Vesti

23. 12. 2020.

Izvor: KRIK

Odluka Saveta za štampu protiv KRIK-a opasan presedan u novinarstvu

Savet za štampu nepravedno je proglasio KRIK krivim za kršenje Kodeksa novinara Srbije u tekstu koji je nastao u okviru globalnog projekta „FinCEN dosijei“, a pojedini zaključci Saveta u njihovoj odluci nisu ni tačni.

Tako, Savet tvrdi da nismo objavili dokaz da su banke označile 99 novčanih transakcija grupacije Mineco kao sumnjive – iako je u našoj priči objavljen deo izveštaja američkog Trezora gde se upravo ovo spominje. Šokantno je i to što nas je Savet kaznio jer, po njihovom mišljenju, nismo objavili dovoljno dokumenta do kojih smo došli u istraživanju – iako bi time bio ozbiljno ugrožen uzbunjivač koji je novinarima dostavio tajne izveštaje američkog Trezora. Savet nema mandat da određuje šta od dokumentacije novinari treba da objave, niti je obaveza objavljivanja dokumenata predviđena kodeksom. KRIK smatra da je zaštita izvora jedna od najvažnijih novinarskih obaveza i stoga ne možemo da prihvatimo ovakvu odluku Saveta, jer bismo time dali legitimitet štetnoj praksi u novinarstvu koja zanemaruje uzbunjivače. Osim ovoga, Savet tvrdi da smo prekršili kodeks i jer nismo želeli da objavimo uvredljivo saopštenje o našem radu, a koje je Mineco preko svoje PR zastupnice Aleksandre Hristov poslao drugim medijima. Ukazujemo čitaocima i da KRIK nije imao „fer suđenje“ u ovom slučaju, jer Savet pre donošenja odluke nije pregledao svu dokumentaciju koju smo im dostavili, a od glasanja se nisu izuzeli članovi komisije koji su u prijateljskim odnosima sa Hristov. Nije uslišena naša molba da se ponovo glasa o slučaju. U ovom tekstu ćemo objasniti sve razloge zbog kojih redakcija KRIK-a smatra da je oštećena ovakvom odlukom Saveta i zašto je ta odluka opasan presedan za novinarstvo.

Naša priča o rudarskom konglomeratu Mineco povezanim sa više slučajeva korupcije nastala je u okviru globalnog novinarskog projekta „FinCEN dosijei“. KRIK je u ovom projektu bio partner sa čak 400 novinara iz 108 redakcija u 88 država, uključujući ugledne svetske novinarske organizacije među kojima su Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), američki BuzzFeed News i britanski BBC.

Analizirali smo procurele tajne izveštaje američkog Trezora, odnosno njegovog odeljenja za sprečavanje finansijskog kriminala (FinCEN) i objavili sva zanimljiva otkrića u vezi sa našom zemljom. Sve organizacije koje su učestvovale u projektu radile su po istim pravilima i niko, sem KRIK-a u Srbiji, nije kažnjen zbog učešća u njemu.

Projekat je nastao zahvaljujući uzbunjivaču koji je iz Trezora izneo poverljive izveštaje FinCEN -a i dostavio ih novinarima američkog BuzzFeed News-a. Zbog ovoga, uzbunjivač se izložio velikom riziku – jer su u Americi izuzetno visoke zatvorske kazne za iznošenje poverljivih dokumenata. Ozbiljnost situacije može da se vidi i iz saopštenja FinCEN-a, odeljenja američkog Trezora, koje je javno reagovalo pre nego što su tekstovi objavljeni i upozorilo da je otkrivanje njihovih tajnih izveštaja krivično delo.

Zbog osetljivosti situacije, radilo se veoma pažljivo. BuzzFeed Newsi ICIJ, novinarske organizacije koje su vodile projekat, odlučili su da može da se objavi sadržaj dokumentacije, ali ne i sama dokumenta – jer bi time bio direktno ugrožen uzbunjivač, kome preti ozbiljna zatvorska kazna.

KRIK je, poštujući ovaj dogovor, objavio najvažnije i najzanimljivije informacije iz dokumenata, a u tekstovima je citirao njihov sadržaj i precizno navodio iz kojih dokumenata su citati. Objavili smo i delove pojedinih izveštaja – isključivo onih za koje smo imali dozvolu partnera sa kojima smo radili na ovom novinarskom projektu.

Pažljivost i briga o uzbunjivaču su nas, međutim, dosta koštali – zbog njih nas je Savet za štampu osudio za kršenje Kodeksa novinara Srbije.

Novinari kažnjeni što nisu objavili dokumenta koja mogu da ugroze izvore

Članovima Saveta zaštita izvora i uzbunjivača očigledno nije na vrhu liste prioriteta – kaznili su nas jer, po njihovom stanovištu, nismo objavili dovoljno dokumenata. Smatramo neverovatnim da niko iz komisije Saveta nije uočio prevagu bitnosti zaštite izvora informacija.

Čak i kada bismo pokušali da razumemo da nisu uzeli u obzir zaštitu izvora, Savet i dalje nije imao osnovu da nas proglasi krivim po ovom pitanju. Nigde u novinarskom kodeksu ne piše da je novinar dužan da objavljuje dokumenta koja je sakupio tokom svog rada – štaviše, ovakvu praksu ima svega nekoliko redakcija u Srbiji, među kojima je KRIK.

Na sednici Saveta je više puta ponovljeno da se KRIK-u „ne može verovati”, a članovi komisije koji su to izgovorili nisu dali nijedan argument za ovakav stav i grube napade.

Ono što je, međutim, bilo šokantno je to što se tokom sednice dovodilo u pitanje postojanje samog projekta „FinCEN dosijei” iako su u njemu učestvovali vodeći svetski mediji – BBC, Le Mond, Süddeutsche Zeitung, ABC, Radio Canada…

„Na osnovu čega mi znamo da postoje sumnjive transakcije? Na osnovu toga što oni (KRIK) tvrde da je to tako?”, rekla je sekretarka Saveta Gordana Novaković. Članica Saveta Ljiljana Smajlović je imala slično viđenje, komentarisala je da kompaniju Mineco optužujemo zbog nečega što smo „čuli”.

„Mi ne možemo da znamo da li su imali uvid ili nisu ili je to jednostavno isfabrikovano”, dodao je član komisije Zlatko Čobović, dok je Smajlović kratko zaključila: „Kažem: ’Ako nemaš dokaze, ne optužuj ljude’”.

Osim ovih izrečenih neistina, ipak je najveća ona koja se nalazi u pisanoj odluci Saveta, a u kojoj se doslovce navodi da nismo objavili dokument – koji jeste objavljen i nalazi se u našem tekstu.

Savet nas osudio jer nismo objavili dokument koji jesmo objavili

U obrazloženju odluke Savet navodi da „ključna informacija iz (KRIK-ovog) teksta da je internom proverom banka utvrdila da je sporno čak 99 transakcija ove firme, nije potkrepljena nikakvim dokazima…”. Ovo je apsolutna laž.

Ispod drugog međunaslova teksta o Minecu (koji možete pročitati na ovom linku) možete da vidite jasan dokaz o tih 99 sumnjivih transakcija grupacije Mineco – objavili smo deo poverljivog zvaničnog izveštaja američkog Trezora upravo o tim transakcijama. Za ovo objavljivanje smo imali dozvolu partnerskih organizacija.

Nejasno je kako je Savet mogao da iznese ovako grubu neistinu – jedino smisleno objašnjenje je da članovi komisije nisu ni pročitali naš tekst pre nego što su nas osudili. 

KRIK poseduje dokaze za svaku reč koja je objavljena u tekstu o Minecu, kao i za sve ostale istraživačke tekstove na našem sajtu. Svaka istraživačka priča pred objavljivanje prolazi proces „fact-checking”-a (provere činjenica) što znači da osoba koja nije radila na priči objektivno proverava da li je svaka rečenica u tekstu potkrepljena nekim dokazom. Naša redakcija je više puta tužena i na sudu je uvek dokazano da su nam priče tačne.

Upravo ovakav način rada doneo je kredibilitet KRIK-u i stvorio poverenje čitalaca, a to pojedini članovi Saveta ne razumeju. 

U konkretnom slučaju, kao što smo već naveli, čitaocima smo ponudili sve detalje iz dokumenata projekta „FinCEN dosijei”, a odluku o tome šta od dokumenata treba da se objavi donosili smo uz odobrenje partnera, vodeći se time koliko njihovo objavljivanje može da ugrozi uzbunjivača.

To je primer dobre novinarske prakse, koja se primenjuje u priznatim međunarodnim medijima na koje se KRIK ugleda.

Zaštitu izvora i uzbunjivača smatramo najvažnijom novinarskom obavezom i uvek ćemo, uprkos prekoru Saveta, pažljivo meriti šta od dokumentacije smemo da objavimo, i paziti na to koliko dokumenta otkrivaju o našim izvorima i da li ih mogu ugroziti. Smatramo da smo radom na ovoj priči potpuno postupili po pravilima Kodeksa. Teško nam je da poverujemo da nas je Savet kaznio zbog toga.

Ističemo i da je KRIK možda prvi medij u Srbiji koji je kažnjen zbog neobjavljivanja dokumenata, a koji je u isto vreme redakcija koja je poslednjih godina, uz kolege iz nekoliko istraživačkih portala, najviše uradila po ovom pitanju – na svom sajtu napravila arhivu dokumenata koja su sakupljena u radu i učinila ih dostupnim čitaocima.

Neobjavljen navodni „demanti”

Savet nas je kaznio zbog još jedne stvari. Tvrde da smo krivi jer nismo objavili pismo Mineca – koje niti je bilo pravi demanti, niti je poslato na adrese članova redakcije KRIK-a, ali jeste ostalim medijima koji su preneli naše istraživanje.

KRIK je grupaciji Mineco uputio detaljna pitanja više od deset dana pre objavljivanja istraživanja i bili smo na raspolaganju za sva pojašnjenja koja su tražili. U tekstu smo im dali veliki prostor za odgovore, a osim što smo ih citirali, u članku smo linkovali i njihov dopis, koji ima sedam stranica. Dakle, čitaoci su imali punu sliku njihovog viđenja situacije i smatramo da smo maksimalno ispoštovali pravilo „druge strane”.

Nakon što je priča objavljena, Mineco se više nije obraćao KRIK-u, već je poslao pismo svim drugim medijima koji su preneli naše otkriće.

U tom pismu, kompanija Mineco nije demantovala nijednu činjenicu iz našeg teksta, niti je iznela neke kontradokaze. Pismo se svodi na omalovažavanje redakcije KRIK, za koju se tvrdi da „zastupa nečije interese“, da objavljuje „tendenciozne, iskonstuisane i lažne tvrdnje“, a izneta je i neistina da je KRIK „odbio da precizira“ svoja pitanja i „onemogućio kompaniji da pruži jasan odgovor“.

KRIK je u dosadašnjoj praksi objavljivao demantije i na sajtu prenosio sve reakcije u kojima se argumentovano tvrdi da nešto u našim pričama nije bilo činjenično tačno. I uvek ćemo to raditi. S druge strane, mediji nisu dužni da prenose agresivne PR tekstove koji, pozivanjem na demanti, pokušavaju da dobiju prostor u medijima kako bi ga iskoristili za iznošenje neistina i vređanje članova redakcije. Ovo je posebno bitno u eri „lažnih vesti” i na novinarima je odgovornost da ne objavljuju neistine na svom sajtu.

Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM) je jasan u određivanju pravila koja bi demanti trebalo da ispuni da bi bio objavljen. Pre svega, Minecov dopis nije upućen odgovornom uredniku portala KRIK (u skladu sa članom 83 ZJIM), a njegova sadržina ne ispunjava uslove za objavljivanje (član 98, stav 1, tačke 6 i 8) jer pismo Mineca ne sadrži tvrdnje o činjenicama, već se sastoji od mišljenja i ne odnosi se na informacije na koje Mineco tvrdi da odgovara. Dakle, to pismo nije imalo osnovne zakonske elemente ispravnog demantija.

Kao primer dobre prakse, članovima Saveta ukazujemo na presudu u slučaju Emir Kusturica protiv portala CINS. Naime, Viši sud u Beogradu je 2018. godine presudio da CINS nije bio dužan da objavi Kusturičin odgovor, pre svega zato što je Kusturica u svom pismu izneo niz uvredljivih stavova o ovom portalu, a ne činjenice. Taj slučaj je vrlo sličan situaciji koju smo mi imali sa grupacijom Mineco – s tim što u našem slučaju pismo čak nije ni bilo upućeno nama.

Nefer uslovi u kojima je doneta odluka

Osnovni problem koji je doveo do ove nepravedne odluke je to što KRIK-u nije omogućeno fer „suđenje“ pred Savetom za štampu.

Članovi komisije nisu sagledali sva naša obrazloženja i dokaze koje smo im poslali pre nego što su doneli odluku, što se vidi na snimku sednice. Oni koji su sudili o KRIK-ovom tekstu su javno rekli kako im je „teško da isprate slučaj”, da je naš tekst „komplikovan” i da je više stvari „nejasno”, a sekretarka Saveta je čak rekla da članovima komisije nije poslala dodatna dokumenta koja je redakcija KRIK-a dostavila, jer je bilo „previše materijala”.

Umesto da odlučivanje o našem slučaju zbog ovoga odlože za narednu sednicu, članovi komisije za žalbe Saveta su ipak rešili da odmah glasaju. Ovako brzopleto odlučivanje u kompleksnim slučajevima (istraživačkim pričama na kojima se mesecima radilo) može samo da nanese štetu istraživačkom novinarstvu.

Još jedan problem koji se dogodio prilikom glasanja je to što su pojedini članovi Saveta privatno bliski sa PR-kom Mineca Aleksandrom Hristov, a nisu se izuzeli iz glasanja. Upravo oni su bili najglasniji da se KRIK osudi za kršenje kodeksa.

Zbog ovoga, KRIK se naknadno žalio i zamolio članove Saveta da pogledaju svu dokumentaciju i ponovo glasaju o našem slučaju, što je Savet odbio.  

Nadamo se da će Savet, iako ne želi da ponovo odluči o našem slučaju, razmisliti da u budućnosti uvede opciju žalbi na njihove odluke i drugostepeni organ koji bi po njima odlučivao. Pružiti mogućnost da neka odluka bude preispitana je suština svakog pravičnog odlučivanja.

Bez obzira na ovu odluku Saveta, KRIK će u svom radu nastaviti sa dobrom novinarskom praksom koju primenjuju profesionalni mediji u svetu. Nastavićemo da poštujemo novinarski kodeks, svaku informaciju ćemo proveriti više puta i pazićemo na zaštitu izvora i uzbunjivača. Na taj način smo i izgradili kredibilitet i poverenje čitalaca. 

Članovi naše redakcije su dobitnici mnogih domaćih i stranih novinarskih nagrada zbog profesionalnosti u svom radu, na šta smo ponosni.

Redakcija KRIK-a ističe da ne želimo da dovodimo u pitanje postojanje i nadležnost Saveta za štampu, jer smatramo da je postojanje takvog tela neophodno.

Ipak, nismo u situaciji da prihvatimo odluku Saveta o našoj istraživačkoj priči Pogled u „Mineco“ imperiju: Gigant umešan u korupciju ima problem s bankama, jer predstavlja opasan presedan čijim bi prihvatanjem KRIK dao legitimitet štetnim novinarskim praksama – koje zanemaruju izvore i uzbunjivače.