Vesti
18. 09. 2020.
Tabloidima koji su najčešće kršili kodeks najviše para iz budžeta
U prvih pet meseci ove godine izdavačima listova „Alo“, „Kurir“, „Srpski telegraf“ i „Informer“ na medijskim konkursima za projektno sufinansiranje dodeljeno 220.000 evra, iako je u tekstovima tih medija u drugoj polovini prošle godine, po Savetu za štampu, bilo 3.900 prekršaja Kodeksa novinara Srbije, pokazalo je istraživanje UNS-a.
Koliko je ovo apsurdno pokazuje i odredba Pravilnika o sufinansiranju medijskih projekata, kojoj je propisano da konkursne komisije prilikom dodele novca moraju da vode računa da li su u prethodnoj godini mediji koji konkurišu, kršili zakon i novinarski kodeks.
Sagovornici Danasa nisu iznenađeni ovom informacijom, jer, kako navode, godinama najviše sredstava državnog ili novca sa lokala dobijaju režimski podobni mediji, a to koliko se njihovo izveštavanje kosi sa profesionalnim i etičkim standardima, potpuno je nebitno.
Branko Čečen, direktor CINS-a, ocenjuje za Danas da osim što je uglavnom uzaludno, postaće i sramota za pristojne medije da učestvuju na ovim konkursima jer, „ako dobiješ neki novac, ispašće da si u društvu sa najgorima“.
– Sada već kao da se traži da koliko medij krši kodeks, toliko su veće šanse da dobije novac. Mislim da su i u tužilaštvima već otpali svi obziri prema zakonima, ne vidim zašto bi sufinansiranje medija bilo izuzetak. Živimo u jako gustom mraku i tu ne mislim samo na medijski mrak – ističe Čečen.
Urednik Cenzolovke Perica Gunjić kaže za naš list da to skandalozno kršenje konkursnih pravila traje godinama i da je to samo deo priče o jednoj od najkoruptivnijih šema koju je naprednjački režim razvio, trošeći naše pare, pare građana, na sopstvenu propagandu i sipajući novac u džepove inače prebogatih tajkuna koji stoje iza tabloida.
– Dakle, razni Vučićevići, koji i inače ne znaju šta će s parama, troše budžetski novac, dok se profesionalni lokalni mediji gase ili grcaju na ivici opstanka. Komisije jesu najodgovornije za takve odluke. Zašto komisija u Pančevu uporno dodeljuje novac Informeru, recimo, a ne pojedinim pančevačkim medijima? Milioni odlaze tabloidima u Beogradu, a da gradovi po unutrašnjosti imaju bilo kakve koristi od toga, dok lokalni mediji propadaju. Ti tabloidi čak i ne urade ono na šta su se obavezali na konkursu, ali to komisijama ne smeta da im ponovo daju novac – naglašava Gunjić. Prema njegovim rečima, te korumpirane komisije najčešće čine članovi novih novinarskih udruženja koje vlast osniva, ali se dešava da takve odluke potpisuju i pojedini članovi najvećih udruženja „koji nisu u stanju da se odupru volji lokalnih moćnika“.
Novinar Vremena Nedim Sejdinović ističe za Danas da su naprednjaci dobru ideju konkursnog sufinansiranja pretvorili u kriminogenu rabotu, odnosno plaćanje poslušnih medija koji su sramota profesije.
– To što rade režimski mediji u Srbiji sigurno će se izučavati na fakultetima širom sveta. Sastavni deo konkursnog zločinačkog udruživanja su članovi komisija, koji tu služe samo da bi sproveli prethodne političke odluke. Njih treba staviti na stub srama, a za pravnike je pitanje da li tu ima mesta i za krivičnu odgovornost. Sve u svemu, država po raznim osnovama novac građana preliva u medijsku sferu. Jednostavan odgovor na pitanje zašto su naši mediji takvi kakvi jesu glasi – zato što su korumpirani. Zbog novaca, nase „kolege“ uništavaju ovo društvo i njegovu budućnost – zaključuje Sejdinović.
Za medijske projekte 1,7 milijardi
Za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja za devet meseci ove godine je za 144 konkursa na državnom, pokrajinskom i lokalnom nivou bilo namenjeno ukupno 1,7 milijardi dinara, pokazalo je istraživanje Udruženja novinara Srbije (UNS). To je za 77 miliona dinara više u odnosu na prošlu godinu.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.