Vesti
16. 10. 2008.
Kad su gušili novine
U drugoj polovini oktobra, pre deset godina, Danas je privremeno nestao sa medijske scene. U noći između 13. i 14. oktobra 1998. godine, u maniru dostojnom najrepresivnijih režima, u redakciju su upali specijalci u punoj opremi, izbacili sve zaposlene i zapečatili prostorije. Nalog za ovo nasilje izdao je tadašnji ministar informisanja, danas novopečeni naprednjak, Aleksandar Vučić.
Dva dana kasnije istu sudbinu doživeli su dnevni listovi Naša Borba i Dnevni telegraf, kao i nedeljnik Evropljanin. Formalni povod za noćne nasrtaje na redakcije bila je uredba vlade Mirka Marjanovića na osnovu koje je moglo biti zabranjeno svako javno glasilo za koje bi nadležni zaključili da širi strah, paniku i defetizam. Pravo žalbe nije postojalo.
Bio je to uvod u seriju obračuna sa tada koliko-toliko nezavisnim medijima koji nisu podržavali pogubnu politiku vlasti iza koje je većbio niz katastrofa, a uveliko su se pripremale i nove. Nekoliko dana zaredom na Trgu NIkole Pašića u Beogradu održavani su protesti nekoliko stotina građana, javnih ličnosti i novinara. Režim se nije obazirao ni na njih ni na proteste iz inostranstva. Neki od tada posečenih medija nisu uspeli da se oporave.
Srbijom je zavladao još veći mrak, podesan da se realizuje suludi scenario sukoba sa celim svetom, finalizovan bombardovanjem Srbije u proleće 1999. godine. Danas je uspeo da preživi pogrom Milošević-Šešeljeve vlasti, u neposrednoj izvedbi ministra Vučića. Pronađeni su kanali koje režimske snage nisu mogle da prepreče. Danasov glas najpre se čuo na stranicama podgoričkih Vijesti, a onda je registrovano preduzeće u Crnoj Gori čiji je direktor i odgovorni urednik lista Veseljko Koprivica sedeo u Podgorici i bio državljanin Crne Gore, a novine je pravila ekipa u Beogradu.
List je i štampan u Podgorici, i bio distribuiran po Srbiji, uvek kad su Danasove ekipe uspevale da nadmudre pogranične straže kod Prijepolja. Nakon što je zloglasna uredba zamenjena ništa boljim Zakonom o informisanju, Danas je ponovo najčešće bio na udaru i plaćao drakonske kazne po tužbama Šešelja i sličnih ličnosti bliskih socijalističko- julovsko-radikalskom režimu.
Danas ne očekuje nikakva priznanja zbog svoje slavne revolucionarne prošlosti, ali nije na odmet podsetiti se ko je gde bio i šta je radio u vreme kad su građanske, demokratske, proevropske vrednosti bile opasne po život. Mi ostajemo gde smo bili - u službi demokratske javnosti.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.