Vesti
02. 04. 2025.
Uskoro na malom ekranu - najnoviji film Dragoslava Gogića „Nebesko predvorje”
Najnoviji film Dragoslava Gogića „Nebesko predvorje” biće emitovan u nedelju, 6. aprila, na RTS1.
Posvetio ga je lepotama Himalaja. Uskoro gledaoci mogu da vide i dva TV zapisa, koje je ovaj dugogodišnji dopisnik RTS-a iz Kruševca i član Uprave UNS-a snimio tokom osvajanja vrha Kalapatar, za ciklus „Trag” Redakcije Aktuelnosti.
Gogić je u svoju novinarsku beležnicu ubeležio 53 dokumentarna filma. U RTS-u je zaposlen već 33 godine, a kao izuzetni sportista i alpinista voli da osvajanajveće vrhove. Sa kameromu ruci je obišao 52 države sveta, ali se rado vraćao u kraljevstvo Himalaja.
- Ispenjati neki od vrhova Himalaja je san svakog planinara - kaže naš sagovornik. - Ideja da se dosegne vrhKala-Dragoslav Gogić u prestonici Nepala patar, odnosno Crna stena naHimalajima, koja je na 5.550 metara iznad nivoa mora, rodila se na šumovitom Jastrepcu u Srbiji, tačnije na Beloj steni, vrhu na 1.256 metara nadmorske visine, sa koga se vidi kao na dlanu Kruševac i dolina Rasine. Od Bele do Crne stene ima 6.480 kilometara.
Za Gogića je svaki odlazaku Nepal bio praznik. Kakokaže,uovoj azijskoj državi postoji kosmička energija, koje nema na drugim mestima.
- D olazak u Nepal je, zapravo, put u neizvesnost sa punim koferom problema koji nenadano nestanu kada ugledate očaravajući himalajski masiv. To je privilegaja, san svih planinara, ali i mnogah vernika, avanturista, putnika namernika. Himalaji su zadivljujuća prirodna kreacija na našoj planeti. Surova, nedostupna, tajanstvena - oduzima dah svojom veličanstvenošću, sa visinama koje paraju nebo. Ova planina izronila je pre oko 70 miliona godina iz Tetisovog mora. Prostire se napotezu od Nanga Parbata u Pakistanu na zapadu, do Namče Barva na istoku, dužine oko 2.400 kilometara. Carstvo snega i leda široko je 250 kilometara. Najviša tačka Himalaja Mont Everest zapravo je stena nastala od morskog krečnjaka. U hinduističkoj religaji Himalaji su prepoznati kao Giri-raj, odnosno „kralj planina”. Starosedeoci smatraju da suHimalaji sveto mesto i veruju da je prebivalište bogova. Nepalci nazivaju Everest - Sagarmata, što znači „Čelo na nebu”, a Tibetanci Čomolungma - „Majka boginja svemira”.
Sa timom planinara iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Mađarske, Gogić je prepešačio od Everest baznog kampa i nazad 128 kilometara. Sa kameromu ruci posetio je prestonicu Šerpasa, Namče Bazara, jednu od najviših galerija na svetu, na skoro 4.000 metara nadmorske visine, zatim čuveni budistički hram Tjenboče. Podno ove budističke svetinje je Dolina rododendrona, jednaod najlepših visoravni na Himalajima. Cvet ove biljke je nacionalno obeležje Nepala. Tu je, okružen četinarskim šumama, smešten i jedini ženski budistički hram... Šerpasi su pre nekoliko godina čitav ovaj potez nazvali Rivendel jer ih podseća na motive iz filma „Gospodar prstenova”. Bajkoviti potoci koji se slivaju sa okolnih lednika oivičeni su himalajskim gorostasima. Rododendroni na svakom koraku. U dnu klanca, na samom izlasku iz Rivendela žive mošusni jeleni. To je prirodno okruženje ove retke i zaštićene životinjske vrste, koju šerpasi nazivaju katarga, priča nam. U svetu postoji samo 439 jedinki mošusnog jelena, a on je imao sreću da ugleda jednog od njih.
Film „Nebesko predvorje” prenosi i atmosferu sa ulica milionske prestonice Nepala, Katmandu. Videćete i Patan palatu. Patan ima 55 glavnih hramova i 136 bahala. Nepalsko kraljevstvo, koje se obogatilo od konstantno dobrih žetvi, trošilo je višak novca na religiju, festivale i hramove. U to vreme, po predanju, govorilo se da Katmandu ima više hramova od kuća i više bogova nego ljudi.
- Nama iz Srbije je lako da izračunamo koliko šta košta jer je jedna rupija skoro kao naš jedan dinar. Mnogobrojne su trgovine gde se kupuJe i prodaJe sve i svašta, od polovne planinarske opreme do unikatnog nakita. Začini su posebna priča u Katmanduu, a cenkanje je obavezno. Često nestane struja, obično posle kiše,jer ovlaže snopovi kablova koji su u haotičnom stanju. Saobraćaj je posebna priča. Stiče se utisak da nema pravila. Jednostavno krenete da pređete ulicu, pa kako bude. Himalaji su, kažu budisti, poslednje utočište, mesto gde vreme stoji, gde osetiš samo da si prahu kosmosu, gde ljudi ne potčinjavaju prirodu sebi već joj se prilagođavaju i žive u skladu sa njom, gde prijateljstvo nije samo izlizana reč, gde je osmeh osnovni način komunikacije, gde dobra dela odjekuju godinama i prepričavaju se uz ognjište.
Dragoslav Gogić potpisuje scenario, kameru i montažu, kompletan je autor filma.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.