Vesti
07. 06. 2013.
RTS i RTV pod budnim okom Evropske unije
Stav Evropske unije je da je na državama pojedinačno da osiguraju adekvatno okruženje za funkcionisanje javnih servisa, ali je Evropska komisija, ipak, veoma zabrinuta po pitanju medijskih sloboda u zemljama kandidatima za članstvo u EU. Zbog toga Evropska radiodifuzna unija (EBU) već primenjuje akcioni plan sufinansiranja javnih servisa kako bi se ojačala njihova uloga na Zapadnom Balkanu uključujući i Srbiju.
Evropska komisija će tokom procesa pristupanju EU nadgledati stanje javnih servisa u Srbiji, kaže za Danas Dejvid Luis, načelnik Sektora za odnose sa članicama Evropske radiodifuzne unije.
U Srbiji je u toku izrada zakona kojim je najavljeno da će pretplata biti ukinuta, a da će se RTS i RTV finansirati privremeno iz budžeta tokom dve godine. Kako vidite taj potez?
- Sigurno da postoje situacije kada su prelazna rešenja neophodna kako bi se osigurala vitalna uloga javnih servisa u razvoju demokratije. Finansijska situacija i RTS i RTV je veoma teška, uglavnom zbog toga što većina građana ne plaća pretplatu i pritom se za to niko ne kažnjava. Ukoliko postoje čvrste garancije nezavisnosti uređivačke politike, privremeno finansiranje iz budžeta države ili putem BDP, što je možda poželjnije, prihvatljivo je, pa i neophodno.
Kakav je stav EBU prema zemljama u kojima se javni servisi finansiraju iz budžeta? Koji su problemi takvog načina finansiranja?
- Prednost sistema pretplate je u tome što se tako uspostavlja direktna veza između javnih servisa i građana. Ukoliko to vlast poštuje, to takođe garantuje i nezavisnost uređivačke politike. S druge strane, direktno finansiranje iz državnog budžeta može da bude problematično, osim ukoliko ne postoje čvrste garancije nezavisnosti od političkih odluka i političkog uticaja, uključujući da se one ne menjaju ni prilikom promena vladajućih partija.IOsnovni problemi su kako uspostaviti i garantovati odgovarajući nivo finansiranja, a istovremeno osigurati i nezavisnost javnih servisa, koji postoje da budu u službi građana, a ne vlasti, partija i interesnih grupa.
Takođe, formule kojima se raspoređuje deo državnog budžeta javnim servisima ne daje emiterima ni sigurnost koja im je neophodna za funkcionisanje, jer budžet može da bude podložan drastičnim rezovima i to tokom godine. Javnim servisima su neophodni sigurni prihodi, tako da je možda bolje rešenje finansiranja bazirano na vrednostima BDP-a, jer je manje podložno oštrim smanjenjima.
Koliko se javnih servisa u Evropi finansira putem pretplate, a koliko iz državnog budžeta?
- U 2011. pretplata je bila glavni izvor prihoda članicama EBU, čineći 64,2 odsto od ukupnih prihoda. U 22 zemlje od 40 koje smo analizirali, pretplata je bila glavni izvor prihoda. Javni grantovi i krediti, subvencije, poreski prihodi i slično nalazili su se na drugom mestu među izvorima prihoda i na taj način se ostvarivalo 12,8 odsto stečenih sredstava. S druge strane, u 17 zemalja koje su u nadležnosti EBU javni servisi se oslanjaju na javne fondove.
Oglašavanje je 2011. učestvovalo sa 10,5 odsto u prihodima javnih servisa, ali se i tu beleži tendencija pada od 2006. godine. Finansiranje iz državnog budžeta je više karakteristično za zemlje Istočne Evrope.
U kojim zemljama je naplativost pretplate na najnižem nivou?
- Nažalost, u zemljama Jugoistočne Evrope.
Finansiranje javnih servisa u EU
Kako ocenjujete finansijsku situaciju javnih servisa u zemljama EU? Sa kojim se problemima suočavaju?
- Skoro svi javni servisi u Evropi, i u zemljama članicama EU i u onima koje to još nisu, suočavaju se sa ozbiljnim problemima koji su posledica ekonomske krize. Statistika pokazuje da su prihodi članica EBU pali za 7,4 odsto u periodu od 2006. do 2011. godine. S druge strane, komercijalni emiteri su ostvarili pozitivan rast prihoda od 1,8 odsto u istom periodu. Situacija u oblasti javnih servisa može postati još ozbiljnija, tako da je hitno potrebno izvršiti tehnološke promene i reforme kako bi se lakše suočili sa izazovima novog okruženja.
Komentari (2)
ostavi komentar07.06.
2013.
I Bogu dodijali istom pricom...
Dokle ce ti EUropejci (a i nas novinarski EU agitprop) da nam servira istu pricu o neodrzivom odnosu i ugrozenosti uredjivacke politike medija ili javnih servisa u Srbiji ukoliko ih drzava delimicno finansira, kada JE OPSTEPOZNATO da ni u toj Evropi (tacnije, glavnovodecim clanicama EU) ma kako da su mediji finansirani, uredjivacka politika predstavlja STROGO KONTROLISANE VOZOVE, PUTNIKE I DESTINACIJE - u prevodu, diktirano novinarstvo!!! Zasto NAS "neuke", koji smo obisli svet i upoznali rad medija u tzv. demokratskim zemljama (jer ni one ne postoje - cist filosofski pojam), ali i ostale citaoce/slusaoce/gledaoce NEKO iz naseg dvorista stalno pokusava da OBMANE o gorerecenim.
OdgovoriNEPRISTRASNO I OBJEKTIVNO INFORMISANJE (koje bi trebalo da proistekne iz NEZAVISNE UREDJIVACKE POLITIKE) ne samo u Srbiji, nego i u svetu je zapravo nemoguca misija, i jednom za svagda treba staviti tacku na to pitanje!
Zasto? Zato sto finansijer medija (privatni vlasnik ili drzava) uvek i svuda DIKTIRA SVOJE USLOVE kojih se pridrzavaju i urednici (zarad fotelja i sigurnije sopstvene buducnosti) ali i novinari - hteli to oni ili ne - jer moraju da prate politiku kuce od koje zive. Iskakanja nisu dozvoljena, u suprotnom sledi otkaz. U osnovi svega je Novi Svetski Poredak, a primera "objektivnog" informisanja imamo bezbroj - posavsi od Severne i Juzne Amerike, preko Evrope (narocito EU), Avganistana, Iraka, Palestine, Irana, pa Libije i arapskog "proleca" do zbivanja na podrucju bivse SFRJ, posebno u vreme NATO BOMBARDOVANJA Srbije, i glasnogovornika Dzejmija Seja, koji je (shodno zahtevima ministarstava odbrane zemalja-clanica NATO-a) uslovljavao nacin pisanja u njihovim medijima!
I ko koga sad tu farba, a pre svega, ZBOG CEGA? Nismo mi polusvesna masa, niti amebe da ne mozemo da pomnozimo dva i dva..Odgovor je poznat - EUropa NEMA ALTERNATIVU, pa makar i nestali posle toga!
I jos nesto, sa kojim pravom, I U CIJE IME vrhuska Srbije juri tim klizavim, zutim putem gde nas iza svake okuke ocekuje pregrst novih ZAHTEVA (ne preporuka) sta nam valja dalje ciniti, cak i kada su u pitanju mediji, koji su (ponavljam) posebno u EU i USA, UNISONI do bola, netransparentni i selektivni.
Dakle, i Bogu je, verujem, dojadilo da slusa ove price...
PS Inace, u vise navrata sam pisala komentare na pomenutu temu, upravo na ovom sajtu koji bi trebalo da bude upravo takav kakvim se smatra - objektivnim glasilom, gde se moze cuti i druga strana ali, na zalost, ta druga (moja) strana se nije cula! Sigurna sam da nije u pitanju nepismenost, niti kultura govora...
07.06.
2013.
Pretpla nema primat nad budzetom
Prema tacki 29. Preporuke (2007)3 Komiteta ministara država članica o misiji javnog medijskog servisa u informacionom društvu (http://www3.ebu.ch/files/live/sites/ebu/files/Knowledge/Media%20Law/Reference%20Texts/CoE%20-%20PSM/CoE%20REF%20-%20CM%20Rec%282007%293.pdf), Srbija kao drzava clanica Saveta Evrope moze JEDNAKOPRAVNO ili RAVNOPRAVNO da obezbedi finansira delatnosti audio i audio-vizuelnih medijskih javnih sluzbi ( RTS-a i RTV-a) i u nasem informacionom drustvu iz sva tri tradicionalna izvora: pretplate (takse), budzeta i reklama.
Odgovori