Vesti
05. 02. 2026.
Saopštenje Centra za društvenu stabilnost povodom reakcija antidržavnih struktura na dokumentarni film CZDS-a „Zlo doba 2“
Centar za društvenu stabilnost sa posebnom pažnjom i razumevanjem prati vanrednu uzbunu koja je zahvatila sve antidržavne medije i civilni sektor u svojstvu dežurnih moralnih korektora i autoriteta, a povodom našeg dokumentarnog filma „Zlo doba 2 – stvaranje propagande“.
Imajući u vidu težinu optužbi koje se proteklih nekoliko dana iznose: da neko navodno „priziva“, „najavljuje“ ili „inspiriše“ bilo čije ubistvo, osećamo obavezu da se oglasimo, jer mi, za razliku od onih koji nas optužuju, bezbednost i ljudski život shvatamo ozbiljno.
Podsećamo javnost da su upravo isti ti mediji i isti ti „zabrinuti“ pojedinci godinama unazad ismevali, relativizovali i karikirali svaku informaciju o ugroženosti života predsednika Republike Srbije. Tada su pretnje bile „izmišljene“, „paranoja“, „predstava za narod“ i „manipulacija“.
Danas, međutim, kada je reč o jednom medijskom autoritetu njihovog kruga, odjednom smo svedoci dramatičnih naslova, krajnje patetičnih tekstova i moralne panike bez presedana. Očigledno je da nije svaki život jednako vredan u očima samoproglašene elite.
Želimo da budemo krajnje jasni, i to bez vrištanja, skičanja, histerije i lažne zabrinutosti: Centar za društvenu stabilnost ne priziva, ne želi, ne podstiče i ne opravdava bilo kakvo fizičko nasilje prema bilo kome, uključujući i gospodina Verana Matića. Sve suprotno tome postoji isključivo u mašti onih koji u svakoj analizi vide sopstvenu krivicu, a u svakom kritičkom pitanju vide pretnju.
Naš film nema za cilj ničiju fizičku ugroženost. Njegov osnovni cilj jeste da građanima Srbije obelodani političko, medijsko i ideološko delovanje jednog od najuticajnijih ljudi srpske medijske scene. Ako je iznošenje činjenica, konteksta i analiza u nečijim glavama protumačeno kao „poziv na ubistvo“, onda problem nije u filmu, već u savesti. Ili u nedostatku iste.
Ukoliko je kod gospodina Matića, nakon godina delovanja protiv državnih interesa Srbije, došlo do pojačanog osećaja nelagode, ugroženosti ili paranoičnih interpretacija stvarnosti, to može biti predmet za ličnu introspekciju, a ne za medijsku histeriju. Pri tome, važno je istaći i da ovo nije bila kompletna slika g-dina Matića, te da će ubrzo izaći i tematski specijal posvećen njegovom predanom radu na pojedinim antidržavnim projektima.
Iskustva nas uče da su upravo oni koji su nekada najglasnije vikali o „ugroženosti“ često bili najodgovorniji za društvene podele koje su usledile. Zato predlažemo da sa deklaracijama o „ugroženosti“ ipak budu štedljivi, te da se optužbe o opasnosti, linču i pretnjama malo bolje raspodele, budući da je ovo tek početak serijala i da će, kako činjenice budu izlazile na videlo, spisak uznemirenih savesti verovatno biti znatno duži.
A za sve verne gledaoce N1, Nove S, Insajdera i marljive čitaoce listova Danas, Vreme, Radar i ostalih paramedijskih svetilišta, ovo je jedinstvena prilika za obrazovni trenutak.
Ukoliko do sada nisu imali priliku da vide kako izgleda „propagandno ispiranje mozga“, jer su im godinama objašnjavali da se ono dešava isključivo u medijima koje sami nazivaju režimskim i neslobodnim, sada mogu uživo da prate demonstraciju tog fenomena.
Identične poruke, iste formulacije, iste teze, isti narativi, isto zgražavanje i ista moralna panika, samo raspoređeni u više redakcija, radi privida pluralizma, koji se zapravo meri u promilima. Ako je nekome do sada bilo nejasno kako izgleda orkestrirana medijska akcija, bez dirigenta na vidiku ali sa savršeno usklađenim instrumentima, ova farsa predstavlja školski primer.
Zahvaljujemo se redakcijama „slobodnih medija“ što su, makar nenamerno, konačno pokazali kako izgleda ono za šta već decenijama optužuju druge.
Problem, dakle, nije u tome što je neko ugrožen. Problem je u tome što pojedini smatraju da ne smeju biti kritikovani. Da su iznad javnosti. Iznad odgovornosti. Izuzeti od bilo kakvih pitanja.
Žao nam je što je deo medijske scene još jednom pokazao da ne ume da razlikuje dokumentarni film od sopstvenih strahova, niti kritiku od progona. Ali to više govori o njima nego o nama.
Centar za društvenu stabilnost će nastaviti da radi ono što najviše izaziva paniku kod samoproglašenih „čuvara demokratije“: da postavlja pitanja, povezuje činjenice i govori ono što se decenijama nije smelo reći.
Bez mržnje. Bez pretnji.
Ali i bez straha – našeg (za vas nismo sigurni, jer… ne zaboravite… ovo je samo početak)!
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.