Vesti
24. 03. 2025.
Voditelj na Radio Beogradu Saša Ćirić za Danas: Neće biti pozitivnih promena u Srbiji bez promene Uredničkog kolegijuma RTS-a
O tome zašto je promenjen koncept emisije „Oko Balkana“, koja je emitovana u sredu, 19. marta, na Radio Beogradu 2, čiji je naslov glasio „Pisci i protest“, njen urednik i voditelj, književni kritičar Saša Ćirić, kaže za Danas da je na ovo pitanje već morao da odgovara, ali kroz pisanu izjavu u disciplinskom postupku koji je pokrenut protiv njega i još jedne njegove koleginice i kolege.
“U današnjoj emisiji ne čitamo knjige koje su napisali pisci, već sa piscima čitamo stvarnost koja nam se dešava”, najavio je Saša Ćirić emisiju “Pisci i protest” na sajtu RTS-a, čiji su gosti bili: Dejan Atanacković i Saša Ilić, dobitnici NIN-ove nagrade, Mirjana Đurđević, dobitnica regionalne nagrade „Meša Selimović” i Nebojša Milenković, pisac i kustos.
Sve četvoro sagovornika su i građanski aktivisti ili kritički orijentisani kolumnisti, podsetio je Ćirić a, kako je i najavljeno, govorili su o tome u kakvoj zemlji živimo, šta je izazvalo studentske proteste i masovno nezadovoljstvo građana a šta su sami protesti izazvali. Jedno od pitanja bilo je i kako sagovornici vide izveštavanje Javnog servisa a kako rasplet aktuelne društvene i političke krize.
Stav o tome Saša Ćirić je i sam podelio kroz Otvoreno pismo Uredničkom kolegijumu RTS-a koje je sastavio 21. marta a objavljeno je na Instagram stranici Naš protest.
Ali vraćamo se prvo na 19. mart i emisiju “Pisci i protest”, najavljivanu na društvenim mrežama između ostalog i sa “And nonj for something completely different…”
Kako je došlo do izdanja „Pisci i protest“ emisije „Oko Balkana“ Radio Beograda 2, koja je emitovana u sredu, 19. marta?
– Ovo izdanje nastalo je kao neposredna reakcija na dva događaja. Najpre su zaposleni na Radio Beogradu u petak (dan pred protest od 15. marta) dobili usmeno obaveštenje da od petka uveče i tokom vikenda (15. i 16. marta) neće smeti da ulaze u zgradu Radio Beograda. Pomenuti su bezbednosni razlozi, ali bez objašnjenja. Nakon vikenda poslali smo zahtev direktoru Radio Beograda da nam se objasni zašto smo bili sprečeni da tokom vikenda obavljamo svoj posao u zgradi Radija, ali zvanični pisani odgovor nismo dobili.
Drugi događaj je naravno upotreba zvučnog topa na velikom studentskom i građanskom protestu u subotu,15. marta, kada je na desetine građana prijavilo zdravstvene posledice ovog napada na učesnike protesta. Za sada pouzdano ne znamo ko je organizovao i naredio a ko sproveo u delo ovaj napad, ali svakako odgovornost pada na vlast, ako ni zbog čega drugog onda zbog toga što nisu identifikovali i priveli osobe koje su ovim krivičnim delom ugrozile zdravlje i bezbednost učesnika protesta.
Smatrao sam, iako se bavim kulturom, da je nedopustivo ne reagovati na ovakav odnos uprave RTS-a prema svojim zaposlenima, kao i na odnos vlasti prema svojim građanima, a oba odnosa su nelegalna, represivna i siledžijska.
Zašto je promenjen koncept emisije?
– Da, na isto pitanje sam morao da pišem izjavu u nekoj vrsti disciplinskog postupka koji je pokrenut protiv mene i još jedne koleginice i kolege na Radiju. Formalno gledano, da, ovo izdanje emisije „Oko Balkana“, koja je inače posvećena postjugoslovenskim i balkanskim književnostima, imala je za temu domaće pisce i studentske proteste, ali suštinski gledano, koncept je poštovan. Kultura je deo društva i politike, kao što su pisci i kao intelektualci i kao građani pozvani, posebno ako o tome i sami pišu, da se izjašnjavaju u kakvom društvu žive. Zapravo, u svakom razgovoru sa sagovornicima se dotičemo i konteksta.
Tako su u prethodnim emisijama o studentskim protestima u Srbiji govorili i hrvatski autori Marko Pogačar i Branko Čegec, dok je o osmomartovskim protestima žena u Puli govorila Helena Vodopija. Da, u jednu ruku ovo izdanje emisije iskorak ili ako baš hoćete incident, ali suštinski ovo je bila prilika da gosti otvoreno iznesu svoje mišljenje o protestima, vlastima u Srbiji, pa i o informativnom programu RTS-a. Verujem da je samo na ovakav način moguće da se utre put ka samostalnom, slobodnom i kritički orijentisanom radu RTS-a. Gde bih onda ja nastavio da se bavim prevashodno regionalnom književnom scenom, mada ni tada socio-politički kontekst neće biti isključen iz horizonta interesovanja emisije.
Da li je bilo reakcija na emisiju?
– Pa da, i ovaj razgovor je jedna vrsta reakcije na emisiju, kao i što su reakcije zahtevi uprave da pišem izjavu. Iste reakcije su doživeli koleginica Gorica Pilipović, čija je emisija „Ars sonora“ „pala“ pod udarom zvučnog topa ili kolega Miša Stojiljković koji je uključio u program kolegu Darka Špera iz Novog Sada, poverenika sindikata Nezavisnost na RTV, koji štrajkuje glađu.
Kolege u protestu na Radiju i na Televiziji su pozdravili ovu emisiju, a čuo sam da je imala i očekivano povećanu slušanost, iako sam siguran da su slušaoci bili zatečeni, verujem pozitivno, što se jedan tako beskompromisan razgovor emituje na Radio Beogradu.
I to je suštinski problem RTS-a pod autoritarnom vladom naprednjaka. Ovakvi razgovori su postali nemogući, odnosno onemogućeni, a dobar broj zaposlenih je pristao na autocenzuru ili na simulaciju objektivnosti, da svaki kritički glas, ako se i usudi da ga pusti u svojoj emisiji, poklopi i relativizuje sa jednim ili više prorežimskih glasova. Svi programi, i oni iz kulture, nauke i obrazovanja itd., postali su taoci informativnog programa i servilnog odnosa informative prema izvršnoj vlasti.
Naredna reakcija će biti odluka uprave RTS-a kako će nas kazniti, ali svakako konačnu rekaciju će imati slušaoci i gledaoci Javnog servisa i građani Srbije.
Ove subote na društvenim mrežama deljeno je Otvoreno pismo Uredničkom kolegijumu RTS-a. Vi ste ga sastavili?
– Otvoreno pismo sam napisao istog dana kada je Urednički kolegijum RTS-a poslao svoje pismo javnosti i zakucao ga visoko na sajtu RTS-a, u petak, 21. marta. Otvoreno pismo Uredničkom kolegijumu su podržale kolege u protestu i za sada je okačeno na stranici „Naš protest“ kolega u televiziji i na stranici Udruženja novinara Srbije.
Mislim da Otvoreno pismo dosta govori samo za sebe. Urednički kolegijum, koji ne sme da obnaroduje ni ko ga čini, ko su mu članovi, pokušava da opravda nemoguće i da nezadovoljstvo svih radom RTS-a predstavi kao svoju prednost, štaviše kao profesionalnu zaslugu. Pritom napadaju, kako pišu, „deo zaposlenih“ koji su u protestu, da na RTS gledaju kao na tuđu kuću – to bi valjda značilo da mu ne mislimo ništa dobro iako u toj kući radimo (ja pune 23 godine).
Poenta je da neće biti pozitivnih promena u Srbiji bez promene Uredničkog kolegijuma RTS-a. Po pravilu to obično i ide tako: naporedo sa slomom nedemokratskog i autokratskog režima, dolazi do sunovrata njihovih medijskih pomagača
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.