Vesti
30. 04. 2026.
Profesorka Krstić: Vlast dovela do toga da su novinari različitih medija pretvoreni u neprijatelje
Medijska scena u Srbiji je prilično „rasparčana“, neslobodna i u jako je u nezavidnom položaju zato što postoji izuzetno velika polarizacija koja se sa slike društva preslikala i na tu medijsku sliku, izjavila je u intervjuu za FoNet redovna profesorka Fakulteta političkih nauka (FPN) Univerziteta u Beogradu Aleksandra Krstić.
Aleksandra Krstić je u serijalu Kiosk rekla da su izraženi pritisci na novinare, medije i profesionalno novinarstvo doprineli da se sve manje ljudi bavi tim poslom i da se opredeljuje za takvu karijeru.
Ona je ukazala i da su se pritisci u toku aktuelne vlasti podelili u dva koloseka – na profesionalne novinare i kritičke medije, dok je druge strane i „nečujni“ pritisak na podobne medije zato što vlast pokušava da ih prisvoji, čime onda nisu u mogućnosti da profesionalno obavljaju svoj posao.
Aleksandra Krstić je ukazala da je vlast dovela do toga da su novinari različitih medija pretvoreni u neprijatelje, da je napravljen takav ambijent gde pre svega dominira nepoverenje među kolegama, ali i jedna vrsta netrpeljivosti.
Komentarišući da pritisci na novinare postoje i u drugim zemljama, ali da za to postoje mehanizmi zaštite, Aleksandra Krstić je rekla da su u Srbiji institucije uništene i da postoje samo novinarska udruženja koja bi reagovala.
„Imamo tužilaštvo, ali vidite da se tužilaštva ne oglašavaju niti procesuiraju različite stvari koje se ovde događaju u našem novinarskom ambijentu, a to je da procesuiraju različite prijave, napade, a i druge vrste pritisaka na medije“, kazala je Aleksandra Krstić.
Ona je istakla i da je u poslednje vreme uočena tendencija „nabujalog klijanja“ medija po lokalu koje kupuju biznismeni bliski vlasti da bi mogli da vode jednu usmerenu kampanju i time kontrolišu one delove tržišta koji su bili bez neke informative.
Govoreći o svojoj knjizi „Rat protiv novinara“ čija je promocija zakazana utorak, 5. maj, Aleksandra Krstić je rekla da knjiga pokušava da obuhvati antimedijski sentiment koji postoji na globalnom nivou, ne samo u Srbiji.
„Pokušala sam da predstavim poslednjih 25-30 godina novinarstva i medija u Srbiji u onom smislu koji pokriva tu vrstu neprijateljstva različitih režima i političara prema medijima i novinarima, ali i načina na koji se srpska medijska scena povremeno zarobljavala da bi sada došlo te neke možemo da kažemo i medijske kolonizacije“, objasnila je ona.
U knjizi je obradila, kako dodaje, vrstu antimedijskog sentimenta koji postoji od Amerike do Kine, pitanje digitalne mržnje, digitalnog autoritarizma, nadgledanja nad radom novinara, pitanje upodobljavanja medija nekim sopstvenim funkcijama.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.