Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
22. 04. 2009.
Kuknjavu iz etra u Beogradu oduvao vetar
– Radiodifuzni i Zakon o informisanju ne dozvoljavaju državi da bude vlasnik medija, ali oni o gradu i lokalnoj samoupravi tu mogućnost predviđaju. Zbog ove kolizije, u Vojvodini vlada dirigovani haos, a država ništa ne preduzima: započete su, pa stopirane, privatizacije medija, njihov broj se smanjuje, a novinari otpuštaju – rekao je u Skupštini Vojvodine, na okruglom stolu „Privatizacija medija i postprivatizacioni proces”, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić, i dodao da ima naznaka iz Ministarstva kulture da će do 1. maja obnarodovati program, te se nada da će i strategiju o medijima.
Pokrajinska vicepremijerka i sekretarka za informacije Ana Tomanova-Makanova naglasila je da su Republici ponudili modele privatizacije medija u Vojvodini, ali odgovora nema, mada su kompetentni imali vremena da obiđu medije u Pokrajini i vide kakva je privatizacija najprihvatljivija.
Ovako se u nju krenulo bez pripreme, pa ne čudi što je sve prošlo neuspešno. Situacija u lokalnim medijima je neizdrživa jer ni novinari, ni lokalne samouprave ne znaju šta da rade. U analizi privatizacije i postprivatizacionih procesa u vojvođanskim medijima, čiji je autor eskpert Žužana Serenčeš, između ostalog se navodi da se trenutno ne nazire ni jasna politička volja donosilaca odluke, a još manje konkretni modeli za okončanje privatizacije medija, a konfuziju dodatno uvećavaju pojedina zalaganja za to da neki mediji budu izuzeti iz privatizacije – oni koji emituju programe na više jezika – ili ona koja zagovaraju rešenja opštinskih ili regionalnih javnih servisa, čime se odstupa od prvobitno koncepta medijskog sistema.
Ona je ukazala i na to da je privatizacija, bezmalo sedam godina nakon usvajanja Zakona o radiodifuziji i gotovo šest od usvajanja onog o javnom informisanju, u oblasti lokalnih elektronskih medija zakočena, uz neizvesnost kad bi i kako mogla da se okonča. Po podacima Agencije za privatizaciju, u 58 lokalnih medija „na struju“ vlasnička transformacija je prekinuta, a od toga u Vojvodini u 20, koji emituju program na srpskom i jezicima nacionalnih manjina.
Antrfile : Šmitov model nadgledao OEBS
Privatizacija Radio Srbobrana je jedan od retkih svetlih primera koji se u Analizi privatizacije medija u Vojvodini navodi. Većinski udeo kapitala je za 580.000 dinara na aukciji početkom 2007. kupio konzoricijum zaposlenih, kojeg je formirao novinar Ivica Šmit, a lane je, kupovinom udela iz privatizacionog registra Akcijskog fonda, 100 odsto zaokružio vlasništvo. Šmit je tad obrazložio da „postupak prodaje koji zagovara Agencija ne nudi nikakvu sigurnost radnicima”, jer se nigde ne pominje nastavak nezavisne uređivačke politike, programske šeme na više jezika, niti zaštita zaposlenih od novog vlasnika. Inače, pred privatizaciju je ova grupa radnika pozvala OEBS i tražila da je oni nagdgledaju.
N. Knežić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.