Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Naslovna  |  Aktuelno  |  Dosije Politika (2012 - )  |  Ko je, zapravo, vlasnik Politike? (2): Tajkun kao potrčko pravih vlasnika
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Dosije Politika (2012 - )

17. 12. 2015.

Autor: Antonela Riha Izvor: Cenzolovka

Ko je, zapravo, vlasnik Politike? (2): Tajkun kao potrčko pravih vlasnika

Dokumenta koja nam je Aleksandar Rodić dao na uvid nemaju veze sa vlasništvom udela u Politici, već je reč o dugovima Politike prema VAC-u. Da li postoje još neka dokumenta, nismo uspeli da saznamo. Istovremeno, Miroslava Milenović tvrdi da je Miroslav Bogićević samo dao svoje firme da kroz njih protrči novac poreskih obveznika.

Nemačka novinska kuća VAC (WAZ – Westdeutsche Allgemeine Zeitung) odlučila je 2010. godine da proda vlasničke udele u srpskim medijima Adrija medija grupi (Adria Media Group) porodice Rodić. To nije odgovaralo tadašnjim vlastima, koje su podobnijeg kupca našle u Miroslavu Bogićeviću, vlasniku koncerna „Farmakom”.

Bogićević je nedavno u intervjuu na TV Pinku tvrdio:

„Boris Tadić me je nagovorio da dam novac Rodiću, jer on, Rakić i Petrović verovatno nisu imali novca za kupovinu udela u Politici. Rodići su mi tražili milion evra, zato što su prethodno ugovorili posao.”

Pominjao je i 700.000 evra koje je dao Rodiću i njegovom kumu Dušanu Bjelopetroviću, pa zatim pet miliona, pa procente, fiktivan ugovor… Tim, za prosečnog građanina nerazumljivim i nevažnim transakcijama, zaista bi trebalo da se pozabave nadležne službe.

Logika „Velikog brata”

Boris Tadić je potom negirao sve optužbe i kratko poručio da će „više reći na sudu ako tužilaštvo ikad podigne optužnicu povodom Bogićevićevih optužbi”.

Dušan Petrović, zbog svojih veza sa Miroslavom Bogićevićem u mnogim komentarima označen kao „krivac” za ovaj poslovni aranžman, kaže:

„To su gluposti. Bogićević je prethodno bio zainteresovan za kupovinu NIN-a. Nemam nikakvih saznanja da je tu iko uradio nešto protiv svoje volje i protiv svog poslovnog interesa, niti da je bilo ko tada prekršio zakon.”

Ni Aleksandar Rodić ne veruje da je Bogićević bio primoran na kupovinu:

„Ajte molim vas, pa on je hteo da kupi i Kurir. Na prvom sastanku mi je nudio da ja ostanem manjinski partner i da vodim Kurir, a on da bude vlasnik. Hteo je to da iskoristi za neke svoje ciljeve. Kao što je koristio posle. Je l’ ga Siniša Mali štitio, pa Vučić? On im je prepustio te firme, evo vam, radite šta hoćete, upravljajte tim firmama. Što i rade. Tako se dobija uticaj.“

U razgovoru za Cenzolovku, članica Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović postavlja pitanje zbog čega je Bogićević morao da daje novac Rodiću.

„To mi liči kao da gledamo prenos ’Farme’, ’Parova’ i ’Velikog brata’. Tu nema logike. Ako je Bogićević bio na strani političke i ekonomske elite u tom momentu, zašto bi on bilo kome trebalo da plati reket?“

Preprodaja magle

Posle više poziva i obećanja da će govoriti za Cenzolovku, Miroslav Bogićević je ostao nedostupan, a mi bez njegovog objašnjenja zašto je, kako tvrdi, pristao na prinudu da kupi suvlasništvo u Politici.

Rodić, s druge strane, tvrdi da nije imao izbora osim da prihvati pregovore sa Bogićevićem.

„Mogao sam da uđem u spor sa Nemcima, prekinem pregovore i da me oni tuže za naknadu štete jer su izgubili dva ponuđača. S druge strane je država, koja mi otvoreno kaže da je protiv mene.“

Rodić priča kako je neposredno pre toga njegov otac izašao iz pritvora u kojem je proveo dve godine pod sumnjom utaje poreza, da je od 2005. do 2009. godine kroz njegove firme prošlo 1.370 kontrola i da nije imao podršku tadašnje vlasti jer je u svojim novinama davao prostor SNS-u.

Aleksandar Rodić nam je dostavio dokumenta koja je objavio i u Kuriru.

Iz jednog od njih vidi se da 30. 3. 2012. njegova firma Refine Technology Investment Ltd., koja je upisana u registar kompanija na Britanskim Devičanskim Ostrvima, odnosno njena „ćerka firma“ Artesano Enterprisses Ltd., registrovana na Kipru, i Bogićević sklapaju ugovor o prodaji akcija u kome se navodi da je Artesano zaključio ugovor o ustupanju i sporazum o kupoprodajnoj ceni potraživanja koja se odnose na potraživanja VAC-a u PNM i Politika štamparija d.o.o.

Pominje se iznos od 12.304.273,12 evra, kao i „sporno potraživanje VAC-a prema PNM-u u iznosu od tri miliona evra s kamatama“.

Tako Bogićević kupuje, prema ovom dokumentu, vlasništvo u kompaniji Refine Technology Investment Ltd. za iznos od 3.562.500 evra i obavezuje se da plaća u četiri jednake godišnje rate, od kojih poslednja ističe 15. 12. 2015. godine.

Rodić se, u razgovoru za Cenzolovku, žali kako mu Bogićević nije platio ni dinara.

„On je meni dao svoje lične menice kao garanciju za plaćanje i obavezao se da će da plati Nemcima sve po tom predugovoru. Prodao sam mu svoje firme, ništa mi nije platio, njima je prekinuo da plaća, a oni od mene sad traže da platim za nešto što nije moje.“

Iz dokumenata koja nam je dao na uvid vidi se da ona nemaju veze sa vlasništvom udela u Politici, već je reč o potraživanjima, dugovima Politike prema VAC-u. Da li postoje još neka dokumenta, nismo uspeli da saznamo ni od Rodića, kao ni od Funke Medien Gruppe i direktorke Politike Mire Glišić Simić, koji se nisu odazvali pozivu na razgovor za Cenzolovku.

Bogićević nije vlasnik, već potrčko

Ono što je dostupno jesu podaci APR-a po kojima je 29. 6. 2012, direktno, bez posrednika, OST medija holding, kompanija povezana sa VAC-om, prodala svoje vlasništvo ruskoj Ist medija grupi (East Media Group).

Ova ruska firma, kako navodi Savet za borbu protiv korupcije, osnovana je pola godine ranije, 12. januara 2012, sa osnivačkim kapitalom od 10.000 ruskih rubalja (po današnjem kursu manje od 150 evra).

Savet za borbu protiv korupcije u svom Izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji, objavljenom u februaru ove godine, navodi da nisu ustanovili poreklo novca, pravog vlasnika, odnosno kupca, niti način na koji je transakcija izvršena.

Miroslava Milenović, koja ima dugogodišnje iskustvo i sertifikat ovlašćenog istraživača pronevera, kaže da u Savetu „nisu uspeli da povežu nijedan dokument sa ’Farmakomom’ ili sa Bogićevićem“.

Dušan Petrović ne sumnja da je Bogićević svojim parama kupio suvlasništvo u Politici.

„Od Svetske banke je dobio kredit od preko 100 miliona evra. Dakle, Svetska banka je procenila da je to kompanija koju vredi kreditirati. Ova institucija, takođe, nadzire kompanije kojima pozajmljuje novac.”

U septembru 2012. godine, tada prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, u intervjuu za RTS, izneo je da je „Farmakom“ „bio prinuđen da preko ‘ćerki firmi’ učestvuje u kupovini 50 odsto udela Politike i da sve to vodi do afere ‘Agrobanka’“.

„Suma koja je nedostajala za kupovinu potiče iz kredita Nove Agrobanke i Privredne banke Beograd“, rekao je Vučić.

Miroslava Milenović smatra da je Bogićević bio „potrčko pravih vlasnika“.

„On je bez sumnje dao logistiku, svoju kancelariju i poštansko sanduče u Moskvi, dao je ljude koji su zaposleni kod njega da otrče u ruski registar i da registruju ’školjka firmu’. Dao je i svoje firme da kroz njih protrči određeni novac, ali taj novac je naš, to je novac poreskih obveznika koji je preko državnih banaka njemu bio poklonjen, da tako kažem, a onda je to transferisao na razne destinacije, pa su te razne destinacije transferisale na razne ofšor destinacije, a te druge tamo nekome dalje, odnosno onome ko se u to vreme legitimisao kao prodavac udela u Politici“, objašnjava Milenovićeva.

Koliko je Bogićević do sada otplatio dugovanja, ne zna se. Da je imao probleme u isplati, naslućuje se i iz podatka koji iznosi Savet za borbu protiv korupcije.

„Firma Ist medija grupa u februaru 2013. godine saopštila je da namerava da deo svog vlasništva u kompaniji PNM d.o.o. ponudi Politici AD, što bi uvećalo udeo Republike Srbije na osnovu prava preče kupovine”, piše u izveštaju.

Rodić tvrdi da su s njim, kao garantom, 2013. kontaktirali iz FMG jer je Bogićević prestao da otplaćuje rate. To je bila značajna naznaka šta će se u priči o vlasništvu Politike dešavati pod sadašnjom vlašću.

SUTRA: Mesto WAZ-a u sporu koji se u Esenu godinama vodi oko potraživanja prema Politici sada je zauzeo Aleksandar Rodić

Povezane priče

Ko je, zapravo, vlasnik Politike? (1)

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi