Vesti
28. 01. 2025.
Poverenik za jezike na KiM Slaviša Mladenović: U 2024. godini dobili smo 40 žalbi na kršenje Zakona o upotrebi jezika
Uklanjanje ćirilice sa javnih površina i objekata na Kosovu* u poslednje dve godine je sve učestalije. Ova pojava, kako kaže Poverenik za jezike Slaviša Mladenović ne odnosi se samo na pismo, već predstavlja i kulturno i identitetsko pitanje za čitavu srpsku zajednicu.
Sa njim smo razgovarali o tome šta je nadležnost kancelarije Poverenika, sprovođenju Zakona o upotrebi jezika, kao i o žalbama zbog kršenja ovog Zakona i pokrenutim postupcima.
Poslednje dve godine primetno je uklanjanje ćirilice sa javnih površina i objekata na Kosovu* i isticanje latinice. Kako ovom trenutku ocenjujete položaj srpskog jezika i ćirilice na Kosovu?
Položaj srpskog jezika i ćirilice trenutno je izazovan, jer se ćirilica sve više marginalizuje u javnom prostoru od kosovskih institucija. Ćirilica je sastavni deo srpskog kulturnog naseđa i njeno očuvanje nije samo pitanje prava naroda, već i bogatstva i različitosti.
Ocenjujem poražavajućim ovo što se trenutno događa i pogotovo je za mene poražavajuće ćutanje i neaktivnost predstavnika institucija u cilju odbrane ćirilice, jer se ta odbrana je bi smela svesti na Poverenika za jezike ili na saopštenje neke političke stranke, već ta borba mora biti aktivnija i angažovanija.
Šta o tome kaže Zakon o upotrebi jezika?
Zakon o upotrebi jezika nije jasan u tome da garantuje upotrebu ćililice. U njemu se navodi da se odnosi na srpski jezik i pismo.
Ovaj Zakon zbog nepreciznosti daje slobodu interpretacije svakome ko ga je prekršio u poslednje dve godine. Sa druge strane, znajući pravnu doktrinu kosovskih institucija, moj stav je da zakon nijednim slovom ne difiniše latinicu kao srpsko pismo. Na taj način, one koje koriste latinicu, čini prekršiocima Zakona.
Kada postoji kršenje zakona, koje su sankcije?
Sankcije su predviđene administrativnom uspostavom Ministarstva javne uprave, koje sada više ne postoji, već je integrisano u Ministarstvo unutrašnjih poslova. Te sankcije trebalo bi da Ministarstvo unutrašnjih poslova sprovede na našu preporuku. To otežava mogućnost sankcije, jer upravo oni koji krše zakon trebalo bi da sami sebe kazne na našu preporuku.
Sankcije su svakako simbolične i verujem da bi mnogi koji potiskuju ćirilicu vrlo rado i novčanu kaznu platili kao dokaz svojeg “patriotizma” i borbe protiv ćirilice.
Da li je bilo konsultacija sa kancelarijom Poverenika kada su uklanjane table na ćirilici?
Nije. Najčešće mi za takve akcije saznamo tek iz medija ili nakon što izađemo na teren. Konkretno, mislim da nas je akcija zamene tabli zatekla nestremne.
Reakcija je već bila zakasnela u trenutku kada su table već postavljene. Najčešće kancelariju Poverenika kontaktiraju institucije poput Agencije za registraciju. Ima i nekih organizacija koje zaista rade svoj posao i koje, ako treba, pre donošenja nekog novog dokumenta, formulara, konsultuju nas.
Mnogo je više organizacija i institucija koje stihijski, bez plana i konsultacije, sprovedu neku aktivnost. I onda konstatuju da su napravili grešku, ali da je greška nepopravljiva, zato što više nema novca u budžetu za ponovno sprovođenje tih aktivnosti.
I kada je sprovedena jedna od takvih aktivnosti, odnosno kada su uklonjene topografske table, javio se još jedan problem. Natpis na srpskom jeziku ispisan je manjim fontom.
Table na ulazu u gradove su na početku, bar kada su u pitanju fontivi bile korektne. Prvo je bio ispisan naziv na albanskom, a zatim na srpskom jeziku. Nakon toga postavljene su, ako se ne varam, table na kojima je pisalo “Dobro došli u Zvečan”, gde je natpis na srpskom jeziku bio umanjen i na drugom mestu.
Naravno, mi smo reagovali i u jednom i u drugom slučaju. Poslali smo Ministarstvu infrastrukture preporuku i naša reakcija je potupno jasna. U ovim slučajima krši se član Ustava koji se bavi pitanjima zajednica, koji kaže da se imena naseljenih mesta moraju ispisati na službenim jezicima redosledom koji poštuje etnički sastav stanovništva tog naseljenog mesta. Parafrazirao sam stav Ustava, ali je on vrlo jasan.
Prvi natpis trebalo bi da bude na jeziku zajednice koja čini većinsko stanovništvo.
I kada uzmete sad sve to obzir, kako biste uporedili položaj ćirilici i poštovanje Zakona o upotrebi jezika sada u odnosu na prethodne godine?
Ne bih upoređivao položaj ćirilice, već odnos kosovskih institucija prema ćirilici.
Stav institucija je oduvek bio jasan i tu mislim da nema nikakve promene. Težnja za potiskivanjem ćirilice je konstanta. Sa druge strane, ćirilica kao takva ne bi smela da zavisi od stava kosovskih institucija, već od nas koji ćirilicu koristimo.
Mislim da mi moramo uložiti više na njenoj odbrani, jer znamo kakav je stav onih koji bi da potisnu ćirilicu.
A kakva je uloga kancelarije Poverenika u promovisanju ćirilice?
Mi nismo institut za zaštitu jezika, niti promoter ćirilice ili latinice. Mandat kancelarije je prevashodno jezik u administraciji.
I mi, naravno, reagujemo svaќi put kada se dese slučajevi poput onih o kojima razgovarali. To su znakovi koje je postavilo Ministarstvo infrastrukture ili table na srpskim institucijama koje su skinute na Severu. Mi tu, naravno, reagujemo po službenoj dužnosti, to je naš posao, ali se pre svega bavimo upotrebom jezika u institucijama. I to su u većoj meri administrativni, a u manjoj meri procesi poput zaštite ćirilice.
Koliko ste žalbi dobili za kršenje Zakona upotrebi jezika od početka godine?
Od početka godine mislim da smo dobili oko 40 žalbi. Većina tih žalbi se reši brzo.
Nakon kontakta sa institucijom koja prekraši Zakon, najčešće bude rešen problem. Ipak, ima problema koje držimo i dalje kao otvorene slučajeve, a to su, recimo, saobaraćajni znaci. Čak su i tu pojedini slučajevi rešeni. Recimo, u Opštini Štrpce, na žalbu samog predsednika Opštine.
Neki su u procesu rešavanja u Lipljanu, na žalbu advokatkinje Jovane Filipović.
Koliko je postupaka pokrenuto?
Svaka žalba pokreće postupak, ali se neke žalbe grupišu u teme. Na primer, imali smo, mislim, četiri ili pet žalbi u vezi sa saobraćajnim znacima. To je za nas jedna tema.
U razgovoru su pomenuti neki slučajevi kršenja Zakona o upotrebi jezika. Koliko je pak institucija koje poštuju Zakon o upotrebi jezika?
Vrlo malo, zaista. Mi svake godine, na nekim način, pokušavamo da naglasimo uspeh tih institucija kroz neke aktivnosti poput dodele nagrada. I tu su najčešće, opštine Štrpce i Gračanica. Ima još par opština sa albanskom većinom, koje uglavmnom dobro to rade.
Ima i centralnih institucija koje bolje sprovode Zakona oko upotrebi jezika. Nismo naišli na slučaj idealnog sprovođenja Zakon o upotrebi jezika ni u jednoj instituciji.
Na šta bi još trebalo skrenuti pažnju javnosti kada se radi o kršenju Zakona o upotrebi jezika?
Javnost u Srbiji bi i te kako morala da zna da su za položaj srpskog jezika i ćirilice možda jednako odgovorni srpski predstavnici - svojim nedelovanjem na funkcijama za koje su se kandidovali i žučno borili. Sa tih pozicija nikada nisu zauzeli stav o kršenju prava na upotrebu srpskog jezika, osim u nekom saopštenju.
Mislim da ta saopštenja ne čita niko od onih koji naša prava krše. Za zaštitu prava na upotrebu srpskog jezika, potrebno je svakodnevno angažovanje. Jako je bitna i odgovornost nas samih.
Naivno je reći: “Imamo poverenika, on će to rešiti”. To se, na žalost, ne rešava tako.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.