Naslovna  |  Aktuelno  |  Vesti  |  Svaki treći novinar iz Evrope doživio pregorevanje (burnout) zbog posla
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

03. 04. 2025.

Izvor: Medija Centar Sarajevo, Taktak

Svaki treći novinar iz Evrope doživio pregorevanje (burnout) zbog posla

Potrebno omogućiti bolje radne uslove frilenserima u Evropi.

Više od 60 posto anketiranih novinara doživjelo je burnout (pregorijevanje), a 62 posto ih je prisiljeno dodatno raditi kako bi mogli pokriti osnovne troškove života. Ovo su podaci ankete provedene među novinarima širom Evrope, pokrenute kroz projekt Taktak u saradnji s platformom Display Europe.

Anketa je provedena u julu i novembru 2024. godine, a obuhvatila je 436 odgovora iz 33 evropske zemlje. Najveći broj anketiranih novinara radi kao frilenseri.

Pokazatelj da je svaki treći novinar iz Evrope doživio burnout, kako se navodi u analizi, mogao bi se objasniti činjenicom da su novinari pod stalnim pritiskom, posebno frilens novinari, te da se suočavaju s brojnim izazovima, uključujući niska primanja, nedostatak socijalne sigurnosti i narušenu ravnotežu između privatnog i poslovnog života.

Uprkos tim izazovima, strast novinara prema profesiji i dalje ostaje snažna – 65 posto ispitanih izjavilo je da će za pet godina vjerovatno i dalje raditi kao novinari. Samo 9,72 posto njih smatra da se za pet godina neće baviti novinarstvom, stoji u analizi.

Osim toga, analiza je pokazala da skoro polovina ispitanika (47,50%) prima platu od jedne ili više medijskih organizacija. To se, kako se objašnjava, može povezati s činjenicom da 9,44 posto novinara istovremeno ima stalno zaposlenje i obavlja dodatne poslove kao frilenseri.

Ti dodatni poslovi uključuju rad u odnosima s javnošću (37%), nevladinom sektoru (20%) i marketingu (19%).

Neki novinari, uz to, rade i druge poslove poput konobarisanja, prodaje nekretnina ili dostave paketa. Ovakva situacija, kako se navodi, otvara ozbiljna pitanja o mogućim sukobima interesa i uredničkoj nezavisnosti, što bi moglo ugroziti integritet novinarstva.

S druge strane, svaki peti ispitanik (46,36%) prima honorare za freelance poslove. Zanimljivo je da je 29,72 posto anketiranih novinara izjavilo kako se finansira putem grantova i stipendija, što ukazuje na značaj alternativnih mehanizama finansiranja. Analiza je također pokazala da skoro polovina ispitanika (45,56%) nije zadovoljna primanjima za svoj rad.

U saopštenju Taktaka navodi se da je riječ o prvom evropskom ispitivanju stanja novinarske profesije od 2015. godine, koje dolazi u trenutku kada se medijska industrija suočava s finansijskim poteškoćama i smanjenjem broja stalno zaposlenih novinara. Odgovori anketiranih novinara ukazuju na sve veću nesigurnost u pogledu finansijske stabilnosti i mentalnog zdravlja, kao i na moguće posljedice po slobodu medija.

“Ako se medijska industrija nastavi prebacivati na model u kojem dominiraju frilenseri, morat ćemo mnogo bolje brinuti o njima”, poručio je Jeff Israely, suosnivač pariškog medija Worldcrunch i voditelj projekta Taktak.

Lars Boering, direktor Evropskog centra za novinarstvo, istakao je da je potrebno dublje razumijevanje podrške koja je potrebna frilens novinarima.

“Istraživanja o trenutnoj situaciji frilensera ključna su kako bismo pronašli načine za poboljšanje radnih uslova i zadovoljstva u novinarskom poslu”, rekao je Boering.

Iako alati i mogućnosti za frilens novinare postaju sve dostupniji, omogućavajući im da samostalno objavljuju svoj rad, Boering naglašava da mnogi i dalje rade “prvenstveno za medije koji mogu i moraju bolje”.

Kompletni rezultati analize na engleskom jeziku, dostupni su ovdje.

 

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi