Vesti

29. 03. 2025.

Autor: Ivana Kragulj Izvor: NUNS

Savet za štampu: Alo, Politika, Bačkotopolski, Informer, Republika, Dnevnik i Srpski telegraf prekršili Kodeks

Komsija za žalbe Saveta za štampu, na jučerašnjoj sednici koja je održana u Press centru UNS-a, odlučila je da je devet medija prekršilo Kodeks. U tri slučaja, odluka je bila da nema prekršaja.

Kodeks novinara i novinarki Srbije prekršili su portali Alo, Politika, Bačkotopolski, Informer, Republika i novosadski Dnevnik, kao i štampani mediji Srpski telegraf i Alo. Komisija je odlučila da nije bilo prekršaja u preostala tri slučaja, žalbama protiv portala Politika, portala Radio-televizije Vojvodine i lista Večernjih novosti. 

Politika nije prekršila Kodeks objavljivanjem intervjua 

Komisija je razmatrala 12 žalbi.

Prva žalba o kojoj je Komisija za žalbe odlučivala bila je protiv portala Politika.rs koju su podneli tužioci Tužilaštva za ratne zločine.

Radovan Lazić, Bruno Vekarić, Svetlana Nenadić, Gordana Jekić Bradajić, Svetislav Rabrenović i Ognjen Đukić podneli su žalbu zbog teksta pod naslovom „Žrtva je uvek bila u fokusu rada tužilaštva“ koji je objavljen 15. aprila 2024. godine.

Sporni tekst zapravo je intervju sa tadašnjom glavnom tužiteljkom Tužilaštva za ratne zločine Snežanom Stanojković u kome ona, između ostalog, govori o sedam javnih tužilaca koji su izneli kritike na njen rad. Kako piše u žalbi, među tih sedam tužilaca su i podnositelji ove žalbe. Ipak, oni nisu imenovani u samom tekstu.

U žalbi je navedeno da tekst sadrži neistine o pondnosiocima žalbe koji vređaju njihovo lično i profesionalno dostojanstvo, da tvrdnje koje je iznela Stanojković autorka teksta nije proverila sa više izvora, odnosno, nije kontaktirala tzv. drugu stranu i da je izostala novinarska pažnja.

Politika nije odgovorila na žalbu.

Za reč se javila Jelka Jovanović iz Asocijacije medija, koja je rekla da se u ovom slučaju radi o osetljivoj materiji jer je u pitanju Tužilaštvo za ratne zločine.

„Tačno je da je intervju u pitanju i u tom smislu novine nisu povredile Kodeks, međutim, mi moramo voditi računa i u intervjuima na koji se način odgovori plasiraju i da li vređaju ljude… Ne možeš da puštiš čoveka da priča šta mu padne na pamet, to nema smisla“, rekla je Jelka Jovanović.

Nakon njenog komentara Komisija je jednoglasno odlučila da Politika ipak nije prekršila Kodeks novinara i novinarski Srbije.

Tužiteljke na meti kampanje 

Jasmina Paunović i Bojana Savović podnele su žalbe protiv portala Politika, Novosti i Alo, koji su 11. decembra prošle godine u razmaku od 15 minuta objavili identičan tekst, koji u Alo-u i Novostima nosi naslov „Lažne Laure se uživele u obmanama građana Srbije“, dok se Politka odlučila za „Više javno tužilaštvo podnelo disciplonsku prijavu protiv tužiteljke Jasmine Paunović“.

U tekstu piše da je Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo disciplinski postupak protiv tužiteljke Jasmine Paunović, da su Savović i Paunović „poznate u javnosti kao lažne Laure“ i „lažne borkinje protiv korupcije“ i da „lažu i obmanjuju građane“.

U žalbama piše da je autor teksta izneo „potpuno proizvoljne i ničim potkrepljene tvrdnje i ozbiljne optužbe“ i da je, između ostalog prekršeno pravo na privatnost tužiteljki.

Na žalbu su odgovorili Alo i Novosti. Oni odbacuju navode iz žalbe; kažu da u spornom tekstu nije objavljena nijedna neistinita informacija i da žalioci nisu dostavili nijedan dokaz o neistinitosti objavljenih informacija.

Predstavnica Lokal presa Nadežda Budimović rekla je da u ovom slučaju postoji prekršaj Kodeksa, ali da to nije tačka o pravu na privatnost.

„Osobe iz javnog života treba da imaju neki vid tolerancije na to što će biti predmet medijskih napisa. Takođe je tačno da se radi o njihovom profesionalnom, a ne privatnom životu“, navela je Budimović.

Komisija je jednoglasno odlučila da su sva tri medija prekršili Kodeks u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja i to obavezu novinara da tačno i nepristrasno izveste o događajima od javnog interesa, da prave razliku između činjenica, komentara, pretpostavki i nagađanja, kao i zabranu objavljivanja neosnovanih optužbi i sadržaja čiji autor je nepoznat ili nije proverljiv.

Takođe, svi mediji su prekršili odredbe o nezavisnosti od ekonomskih i političkih uticaja i odnosu prema izvorima.

Etička dilema: Da li mediji treba da prenose sve što izjave funkcioneri?

Član Komisije za žalbe Zlatko Čobović podneo je žalbu protiv dnevnog lista Večernje novosti zbog teksta koji je objavljen 20. novembra prošle godine pod naslovom “Na korak smo od katastrofe”,  a koji je najavljen na prvoj strani ovog lista naslovom “Trebaju nam skloništa za million i po ljudi”.

U tekstu je citirano izlaganje predsednika Srbije Aleksandra Vučuća koji, između ostalog, kaže: „Na devetom smo od deset stepenika do totalne katastrofe… moramo ponovo da počnemo da obnavljamo infrastrukturu kako bismo imali skloništa u koja možemo da smestimo milion i po ljudi…”

Čobović je u žalbi naveo da su Večernje novosti “bez napomene, ograde ili rezerve, prenele delove izjave predsednika Republike Aleksandra Vučića, kojima on svesno i ciljano podstiče strah i širi psihozu straha, što nije u skladu sa Kodeksom”, kao i da je medij odgovoran za sadržaj koji prenosi, a u ovom slučaju stavovi političara su predstavljeni kao apsolutna istina.

Večernje novosti nisu odgovorile na žalbu, ali su javno objavile tekst „Umesto odgovora Savetu za štampu“.

Predsedavajuća Komisije za žalbe Milena Vasić rekla je da se u ovom slučaju radi o ozbiljnoj etičkoj dilemi.

Tamara Skrozza iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije složila se da je u pitanju ozbiljna tema i da ostaje pitanje da li prenositi takve priče funkcionera i upitala gde je granica.

„Ja se slažem da bi trebalo vršiti selekciju, ali u pravu su oni koji tvrde da ipak treba napraviti granicu između prava javnosti da zna i onoga što funkcioner izgovara. Mislim da je najbolje postaviti granicu na povredama ličnih prava… Plašim se da ne ulazimo u uređivačku politiku, bez obzira šta mi o toj politici mislili“, kazala je Skrozza.

Jelka Jovanović smatra da su Novosti prekršle Kodeks.

„Zaista mislim da je to bila, s jedne strane uvredljiva izjava za kompletnu publiku i naravno da je izazvala nemir i uznemirnje javnosti i zaista mislim da nema opravdanja za redakciju, žao mi je što nije više redakcija obuhvaćeno, već samo Novosti“, navela je Jovanović.

Filip Švarm iz Asocijacije medija ukazao je na to da su gotovo svi mediji i društvene mreže preneli izjave predsednika Republike i da u tom smilslu Komisija ne može da se ograniči u odlučivanju samo na Večernje novosti.

Nakon kraće diskusije, Komisija je većinom glasova odlučila da Večernje novosti nisu prekršile Kodeks.

Targetiranje na društvenim mrežama

Portal Bačkotopolski.net je 24. januara na svojoj fejsbuk stranici imao objavu u kojoj je Peter Červenak označen kao opozicioni odbornik koji je predvodio protest srednjoškolaca u ovoj opštini.

Červenak je u žalbi naveo da je tekst objave neistinit i da kalja njegov ugled.

„Đaci su pozvali na podršku i roditelje gimnazijalaca – ćerka mi je maturant u mađarskom odeljenju, i bivše đake Gimnazije. Nisam ništa predvodio, organizovao, sugerisao“, dodao je on.

Červenak je kontaktirao portal sa zahtevom da se objava na Fejsbuku ukloni, međutim, Bačkotopolski to nije učinio, a nije ni odgovorio na žalbu.

Olivera Milošević iz Udruženja novinara Srbije primetila je da je ovo druga žalba protiv pomenutog portala za kratko vreme.

„To je klasično targetiranje. Mala sredina je u pitanju što je još opasnije nego u većim sredinama i potpuno je u pravu žalitelj i da je prekršen Kodeks“, rekla je Milošević.

Komisija je jednoglasno odlučila da je u ovom slučaju prekršen Kodeks u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja, odnosno, obavezu novinara da tačno i nepristrasno izveštava o događajima od javnog interesa i obavezu medija da prave jasnu razliku između činjenica i nagađanja. Takođe, Kodeks je prekršen i u delu koji se odnosi na odgovornost novinara i zabranu podsticanja diskriminacije i korišćenja agresivne retorike.

Hajka i jasan politički uticaj

Jasmina Paunović podnela je još jednu žalbu, ovoga puta zbog teksta koji je objavljen na portalu Informera 10. januara ove godine, pod naslovom „Tužiteljka Jasmina Paunović u prvim protestnim redovima! „Žali za žrtvama i umire od smeha sa propalim Obradovićem (Foto)“.

U tekstu piše da se tužiteljka pojavila na protestu koji je organizovala opozicija u Beogradu i da je bila „ u društvu poraženog Đilasovog kandidata za gradonačelnika Vladimira Obradovića”.

Kako stoji u žalbi, naslov teksta ne odgovara sadržaju i nije potkrepljen nijednom činjenicom.

„Iznositi tvrdnje da, Jasmina Paunović pod znacima navoda ’žali’ za žrtvama i istovremeno umire od smeha, suštinski ima za cilj da targetira Jasminu Paunović i kompromituje njen dosadašnji rad, ali i da ozbiljno ugrozi njenu sigurnost i bezbednost“, dodaje se u žalbi.

Informer nije odgovorio na žalbu.

Tamara Skrozza je skrenula pažnju da je u pitanju još jedan tekst u kampanji protiv tužiteljke Jasmine Paunović i da se radi o jasnom političkom uticaju.

Predstavnik javnosti Rodoljub Šabić je rekao da je dovoljno pročitati naslov i da je jasno da nije u pitanju novinarski tekst, već hajka usmerena na potpunu diskreditaciju nekog ko je markiran kao žrtva. On i Filip Švarm su takođe rekli da je u ovom slučaju jasan politički uticaj na novinare i medije.

Prema jednoglasnoj oceni Komisije, Informer je ovog puta prekršio Kodeks u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja i to obavezu pravljenje razlike između činjenica, prepostavki i nagađanja i obavezu da naslov teksta ne sme da bude u suprotnosti sa suštinom teksta.

Prekršene su i odredbe o nezavisnosti od političkog uticaja,  odgovornosti prema javnosti i princip nenanošenja štete ugledu i dostojanstvu ličnosti.

Nastavak diskreditacije tužilaca

Bojana Savović takođe je podnela još jednu žalbu i to protiv portala Republika.rs zbog teksta pod naslovm „PA JE L’ SE ZA TO PRIMA PLATA?! Tužiteljke Savović i Božović ponovo UHVAĆENE van radnog mesta, sve im je preče od posla! (FOTO)”, koji je objavljen 31. januara.

U tekstu piše da je tužiteljka Bojana Savović „ipak odlučila da stoji i protestuje ispred Palate pravde u Beogradu“, iako je tužilaštvo „zatrpano predmetima“. Savović je, pored još dvoje tužilaca, u tekstu označena kao „tužiteljka naklonjena opoziciji i opozicionim medijima“.

U žalbi je navedeno da je autor u naslovu izneo proizvoljne i ničim nepotkrepljene tvrdnje i da je namera bila da se diskredituju tužioci koji se pominju u tekstu. Napominje se i da tužiteljka nije kontaktirana povodom teksta i da se radi o nastavku orkestrirane kampanje protiv nje.

Portal Republika nije odgovorio na žalbu.

Svi članovi Komisije za žalbe složili su se da je portal Republika prekršio više tačaka Kodeksa, onih koje se odnose na istinitost izveštavanja, nezavisnost od političkog uticaja, odgovornosti novinara prema javnosti i negovanje kulture i etike javne reči, kao i poštovanje dostojanstva ličnosti o kojima se izveštava.

RTV poštuje pravo na odgovor, ali ne i Dnevnik

Željko Savić podneo je žalbu protiv portala Radio-televizije Vojvodine (RTV.rs) i Dnevnik.rs koji su 4. marta objavili vesti, odnosno, saopštenje Društva novinara Vojvodine (DNV) u kojem se pominje Savić.

Dnevnik je u tekstu pod naslovom „U DRUŠTVU NOVINARA VOJVODINE TVRDE: Pod opsadom smo, bivši član pokušava da likvidira udruženje“, preneo samo saopštenje DNV-a u kom je Savić označen kao lice koje je „nasilno upalo i nelegalno uzurpira poslovni prostor Društva“ i da „onemogućava rad Društva uz podršku pojedinca povezanih sa stranim fondacijama“. Dnevnik nije zatražio komentar od Savića povodom ovog saopštenja.

Savić u žalbi navodi da je objavljivanjem ovakvog teksta diskrimisan i da treba da se stvori utisak u javnosti da je on nije legitimi zastupnik Udruženja već Petar Kočić, što, kako kaže, demantuje sudska presuda na osnovu koje je postupao.

„Davanjem poluistina i izvrtanje činjenica, zatim vizuelna podrška logom strane koji koristi Kočić, a biti svestan da koriste različite mejlvove, logo, memorandum, je uskraćeno pravo naroda a i novinara na istinitu informaciju, pritom grubo diskriminišu stigmatizuju grupu koja treba da se izjasni o gašenju DNV“, stoji u žalbi.

Za razliku od Dnevnika, RTV se držao novinarskog pravila i u tekstu pod naslovom „Društvo novinara Vojvodine: Bivši član nelegalno uzurpira prostorije udruženja; Savić: Na pomolu gašenje Društva“, uključio Savićevo obraćanje sa konferencije ovim povodom. 

Nijedan medij nije dostavio odgovor na žalbu.

Prema oceni članova Komsije za žalbe, tekst koji je objavljen na sajtu RTV-a ispunjava profesionalne standarde jer sadrži argumente obe strane koje su u sukobu, tako da je Komisja odlučila da RTV nije prekršio Kodeks.

Što se tiče teksta koji je objavljen na sajtu Dnevnika, Milena Vasić je rekla da je preneta samo jedna strana.

Na sednici se otvorila rasprava o tome da li je medij dužan da pozove drugu stranu ako prenosi nečije saopštenje koje se odnosi na druge subjekte. 

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković podsetila je članove Komsije da su ranije odlučivali u sličnim situacijama i da je stav Komisije bio da medij može da prekrši Kodeks iako prenosi saopštenje koje sadrži uvrede.

Jelena Petković iz Udruženja novinara Srbije rekla je da nije našla na sajtu Dnevnika posebnu vest u kojoj se mogu pročitati argumenti Savića.

„Dakle, nije sporno prenositi saopštenje, ali ako već uredničku odluku doneseš da staviš ime, prezime i imejl, onda bi trebalo da ispoštuješ i tu osobu čije se ime spominje u tekstu, da joj daš priliku da odgovori“, smatra Petković.

Komisija je nakon rasprave ipak odlučila da je Dnevnik prekršio Kodeks u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja, odnosno, obavezu medija da izveštava nepristrasno i potpuno, bez prećutkivanja činjenica, da pravi razliku između činjenica i nagađanja, kao i obavezu konsultovanja više izvora.

Serija tekstova u Srpskom telegrafu i Republici

Vladimir Arsenović podneo je žalbu protiv lista Srpski telegraf i portala Repubika.rs zbog serije tekstova o njemu koji su objavljeni u periodu od 30. januara do 5. februara.

U tekstovima piše da je Arsenović direktor Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova koji diskriminiše porodilje koje se vrate na posao tako što odbija da im poveća plate, iako je ostalim uposlenicima odobrio povećanja, označen je kao osoba koja ne dolazi na posao na vreme, kao i da vrši pritisak na Srpski telegraf kako ne bi pisao o njemu.

U žalbi Arsenović piše da su zaključci autora teksta neistiniti i maliciozni i da čitaoce takođe navode na pogrešne zaključke.

“Istovetno diskvalifikatorno izveštavanje se jasno uočava i u navodima da je moje ponašanje sramno. Ovakva kvalfikacija se ničim ne dokazuje, već se samo izriče kvalifikacija bez osnova, sračunata tako da me uvredi i ponizi”, piše u žalbi.

Piše i da je posalo demanti, ali da ovi mediji to nisu objavili.

Redakcije Srpskog telegrafa i Republike nisu odgovorile na žalbu.

Milena Vasić je dodala da su ipak postavljena određena pitanja drugoj strani, ali da konkretna pitanja ne zadovoljavaju kriterijum pravila da se čuje druga strana.

Prema oceni Komisije za žalbe, Srpski telegraf i Republika prekršili su odredbe Kodeksa koje se odnose na odgovornost novinara, prema kojoj je dužnost medija da objavljuje činjenice, da neguje etiku javne reči i da poštuju pravo na odgovor. Takođe, prekršena je obaveza konsultovanja više izvora.

Podizanje tenzija pred veliki protest

Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), u svojstvu organizacije koja se bavi ljudskim pravima, podneo je žalbu protiv dnevnog lista Alo jer je na naslovnoj strani od 12. Marta objavio naslov “TERORISTI TEŠKO POVREDILI POLICAJCA. Lazar Bačić zadobio je jezive povrede dok je radio svoj posao, mučki s leđa napali su ga demonstranti koji su blokirali RTS i bokserom udarili u lice”.

Kako piše u žalbi, na drugoj i trećoj strani novina Alo objavljen je tekst sa naslovom “Unakaženo lice poštenog policajca uvod u 15. mart’’ sa tekstom ispod naslova:’’Boljševički plenumaši prilikom blokade RTS-a mučki sa bokserom udarili policajca Lazara Bačića koji je časno radio svoj posao”.

YUCOM u žalbi ukazuje da su informacije koje je objavio Alo neistinite, s obzirom na to da se neposredno nakon incidenta pojavio snimak na kom se vidi da je pripadnik Žandarmerije udario kolegu u civilu.

“Dnevni list Alo taj snimak nije objavio, te se sumnja i u nepristrasnost njegovog izveštavanja”, piše u žalbi, “Iznoseći neproverene informacije i ne konsultujući više izvora, ovakvo izveštavanje svodi se na ostrašćeno iznošenje pretpostavki i komentara, što nikako nije u javnom interesu građana”, dodaje YUCOM.

Tamara Skrozza je rekla da se u ovom slučaju radi o izazivanju straha.

„Posebno imajući u vidu šta je usledilo posle toga, dizanje tenzija pred 15. mart i tu dileme nema. Mislim da je to važno zato što je čitav slučaj konstruisan upravo radi podizanja tenzija u društvu i upiranja prstom u studente“, naglasila je Skrozza.

Jelka Jovanović je dodala da je potpuno neodgovorno na ovaj način predstavljati događaje koji mogu da se prate uživo.

„Ovo je čisto iskrivljivanje sa namerom da se izazove strah kod određenog broja građana koji nisu blagonakloni prema vlasti“, kazala je Jovanović.

Komisija za žalbe je i u poslednjem slučaju sa jučerašnje sednice jednoglasno odlučila da je Alo prekršio Kodeks, i to poglavlje o istinitosti izveštavanja, prema kojem mediji treba tačno i nepristrasno da izveštavaju, da prave jasnu razliku između činjenica i nagađanja i ne smeju da objavljuju neosnovane optužbe. Takođe, Kodeks je prekršen u delu koji se odnosi na odgovornost novinara, prema kojem je novinar dužan da radi u javnom interesu i da neguje kulturu i etiku javne reči.