Vesti
30. 12. 2024.
U izveštaju Ministarstva informisanja ni reči o špijuniranju novinara: Za ministra 2024. „apsolutno najuspešnija“ godina
U susret novoj godini Ministarstvo informisanja sumiralo je postignuto u tekućoj. Ključne reči izveštaja - rekord i rast. Interesantnije su, međutim, one koje su iz njega izostale - špijuniranje i zloupotreba podataka novinara. Njihova bezbednost ostala je na marginama.
Ispod fotografije najpoznatijeg među bivšim, sadašnji ministar informisanja je zajedno sa sekretarima, sumirao postignuća resora u 2024. godini.
„Ovo je za nas bila do sada apsolutno najuspešnija i rekordna godina“, kaže ministar Dejan Ristić.
„Ovo je rekordna godina“, kaže Miloš Garić, državni sekretar za informisanje.
A u izveštaju o rekordnoj godini rekordno malo prostora posvećeno je stanju u medijima i bezbednosti novinara. Ministarstvo, ipak, među oborene rekorde, ne propušta da ubroji pad broja napada na novinare.
„Imamo pad broja tih slučajeva, što je jako važno. Smatramo da to jeste rezultat onoga što radimo i što pokušavamo da kao jedan novi ambijent napravimo u kome će se smanjivati što više i što brže broj slučajeva ugrožavanja bezbednosti medijskih radnika“, kaže Garić.
Sagovornik N1 ocenjuje da, izolovani iz konteksta, podaci NUNS-a, na koje se Ministarstvo poziva, ne daju svestran uvid u bezbednost novinara.
„Ako govorimo o napadima, pretnjama i napadima, recimo, na imovinu medija i na same medije, taj broj je, klasifikujući po tim posebnim stavkama, u najmanje 30 odsto po svakoj povećan. Znači ne možemo da govorimo o nekom smanjenju ili jednakom broju napada. Pritom, godina nije okončana, imamo još slučajeva da unesemo“, kaže Rade Đurić iz NUNS-a.
U poslednja dva meseca evidentirano je, kako predočavaju iz NUNS-a, više fizičkih napada nego u prvih 10 meseci ove godine. Samo u novembru fizički je napadnuto, vređano ili ometano u radu 15 novinara i novinarskih ekipa, najveći broj njih prilikom izvešavanja na protestima povodom pada nadstrešnice. U 2024. povećan je i broj pretnji na društvenim mrežama.
„Te pretnje su mnogo brutalnije nego u prethodnom periodu. Posledicu imamo da se ti napadi ne rešavaju“, kaže Đurić.
O špijuniranju i izvlačenju podataka iz telefona novinara, na koje je ukazao Amnesti internešnal, u izveštaju Ministarstva – ni reči. Pitali smo – šta je preduzeto?
„Ministarstvo informisanja i telekomunikacija nije MUP i nije tužilaštvo. Mi u tom smislu ne možemo da sprovodimo istrage i utvrđujemo da li su neke tvrdnje zasnovane na činjenicama ili nisu. To, kao i u svakoj demokratskoj državi, prepuštamo organima koji su nadležni za to“, kaže Ristić.
„Čini mi se da Ministarstvo selektivno odlučuje i stavlja na dnevni red kad šta njima odgovara šta je njihova nadležnost.“, kaže Đurić.
Čini se i da je što-šta – od prestanka mandata Saveta REM-a do smanjenog budžeta za medije – nedostajalo u izveštaju. Nedostajalo je i vremena da za to ministra pitamo.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.