Vesti

24. 12. 2024.

Autor: Jelena Marković Izvor: Ćirilovanje.srb

Sentić: Kontinuirano potiskivanje ćirilice doprinosi osećaju marginalizacije i umanjenju važnosti ovog pisma

Poslednjih godina svedoci smo kontinuiranog potiskivanja ćirilice u javnom prostoru i isticanju latinice, što, kako ocenjuje zamenik Ombudsmana u Prištini Srđan Sentić, nije samo komunikacijski, već i kulturni i identitetski izazov za srpsku zajednicu.

Naš sagovornik ističe da bi povećanje sankcija moglo imati snažan preventivni efekat i osigurati dosledniju zaštitu jezičkih prava i jačanje odgovornosti institucija.

U razgovoru sa zamenikom Ombudsmana pokušali smo da dobijemo odgovore na pitanja kakva je uloga Ombudsmana u zaštiti prava na upotrebu jezika i pisma na Kosovu, kakva je kaznena politika u slučajevima kada se Zakon o upotrebi jezik ne poštuje, da li preduzimaju mere po službenoj dužnosti, kao i kako ocenjuje položaj srpskog jezika i ćirilice na Kosovu.

– Poslednje dve godine primetno je uklanjanje ćirilice sa javnih površina i objekata i isticanje latinice. Kako u ovom trenutku ocenjujete položaj srpskog jezika i ćirilice na Kosovu?

Položaj srpskog jezika i ćirilice na Kosovu je, bez sumnje, izazovan i sve ranjiviji. Poslednjih godina svedoci smo kontinuiranog potiskivanja ćirilice u javnim prostorima i isticanja latinice, što nije samo komunikacijski, već i kulturni i identitetski izazov za srpsku zajednicu. Ovakvi trendovi, često popraćeni ponosnim objavama određenih institucija, doprinose osećaju marginalizacije i umanjenju važnosti ćirilice kao osnovnog elementa srpskog jezika i značajnog simbola identiteta. Sve češće su prisutne greške na natpisima na srpskom jeziku, što se ne može tumačiti kao prost tehnički propust, već kao uznemirujući pokazatelj koji se, uprkos reagovanju Kancelarije poverenika za jezike i Institucije Ombudsmana, ne ispravlja.

Ovaj trend ne samo da marginalizuje srpski jezik, već i ugrožava prava zajednice koja govori srpski, naročito srpskog naroda za koji su jezik i pismo neotuđivi deo identiteta, kao i za svaki narod širom sveta. Stoga je neophodno raditi na očuvanju ćirilice i srpskog jezika kao temelja kulturnog i verskog identiteta zajednice.

–Na severu Kosova od marta ove godine počela je zamena postojećih tabli, na kojima su srpskim jezikom ćiriličkog i latiničkog pisma bili označeni nazivi mesta, tako što su stavljene nove table ispisane prvo na albanskom, pa na latiničkom srpskom. Istovremeno, zamenjene su i table na javnim institucijama, tako što su natpisi koji su bili na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu i albanskom jeziku zamenjeni oznakama koje su prvo na albanskom, pa na srpskom latiničkom pismu. Šta kaže Zakon o upotrebi jezika?

Ustav i Zakon o upotrebi jezika na Kosovu jasno propisuju da su srpski i albanski jezik ravnopravni i zvanični na svim nivoima vlasti. Ovaj zakon garantuje jednaku upotrebu oba jezika u svim javnim institucijama i na svim javnim površinama širom Kosova. Prema zakonu, svi natpisi – uključujući table na javnim ustanovama i oznake naziva mesta – moraju biti ispisani na oba jezika. Doskorošnja praksa je poštovala ovu ravnopravnost tako što je natpis prvo bio ispisan na jeziku većine stanovništva u datoj sredini; u većinski srpskim opštinama prvo bi stajao naziv na srpskom, dok bi u albanskim opštinama prvi bio albanski naziv. Međutim, novija praksa postavljanja tabli sa primarnim prikazom albanskog jezika i latiničnog pisma na srpskom jeziku, posebno u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom, zajedno sa učestalim greškama u pravopisu na srpskom jeziku, predstavlja direktno kršenje zakonskih odredbi. Takve promene ne samo da narušavaju ravnopravnost u upotrebi jezika već mogu izazvati pravne posledice i dodatno produbiti osećaj diskriminacije među zajednicama.

–Početkom oktobra Ministarstvo infrastrukture otišlo je korak dalje kada je reč o zameni topografskih oznaka pa su tako, pored toga što su postavljene table koje su prvo ispisane na albanskom, a potom i na srpskom latiničkom pismu, vidljive jezičke greške i primetna razlika u fontu ispisanog teksta na njima. Tekst na srpskom pisan je sa uočljivo manjim slovima. Da li imamo na delu poniženje jezika?

Ovakvi postupci mogu se smatrati ponižavanjem srpskog jezika. Razlike u fontu i veličini slova na tablama, gde je tekst na srpskom vidno manji i često sadrži greške, predstavljaju očiglednu diskriminaciju i kršenje principa ravnopravne upotrebe jezika. Takav pristup ne samo da narušava zakonske norme, već izaziva nepotrebne tenzije i podriva poverenje srpske zajednice u namere institucija. Ove prakse dodatno produbljuju osećaj isključenosti i diskriminacije kod pripadnika srpske zajednice, što može imati ozbiljne posledice na međuetničke odnose i poverenje u institucije.

– Kakva je situacija sa obeležavanjem institucija i ustanova u Prištini?

Problem obeležavanja institucija i ustanova na centralnom nivou u Prištini veoma je izražen. U mnogim slučajevima, natpisi su isključivo na albanskom jeziku ili latiničnom pismu, a kada se koristi srpski, prisutne su česte pravopisne greške, dok je ćirilica gotovo potpuno zanemarena.

Iako Zakon o upotrebi jezika predviđa punu ravnopravnost albanskog i srpskog jezika, praksa pokazuje značajna odstupanja od zakonskih odredbi. Retke su institucije koje dosledno poštuju princip ravnopravnosti i primenjuju Član 5. Ustava Kosova i Zakona o upotrebi jezika. Nažalost, većina institucija svakodnevno krši jezička prava, čime se doprinosi kontinuiranoj diskriminaciji srpskog jezika i njegovog izvornog pisma, što dodatno marginalizuje srpsku zajednicu i narušava njeno poverenje u institucije.

– Kako sa stanovišta ravnopravnosti jezika i pisma ocenjujete Zakon o upotrebi jezika?

Zakon o upotrebi jezika na Kosovu, posmatrano sa stanovišta ravnopravnosti jezika i pisma, pruža solidan pravni okvir koji formalno garantuje jednaka prava srpskom i albanskom jeziku na svim nivoima. Međutim, problem leži u doslednosti njegove primene. Iako zakon jasno nalaže ravnopravnost u upotrebi oba jezika, praksa pokazuje značajne nedostatke i nedovoljnu posvećenost institucija u obezbeđivanju ovog prava. Česta kršenja zakona kroz neadekvatno obeležavanje natpisa, greške u prevodima i zanemarivanje ćirilice u srpskim sredinama ugrožavaju suštinsku ravnopravnost. Dakle, iako zakon pruža osnov za jezičku jednakost, bez efikasne primene i jačanja odgovornosti institucija, on ostaje nedovoljno efikasan u zaštiti jezičkih prava zajednica na Kosovu.

– Kada se ne poštuje Zakon, kakva je kaznena politika?

Primena kaznene politike u praksi često je nedelotvorna, što značajno umanjuje efekat zakona i dodatno ohrabruje prekršioce. Zbog toga je potrebno ozbiljno razmotriti unapređenje administrativnih kaznenih mera kako bi se postigla efektivna primena Ustava i Zakona o upotrebi jezika, kao i sprovođenje preporuka Kancelarije poverenika za jezike i Institucije Ombudsmana. Povećanje kaznenih sankcija moglo bi imati snažan preventivni efekat, osiguravajući dosledniju zaštitu jezičkih prava i jačajući odgovornost institucija za poštovanje zakonskih obaveza. Na taj način bi se smanjio prostor za zanemarivanje jezičkih prava i ojačala vera zajednica u pravnu zaštitu svojih prava.

–Koliko ste žalbi dobili od početka godine zbog kršenja Zakona o upotrebi jezika?

Broj žalbi zbog kršenja Zakona o upotrebi jezika varira u zavisnosti od specifičnih incidenata, ali beleži se konstantan priliv pritužbi, što jasno ukazuje na stalne izazove u primeni zakona i zaštiti jezičkih prava.

Institucija Ombudsmana ima ključnu ulogu u zaštiti prava i borbi protiv diskriminacije i po pitanju upotrebe jezika, redovno pokrećući istrage po službenoj dužnosti ili po pritužbama građana. U svojim redovnim i vanrednim izveštajima, Institucija Ombudsman daje preporuke relevantnim institucijama, ukazujući na potrebne korektivne mere za doslednije sprovođenje zakonskih odredbi i obezbeđivanje jezičkih prava svih zajednica. Takva uloga Institucije Ombudsmana doprinosi jačanju poverenja građana u institucionalnu podršku i zaštitu njihovih jezičkih prava.

–Kakva je uloga Ombudsmana u promovisanju, a posebno u zaštiti prava na upotrebu jezika i pisma? Šta Ombudsman može da učini po pitanju kršenja Zakona o upotrebi jezika?

Uloga Institucije Ombudsmana u promociji i zaštiti prava na upotrebu jezika i pisma je od suštinskog značaja. Institucija Ombudsman deluje kao nezavisna institucija koja prati primenu Zakona o upotrebi jezika i reaguje na njegove povrede, bilo po službenoj dužnosti ili po prijavama građana.

U okviru svoje funkcije, Ombudsman može da pokreće istrage o navodnim kršenjima, pruža preporuke institucijama o merama za ispravku, kao i izdaje javne izveštaje o stepenima usklađenosti sa zakonom. Takođe, kroz redovne i vanredne izveštaje, Ombudsman može da vrši pritisak na institucije da se pridržavaju zakonskih odredbi o ravnopravnoj upotrebi jezika i pisma, čime doprinosi osnaživanju jezičkih prava zajednica na Kosovu. Na taj način, Ombudsman ima preventivnu i korektivnu ulogu u zaštiti jezičkih prava, čime doprinosi poštovanju ljudskih prava i ravnopravnosti svih zajednica.

–Koliko ste postupaka pokrenuli povodom kršenja Zakona o upotrebi jezika i da li preduzimate mere po službenoj dužnosti? Koliko je institucija koje dosledno i u potpunosti sprovode Član 5 Ustava Kosova i Zakon o upotrebi jezika?

Institucija Ombudsman često pokreće postupke u saradnji sa Kancelarijom poverenika za jezike, ali je od ključne važnosti da i sama Institucija Ombudsmana aktivno reaguje na prijave o kršenju Zakona o upotrebi jezika što redovno i radi.

Nažalost, broj institucija koje dosledno primenjuju član 5 Ustava Kosova i Zakon o upotrebi jezika ostaje vrlo ograničen, naročito na centralnom nivou. Većina institucija ne poštuje propisane standarde, što rezultira nejednakom primenom jezičkih prava i kršenjem osnovnih principa vladavine prava i ljudskih prava. Neadekvatna upotreba srpskog jezika u institucijama dodatno naglašava izazove sa kojima se suočava srpska zajednica na Kosovu i predstavlja paradigmu njihovog trenutnog položaja u društvu.

–Po Zakonu i Ustavu Kosova, Srbi imaju pravo na svoje pismo. Pitanje jezika nije samo pitanje komunikacije, već i pitanje identiteta. Čini li Vam se da se u praksi krše osnovna ljudska prava srpskoj zajednici kada je u pitanju jezik?

Čini se da se osnovna ljudska prava srpske zajednice često krše, posebno u vezi sa pravom na upotrebu jezika i pisma.

Jezik nije samo sredstvo komunikacije, već predstavlja jedan od glavnih stubova kulturnog i nacionalnog identiteta. Nepostojana i selektivna primena zakona o upotrebi jezika doprinosi osećaju diskriminacije, isključenosti i nejednakosti među pripadnicima srpske zajednice. Ovakav pristup ne samo da narušava prava garantovana Ustavom i Zakonom, već ugrožava temeljne principe ravnopravnosti i suživota, koji su ključni za stabilnost i međusobno poverenje.