Vesti
14. 10. 2008.
Dva aršina
Jedan od razloga za višedecenijsko srpsko tumaranje jeste i nepostojanje nacionalnog programa. A tamo gde takvog programa nema, ne postoje ni kriterijumi da se utvrdi šta je kod Srba od nacionalnog značaja.
Otuda je i ideja da se nedeljnik NIN proda tenderski, a ne aukcijski, jer je on tobože od nacionailnog značaja, tipična srpska improvizacija, utemeljena na nemoć nom prizivanju tradicije i pretencioznosti bez osnova u realnom poslovanju i društvenom značaju.
Ni kapitalom (prostora 450 metara kvadratnih) ni brojem zaposlenih (35) NIN ne ispunjava uslove za tendersku prodaju, a najava potpredsednika Vlade Mlađana Dinkić a da će do kraja nedelje tender ipak biti raspisan, pokazuje da je Vlada tvrdo rešila da sa NIN-om napravi presedan u privatizaciji štampanih medija.
Kad je pre godinu dana otkazana aukcija, Agencija za privatizaciju je predložila tender „jer bi se na taj način garantovao nastavak uspešnog poslovanja“, te da bi „novi vlasnik preuzeo obaveze prema listu i zaposlenima“, uz „nadu“ (?!) agencije da će list „postati još uspešniji i tiražniji“. Po toj logici prodaja većine štampanih medija u Srbiji morala je da se obavi tenderski. Uostalom, kako su procenjeni značaj i uspešnost NIN-a? Da nije možda kroz društveni uticaj?!!
Ovaj nedeljnik ima dvadesetak hiljada štampanog tiraža - prodaju niko i ne pominje, pogotovo van Beograda, bar da se potkrepi taj „nacionalni značaj“. Zašto li se konsultantska kuća na kraju profila firme ograđuje da su podaci zasnovani na „izvorima i podacima iz samog Preduzeća za koje verujemo da su pouzdani, ali ne i zagarantovano kompletni i/ili precizni“?
„Tražimo strateškog partnera sa najmanje 10 godina iskustva u izdavačkoj delatnosti“, najavljuje vicepremijer, čime uvodi još jedan element presedana u privatizaciju štampanih medija, jer ostali su prodavani kao šloserske firme kojekakvim vucibatinama. Da li se to njuši potencijalni kupac NIN-a?
Recimo, italijanska izdavač ka kuća „Djunti“ koja se prijavila i za prošlogodiš nju aukciju. Ima li to ikakve veze s paket aranžmanom pod šifrom „fijat“, s obzirom na italijanske veze ove dve firme? Malo kome će biti jasno zašto je država prodajući svoj kapital posegnula za različitim aršinima, orvelovski se opredelila za „jednakije“ i time kumovala podvajanju onih koji ni po čemu nisu manje bitni od jednog posrnulog nedeljnika.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.