Vesti

31. 01. 2025.

Autor: Ivana Kragulj Izvor: NUNS

Informer, Novosti, Alo, B92 i Politika prekršili Kodeks novinara i novinarki Srbije

Portali Informer.rs, Novosti.rs i Alo.rs prekršili su Kodeks novinara i novinarki Srbije po dva puta, a portali B92.net i Politika po jednom, dok Južne vesti nisu prekršile kodeks, odlučila je Komisija za žalbe Saveta za štampu na sinoć održanoj sednici.

U proteklih mesec dana Savetu za štampu upućeno je deset žalbi protiv onlajn medija, a Komsijia za žalbe je prvi put odlučivala na osnovu novog Kodeksa novinara i novinarki Srbije.

 Informerova konstrukcija u kojoj ništa nije tačno

Aleksandra Paunović, profesorka Gimnazije u Paraćinu žalila se na pisanje portala Informer. Naime, ona je u tektstu pod naslovom „Skandalozno! Muž na DS skupštini, žena organizuje proteste u Paraćinu – novi slučaj zloupotrebe učenika“ koji je objavljen 15. decembra prošle godine, označena kao organizaotrka protesta u Paraćinu i da je zloupotrebila učenike Gimnazije. Paunović u žalbi tvrdi da joj je naneta profesionalna, moralna i lična šteta.

U žalbi je navela da je u spornom tekstu izneto više neistinitih tvrdnji. Ona napominje da je organizator bivši učenik Gimnazije u Paraćinu i u prilogu žalbe dostavila je dokaze u vidu poziva na održavanje pomena i obraćanje organizatora okupljenim građanima.

Takođe, piše da je novinarka nije kontaltirala u vezi sa tvrdnjama koje je iznela u tekstu, kao i da je autorka teksta zaposlena u opštinskoj upravi Opštine Paraćin i da je aktivna učesnica u kampanjama  Srpske napredne stranke, te da je u političkom sukobu sa njenim suprugom koji je član opozicione stranke u Paraćinu.

Informer nije odgovorio na žalbu.

Predstvanica Lolak presa Nadežda Budimović otvorila je diskusiju povodom ove žalbe i rekla da smatra da je u pitanju pokušaj da se dezavuiše javnost, protest studenata i podrška studentskim protestima.

Tamara Skrozza, koja predstavlja Nezavisno udruženje novinara Srbije, primetila je da se radi o nastavku trenda diskreditacije studentskih protesta.

„Ovde je prekršeno sve što može da se zamisli. To nije tekst, to je konstrukcija. To je paralelni univerzum u kome ništa nije tačno“, rekla je Skrozza.

Olivera Milošević iz Udurženja novinara Srbije složila se da je u pitanju konstrukcija i skrenula pažnju na to da je novinarska profesija nespojiva sa političkim delovanjem..

Predstavnik javnosti Rodoljub Šabić se osvrnuo izvore i rekao da iako je zaštita izvora bitna, ne može se iza bilo koje teze skrivati iza anonimnog izvora.

Komisija je na sednici jednoglasno odlučila da je u ovom slučaju prekršeno poglavlje koje se odnosi na istinitost izveštavanja i to na obavezu novinara da tačno, nepristrasno, potpuno i blagovremeno izveštavaju, da prave jasnu razliku između činjenica i komentara, pretpostavki i nagađanja, zabranu objavljivanja neosnovanih optužbi, kleveta i glasina i prećutkivanje činjenica.

Takođe, prekršeno je poglavlje koje se odnosi na odgovornost novinara, a prema kome su novinari i novinarke dužni da prenose činjenice neophodne građanima da donose informisane odluke i da tu odgovornost ne smeju da podrede interesima drugih, kao i da neguju kulturu i etiku javne reči i ne koriste agresivnu retoriku.

Pored toga, prekršena je obaveza poštovanja privatnosti, kao i odnos prema izvorima jer novinarka Informera nije konsultovala više izvora pre objavljivanja teksta.

Južne vesti nisu prekršle Kodeks, ubuduće da ostave razuman rok za odgovor

Aleksandra Pejčić žalila se na tekst pod naslovom „Niški Vodovod – milijarda za plate, tajni ugovori, partijska zapošljavanja, politički uhlebi“ koji je 31.12.2024. godine objavljen na portalu Južne vesti.

“U tekstu su objavljeni moji podaci o trenutnom poslu koji radim, stavljajući u negativnu konotaciju više aspekata mog ličnog života”, navela je, između ostalog, Pejčić u žalbi.

U spornom tekstu piše da je Pejčić zaposlena na poziciji stručne saradnice za bezbednost i zdravlje na radu po ugovoru u trajanju od tri meseca “zbog povećanog obima posla”, a da je inače “zastupnica niškog roler-kluba ‘Oxygen’, čiji je zastupnik do 2017. godine bio glavni i odgovorni urednik Niške inicijative Srđan Nonić, koji je i sada trener u tom klubu”. U tekstu se navodi i da Pejčić i Nonić nisu odgovorili na pitanja Južnih vesti.

Pejčić u žalbi objašnjava da je novinarka Južnih vesti postavila pitanja koja se odnose na njen privatni život, kao i da joj je ugrožena privatnost objavljivanjem ugovora o radu u javnom preduzeću.

Srđan Nonić se takođe žalio na isti tekst i to zbog “neobjavljivanja demantija i namernog stvaranja konotacije korupcije prema meni lično i mom radu kao novinara”.

On je u žalbi naveo da u tekstu nije nije uočljiva razlika između činjenica, komentara , pretpostavki i nagađanja, kao i da su objavljene neosnovane optužbe, glasine i klevete, ali i da je povređeno njegovo parvo na privatnost.

Dodaje i da mu nije ostavljeno dovoljno vremena da odgovori na pitanja, ali i da je istog dana poslao demanti koji nije objavljen.

Novinari Južnih vesti u odgovoru na žalbu naveli su da su smatraju da nisu povredili Kodeks i etiku i da su poštovali pravo Pejčić i Nonića da se izjasne u odnosu na postavljena pitanja.

„Kada je reč o takozvanom demantiju, njega je tražio Podnosilac žalbe, ali se on sveo na ’mišljenja’, a ne na činjenice, kako Zakon nalaže. Nakon konsultacija, nije objavljen”, naveli su novinari u odgovoru na žalbu.

Oni tvrde da su postupili sa potrebnom pažnjom i da su lica pomenuta u članku interesno povezana sa licima o kojima su pisali. Napominju i da su pitanja postavili s pravom, ali budući da se podnosioci žalbe nisu izjasnili, o tome u tekstu nije bilo reči. Takođe navode i da su do ugovora došli u saradnji sa izvorima čiji identitet žele da zaštite, kao i da su u javnom preduzeću imali uvid u podatke i na taj način su potvrdili saznanja.

Predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Milena Vasić ukazala je da u tekstu postoji deo za koji se može reći da predstavlja nagađanje.

„Mislim da se njemu (Noniću) imputira da on nema kritički odnos prema Vodovodu zato što njegova partnerka ima radno angažovanje u Vodovodu“, rekla je Vasić.

Članovi Komisije za žalbe ipak su većinski odlučili da Južne vesti nisu prekršile Kodeks, ali da ubuduće treba da ostave razuman rok za odgovor na pitanja koja postavljaju licima o kojima pišu.

Novosti – politički interes iznad interesa javnosti

Izvoršna direktorka organizacije Građanske inicijative Maja Stojanović podnela je žalbu protiv Novosti.rs zbog teksta pod naslovom „SAZNAJEMO: Vođe studentskih protesta Dinko Gruhonjić, Mila Pajić i Goran Ješić uz pomoć “Proglasa“ planiraju radikalizaciju protesta“, koji je objavljen 2. januara ove godine.

Naime, Novosti su Stojanović označile kao „vođu ekstremističke antisprske NVO Građanske inicijative“  i „agenturnog rezidenta britansko-američkog faktora“ koji je preko nje „naložio Gruhonjiću, Pajićevoj i Ješiću da maksimalno pojačaju svoje subverzivno i agenturno delovanje protiv Ustavnog uređenja Republike Srbije i svih njenih građana, radi zaoštravanja aktuelne političke i bezbednosne situacije, sa krajnjim ciljem da se izazove krvoproliće po modelu događaja sa kijevskog trga Majdan iz 2014. godine.“

Kako je napisala u žalbi, tekst se u celosti sastoji od neistina, insinuacija i zlonamernih uvreda, kao i da ne sadrži nijedan relavanatn dokaz već samo „saznanja od dobro obaveštenih izvora“.

Novosti nisu odgovorile na žalbu.

Jelena Petković iz Udruženja novinara Srbije rekla je da je tekst skandalozan.

„Ovo je targetiranje, crtanje mete. Ovo je sve ono što nikako ne bi smelo da bude objavljeno… Ja se pitam da li oni koji su objavili ovaj tekst, se pitaju kakve posledice može da izazove njihov tekst i koliko je to opasno“, rekla je Petković.

Milena Vasić, Nadežda Budimović i Tamara Skrozza složile su se da je politički interes u predmetnom tekstu jasan.

Komisija je jednoglasno odlulčila da je prekršeno poglavlje koje se odnosi na istinitost izveštavanja i to na obavezu novinara da tačno, nepristrasno, potpuno i blagovremeno izveštavaju i zabranu objavljivanja neosnovanih optužbi, kleveta i glasina.

Takođe, prekršeno je poglavlje koje se odnosi na odgovornosti novinara, odnosno, dužnost novinara i novinarki da rade u javnom interesu, da neguju kulturu javne reči i ne koriste govor mržnja i zabranu da interes javnosti podrede interesu drugih.

Pored toga, Komisija je ocenila da je povređeno dostojanstvo ljudi o kojima su Novosti pisale i spornom tekstu, da su zloupotrebljene emocije čitalaca i da se tekstom podstiči strahovi u javnosti.

Alo, Novosti, Informer, B92 i Politika objavili identičan tekst i prekršili Kodeks  

Sanja Pavlović žalila se na portale Alo.rs, Novosti.rs, Informer.rs, B92.net i Politika.rs koji su 31. decembra objavili gotovo identične vesti sa naslovom „Žene u crnom donirale veliku novčanu sumu studentima ( Time su potvrdili izrazito antisrpski karakter studentskih protesta)”.

U ovim tekstovima piše: „Ozloglašene Žene u crnom, najveći pobornici nezavisnog Kosova i ukidanja Republike Srpske, danas su od stranih donacija koje im uplaćuju podružnice CIA i drugih zapadnih agencija, donirale ogroman novac studentima” i time potvrdile navodni „antisrpski karakter studentskih protesta“.

Najpre je Alo objavio vest, a zatim su je ostali mediji preneli.

Pavlović je navela da u tekstu nije naveden nijedan dokaz koji potvrđuje iznete tvrdnje niti izvor informacije, da su iznete neosnovane optužbe i klevete na račun organizacije Žene u crnom, da je organizacija opisana kao „ozloglašena“, a njen rad kao „stranoplaćenički“ i „antisrpski“.

Samo portal B92.net dostavio je odgovor na žalbu u kom je navedeno da su ponudili da obajve demanti, međutim, Žene u crnom nisu pristale.

B92 osporava navod iz žalbe da nije naveden izvor jer su naznačili da je vest preneta sa portala Alo.rs u izvornom obliku i u skladu sa zakonom. Kako kažu, zanemarena je zakonska mogućnost podnosioca žalbe da dostavi zahtev za objavljivanje demantija čime bi se umanjile eventualne štetne posledice.

Jelka Jovanović iz Asocijacije medija rekla je da razume odluku Žena u crnom da ne dostave demanti.

„Šta može da se demantuje? Imaš nekoliko redova u kojima je ceo Kodeks prekršen. Potpuno neverovatna propagandna varijanta“, rekla je Jovanović.

Jelena Petković je podsetila da su redakcije odgovorne za istinitost navoda bez obzira na to da li su informacije prenete iz drugih izvora.

U ovom slučaju Komisija je jednoglasno ocenila da su svi mediji prekršili odredbe Kodeksa koje se odnose na istinitost izveštavanja i to na tačno, nepristrasno, potpuno i blagovremeno izveštavanje, obavezu novinara da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose i komentara, pretpostavki i nagađanja, kao i zabranu objavljivanja neosnovanih optužbi, kleveta i glasina.

Prekršena je i odredba o nezavisnosti od ekonomskih i političkih interesa i poglavlje koje se odnosi na odgovornost novinara, odnsono, zabranu podsticanja diskriminacije i govora mržnje, kao i obavezu novinara da izveštavaju u javnom interesu koji ne sme biti podređen drugim akterima.

Takođe, prekršena je i obaveza novinara i novinarki da konsultuju više izvora.

Još jedan prekršaj Alo-a

Dušan Aleksić podneo je žalbu Savetu za štampu protiv portala Alo.rs zbog teksta pod naslovom „SAMOPROKLAMOVANI “PLENUM“ U NIŠU KAO JOŠ JEDAN PARAVAN ZA DELOVANjE OPOZICIJE” koji je objavljen 15. januara ove godine.

U tekstu Aloa Dušan Aleksić je, pored nekolicine ljudi, označen kao organizator „Plenuma lokalne akademske zajednice“ za koji se tvrdi da je stranački skup opozicionih partija.

Aleksić u žalbi navodi da tekst obiluje neistinitim informacijama.

„Tekst se bazira na paušalnim ocenama i izrazito subjektivnim stavovima koji se predstavljaju kao činjenice, što je klasičan primer zloupotrebe novinarske profesije kako bi se određene osobe, koje su označene kao politički ili ideološki nepodobne, targetirale“, piše u žalbi.

Ovog puta Alo je odgovorio na žalbu i u potpunosti je osporio.

„Žalbu nije moguće ispitati zato što je neodređena“, stoji u odgovoru.

Takođe se navodi da žalilac nije zahtevao odgovor na informaciju, kao i da su u tekstu izneti vrednosni sudovi koji „ne podležu ispitivanju istinitosti“ i da u tekstu nema činjeničnih navoda.

Jelka Jovanović je rekla da je tekst sličan prethodnim o kojima su diskutovali i da se radi o očiglednoj propagandi koja je usmerena protiv neistomišljenika.

Olivera Milošević se osvrnula na odgovor na žalbu i napomenula da nije tačno da vrednosni sudovi „ne podležu ispitivanju istinitosti“.

„Pod plaštom tih vrednosnih sudova, šta sve može da se objavi, izmisli… prosto jesu podložni ispitivanju istinitosti“, napomenula je ona.

Komisija za žalbe jednoglasno je odlučila da je Alo prekršio Kodeks u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja i to na tačno, nepristrasno, potpuno i blagovremeno izveštavanje, obavezu novinara da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose i komentara, pretpostavki i nagađanja i na nespojivosti objavljivanja neosnovanih optužbi, kleveta i glasina.

Zatim, prekršeno je i poglavlje koje se odnosi nezavisnost od ekonomskih i političkih uticaja, kao i poglavlje koje se odnosi na odgovornost novinara, a prema kome su novinari i novinarke dužni da prenose činjenice neophodne građanima da donose informisane odluke i da tu odgovornost ne smeju da podrede interesima drugih. Prekršen je i deo Kodeksa o obavezi novinara da neguju kulturu i etiku javne reči i ne koriste agresivnu retoriku.

I na kraju, prekršeno je poglavlje Kodeksa koje se odnosi na poštovanje dostojanstva, odnosno na zabranu diskriminacije i poštovanje principa nenanošenja štete ugledu ljudi o kojima se izveštava.

Snimak sa sednice Komisije za žalbe održane 30. januara 2025. godine je na linku.#mce_temp_url#