima kako će Nadežda Gaće da dokaže na sudu da sam ja to napisao - naglašava Radović.
Takođe, u krivičnoj prijavi se navodi da je agencija Tanjug bila glavno pomagalo RTV Beograd i „patriotskoj“ štampi. Jedan od primera je da je u izveštaju iz Vlasenice u Bosni, koji je prenela Politika 1. oktobra 1992, reporter Tanjuga, uz sve gnusne detalje mučenja, preneo kako su Srbe u Bosni pekli na ražnju.
Antrfile : NUNS: Mediji u službi ratne propagande Izvršni odbor NUNS-a smatra da su pojedini mediji u Srbiji, krajem 80-ih i početkom devedesetih godina 20. veka, tokom raspada SFRJ, prvo znatno doprineli rastu međunacionalnih netrpeljivosti i mržnje, a zatim se i direktno stavili u službu ratne propagande. „Medijsko manipulisanje u širenju nacionalne i verske mržnje preraslo je u otvoreno podsticanje diskriminacije i neprijateljstva, čime su stvorene psihološke pretpostavke za najbrutalnije ratno nasilje i zločine“, saopštio je NUNS.
J. Diković
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.