Naslovna  |  Aktuelno  |  Vesti  |  Psihološke smernice za medijsko izveštavanje nakon kriznih događaja
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

16. 05. 2023.

Autor: FoNet Izvor: FoNet

Psihološke smernice za medijsko izveštavanje nakon kriznih događaja

Odeljenje za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu priredilo je psihološke smernice za medijsko izveštavanje posle kriznih događaja, sa ciljem da ukažu na psihološke i društvene posledice neodgovornog medijskog izveštavanja, odnosno da pokažu da mediji imaju ulogu u uspostavljanju atmosfere bezbednosti i oporavka posle velikih kriza.

Autori smernica navode da cilj dokumenta nije da zameni ili dopuni Kodeks novinara, navodeći da način kako mediji izveštavaju o kriznoj situaciji oblikuje osećanja i ponašanja javnosti neposredno nakon, ali i duže posle događaja.

Odgovorno izveštavanje doprinosi razumevanju događaja, pomaže oporavku zajednice i doprinosi prevenciji, navodi se u tekstu koji je predstavila Radna grupa za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih, posle masovnih ubistava u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", u Mladenovcu i Smederevu.

Medijima se savetuje da se ne podstiče atmosfera haosa i nebezbednosti, ne dele nepotrebni detalji o događaju, kako se ne bi "imitiralo nasilno ponašanje", ne objavljuju fotografije počinioca ili materijal sa mesta zločina, da se ne bi dodatno traumatizovali preživeli, porodice i drugi pogođeni, ne naglašavaju posebne grupne pripadnosti, osobine ili ponašanja počinilaca.

Ne treba izveštavati o događaju na pojednostavljen način, jer se stvara utisak da se takvi događaji mogu lako ponoviti.

Navodi se da ne treba govoriti da se ništa ne može učiniti i tako podsticati bespomoćnost, ne treba stigmatizovati celu zajednicu da je ravnodušna ili kriva za događaj.

U smernicama se mediji pozivaju da ne daju medijski prozor stručnjacima koji se ne pridržavaju etičkog kodeksa struke ili traže od psihologa i psihijatara da daju dijagnoze kao uzrok nasilnog ponašanja.

Ne treba osuđivati načine na koji ljudi ispoljavaju osećanja povodom događaja, niti obeležavati načine kako ljudi tuguju kao neispravne ili ispravne, dodaje se u smernicama.

Odgovorno izveštavanje pomaže oporavku zajednice tako što uči javnost da na vreme prepozna stanja i ponašanja pojedinca kakva mogu da prerastu u nasilje, što omogućava sprečavanje takvih događaja.

Podstiče se empatija sa preživelima, porodicama i prijateljima žrtava, ohrabruju pojedinci da potraže pomoć stručnjaka.

Odgovorno izveštavanje podstiče solidarnost i doživljaj zajedništva, navodi se u saopštenju.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi