Naslovna  |  Aktuelno  |  Vesti  |  Mladi o upotrebi i negovanju ćirilice: Ako ne bismo koristili ćiriličko pismo izgubili bismo vezu sa nasleđem
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

04. 12. 2024.

Autor: Jelena Marković Izvor: Ćirilovanje.srb

Mladi o upotrebi i negovanju ćirilice: Ako ne bismo koristili ćiriličko pismo izgubili bismo vezu sa nasleđem

«Zaštita ćirilice treba da bude zaštita nas samih, zaštita pismenosti i civilizacije, nikako i progon i ruženje latinice koja je, takođe, deo našeg identiteta», kaže za sajt «Ćirilovanje» doktorand na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Žarko Milenković.

Ćirilovanje je razgovaralo sa mladima o tome šta misle o upotrebi ćirilice, koliko se njome služe i šta za njih predstavlja upotreba ovog pisma.

Većina njih istakla je da se podjednako služe ćirilicom i latinicom, kao i da im upotreba ćirilice predstavlja vezu sa nasleđem i tradicijom što, saglasni su, moramo negovati.

Milenković: Veći problem od toga kojim se pismom služimo - problem pismenosti

Doktorand na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na odseku za srpsku književnost Žarko Milenković kaže za «Ćirilovanje» da je veći problem od toga kojim se pismom služimo problem pismenosti, smatrajući da smo kao narod „nepismeni i na ćirilici i na latinici”.

„S obzirom na to da je naše društvo sklono podelama, tako je i upotreba jednog ili drugog pisma postala stvar ekskluzivnosti jednog i stigmatizacije drugog i obratno. Tako smo dobili dva podjednako polupismena tabora, kojima je najvažnije to koje pismo koriste, ali ne i način na koji ga koriste. Današnje generacije mladih ne obrazuje škola, niti ih vaspitavaju roditelji, njihovu ulogu preuzeli su mediji i društvene mreže. Oni koji kontrolišu ta dva segmenta, kontrolišu i one koji su na njima, ali mi se onda čini kako su tu onda više ugroženi sami mladi nego što su to dva naša pisma”, navodi Milenković.

Ćirilica i njena upotreba je jako važna, ističe on, pre svega zbog održavanja kontinuiteta kulture i svetonazora uspostavljanog na njoj.

„Ako ne bismo koristili ćiriličko pismo, izgubili bismo vezu sa svim onim nasleđem koje nas je odredilo. Ako bismo trajno izbacili ćirilicu iz upotrebe, šta bi onda nama bilo Miroslavljevo jevanđelje? Što se Kosova i Metohije tiče, fizička ugroženost ćirilice povezana je sa fizičkom ugroženošću samih Srba koji je koriste. Progonom naroda, progoni se i pismo koje taj narod koristi i baštini. Mi smo prepušteni njoj, ona nama”, napominje Milenković i dodaje da se pred civilizacijom danas postavlja mnogo izazova.

„Svedoci smo poništavanja mnogo čega što je našu civilizaciju određivalo. Zaštita tih tekovina je danas vrlo upitna, jer je i sama čovečnost upitna. Ali, civilizacije nastaju, rastu i razvijaju se, naravno i nestaju. Zaštita ćirilice treba da bude zaštita nas samih, zaštita pismenosti i civilizacije, nikako i progon i ruženje latinice koja je, takođe, deo našeg identiteta”, istakao je naš sagovornik.

Kada se govori o ćirilici, smatra on, kao da na „optuženičkoj klupi” smeštamo latinično pismo.

“Kao da ono što je naša prednost, da podjednako dobro čitamo ćiriličko i latiničko ispisane tekstove, čak i kad su ispisani malo ćirilicom, malo latinicom, smatramo manom. Ako se može govoriti o ugroženosti ćiriličkog pisma, onda je to proces društveno-političkih šire i uže ideoloških okolnosti, koji su doveli do toga da sada polemišemo o ovim pitanjima”, ističe Milenković.

Na pitanje, kakav je položaj ćirilice u našem obrazovnom sistemu odgovara da je formalno gledano sve u redu.

„S obzirom da ne radim u obrazovnom sistemu, na ovo pitanje ne bih imao pouzdan odgovor. Imajući u vidu udžbenike iz kojih učenici uče gradivo, većina njih, je na ćirilici, propisi i druga akta isto. Na nastavnicima je da možda pokušaju da favorizuju jedno pismo, ali niko nema prava da sankcioniše nekog zbog upotrebe drugog pisma. Verujem da usled sve većeg korišćenja interneta i mreža, svi mi, pa i mladi, češće koristimo latinično pismo”, zaključio je Milenković.

Krstić: Ćirilica je ne samo pismo, već i simbol otpora, očuvanja i kontinuiteta srpske kulture

Master ekonomistkinja iz Gračanice Jelena Krstić ističe da češće koristi ćirilicu jer kaže da je to deo našeg kulturnog nasleđa i tradicije, „deo identiteta mog jezika, a pisanje ćirilicom omogućava mi da se povežem sa istorijom i tradicijom”.

„Iako latinica postaje sve prisutnija u svakodnevnoj komunikaciji, praktikujem korišćenje ćirilice. Tako se osećam prirodnije, bilo da pišem poruke ili tekstove, dok latinicu preferiram u onlajn komunikaciji i pretraživanju interneta. Moguće je da je upotreba latinice u onlajn svetu jedan od faktora koji utiče na mlade ljude da je više koriste. Veliki broj platformi i aplikacija koristi latinicu kao standardni sistem za pisanje, što može učiniti latinicu dostupnijom i praktičnijom u svakodnevnom životu”, smatra ona.

Iz ličnog iskustva, Krstić, napominje da je na fakultetima u Srbiji, situacija u vezi sa upotrebom ćirilice i latinice promenljiva.

„To se primećuje u svim oblastima - od izrade kolokvijuma i seminarskih radova, do prezentacija i naučnih članaka. Mećutim, postoje i fakulteti i određeni predmeti gde se negovanje ćirilice više ističe, naročito na Filološkom fakultetu. Takođe, pojedini nastavnici mogu biti izričiti da se radovi pišu ćirilicom”, objašnjava ona.

Među mladima u Srbiji i u drugim zemljama gde se govori srpski jezik, smatra Krstić, postoji trend većeg korišćenja latinice u odnosu na ćirilicu i to iz više razloga.

„Većina tastatura, bilo da su mobilni uređaji ili računari, latinica je podrazumevano podešena i samim tim je lakša za brzo kucanje. Sa druge strane, na društvenim mrežama, forumima i u svakodnevnoj internet komunikaciji, latinica je postala dominantna zbog globalne upotrebe”, ističe naša gaovornica.

Za Krstićevu je ćirilica je simbol identiteta, pa kako ističe, prirodno je da u situacijama koje zahtevaju poštovanje srpske tradicije i kulture, ona bude izbor kojim se koristi.

„U ovom kontekstu, ona može biti i čin očuvanja jezika i kulture, ali i način povezivanja sa ljudima koji cene tu istu tradiciju. Ćirilica je ne samo pismo, već i simbol otpora, očuvanja i kontinuiteta srpske kulture.  Ona za mene predstavlja mnogo više od pukog pisma – duboko je ukorenjena u istorijski, kulturni i jezički identitet srpskog naroda”, zaključuje Krstić.

Jovanović: Među mladima ne postoji podela na korišćenje više jednog od drugog pisma

Studentkinja master studija na odseku za Engleski jezik i književnost u Kosovskoj Mitrovici Smiljana Jovanović kaže za sajt Ćirilovanja da koristi oba pisma, ćiriličko i latiničko, u zavisnosti od toga da li je na fakultetu ili u neformalnoj komunikaciji sa prijateljima.

„Prilikom pretraživanja na internetu koristim se latinicom jer na taj način dobijam više povratnih informacija nego kada pretražujem na ćirilici. Na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici profesori i služba za nastavna pitanja se isključivo služi ćirilicom. Naravno, ja studiram strani jezik i u tom smislu možda manje koristim ćirilicu od onih studentskih programa kao što su Srpski jezik i književnost, Istorija, Sociologija... Ali u svakom slučaju, kada je to moguće uvek biram ćirilicu kao osnovno pismo kojim se služim“, objašnjava ona.

Kao i prethodna sagovornica, Jovanović primećuje, da se u onlajn prostoru, u kome se mladi najviše kreću, mnogo više naslova na latiničkom, nego što je to slučaj na ćiriličkom pismu.

„Smatram da je to tako najviše zbog veće sličnosti u pisanju sa ostalim jezicima (engleski i nemački). Među mladima ne postoji podela na korišćenje više jednog od drugog pisma“, napominje ona.

Marković: Ćirilicom pišemo u školi, latinicom se služimo u neformalnoj komunikaciji

Istog je stava i učenik trećeg razreda Gimnazije Priština Slaviša Marković koji za sajt «Ćirilovanje» naglašava da podjednako koristi oba pisma.

„Latinicom se u školi koristim isključivo kada je to potrebno na stranim jezicima kao što su engsleski i ruski jezik. U svim drugim slučajevima, prilikom izrade pismenih zadataka, testova i drugih aktivnosti u školi pišem ćirilicom. Međutim, prilikom komunikacije na internetu i društvenim mrežama upotrebljavam latiničko pismo kao i većina mog društva“, objašnjava on.

Njemu i njegovoj generaciji u celini, uočava Marković, latiničko pismo je nametnuto imajući u vidu da su, kako kaže, preplavljeni naslovima na latinici kao i sadržaju na internetu gde u velikoj meri mladi provode vreme.

„Nama je latiničko pismo nametnuto u prostoru van škole. Sve više koristimo izraze i fraze na engleskom jeziku. Moja generacija se sve više služi engleskim jezikom i otuda se i naša komunikacija odvija u nekim frazama koje smo usvojili koristeći interet i društvene mreže. I tu primećujem da se smanjuje naše korišćenje ćirilice. Dok ćirilicom pišemo u školi, latinicom se služimo u neformalnoj komunikaciji“, objašnjava on.

Zbog toga, kaže on, da je uloga obrazovnog sistema ključna u širenju svesti o važnosti upotrebe ćiriličkog pisma.

„Po meni, najveću ulogu u širenju svesti o važnosti upotrebe ćirilice kod mladih imaju profesori srpskog jezika i književnosti. Moje iskustvo je takvo. Na časovima srpskog jezika, profesor nas podstiče na korišćenje ćirilice, kako kroz realizaciju pismenih zadataka, tako i u svim drugim aktivnostima na času. Ali moram da kažem da i profesori drugih predmeta rade na tome. To je jako važno jer smatram da je važno sačuvati ćirilicu za korist budućih generacija jer je ćiriličko pismo naše nasleđe koje svi mi moramo da negujemo“, zaključuje Marković.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi