Medijski konkursi - projektno sufinansiranje
17. 07. 2019.
Svetozar Raković: Sezona lova u (su)finansiranju medijskih projekata
Postoji lakši i verovatniji način da zgrnete gomilu novca, i to, verovali ili ne, u javnom informisanju, odnosno medijskoj industriji. Dobro, nije da je baš reč o novinarstvu, a nema ni mnogo veze sa industrijom, ali donosi pare.
Što bi rekao tvorac ekonomskih reformi Kine Deng Sjaoping, "nije važno da li je mačka crna ili bela - ako uspešno lovi miševe". Praktično, pod firmom projekta u javnom interesu vlasnici medija dobijaju značajne novce iz budžeta, bez rizika, griže savesti i pravdanja računa.
Način se formalno zove "sufinansiranje javnog interesa u oblasti javnog informisanja", a nezvanično nagrađivanje političko-partijske propagande.U prvom polugodištu 2019, prema podacima NUNS-a, na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou raspisano je 138 konkursa sa ukupno nešto više od 1,5 milijardi dinara, približno 13,2 miliona evra.
Na isteku šestomesečja mnogi od raspisanih konkursa još nisu sprovedeni, pa nije moguća preciznija analiza prakse, ali se može ukazati na ključne slabosti, nedoslednosti i zloupotrebe budžetskog novca. Pre svega, često je nejasno definisana namena konkursa; nastavljaju se problemi u načinu rada stručnih komisija, što je posledica nejasnih kriterijuma za imenovanje članova komisija koje odlučuju o raspodeli sredstava; i dalje je nedovoljno transparentno odlučivanje o dodeli sredstava; učestalo se visokim iznosima finansiraju redovni programi medija; ne postoje adekvatni mehanizmi evaluacije odobrenih projekata i adekvatne sankcije za povredu zakonskih odredaba i zloupotrebe konkursnih procedura...Već površna analiza rešenja o raspodeli pokazuje da se putem konkursa učestalo i najvećim delom "legalno" finansira politička promocija i propaganda na štetu javnog interesa i objektivnog informisanja građana.
Pokriće za ovu pretežno kriminalnu raspodelu jesu tzv. nezavisne stručne komisije, u koje se učestalo imenuju ljudi bez profesionalnog i moralnog digniteta. Mnogi od njih rade po principu "ti meni, ja tebi". Kako praktično funkcioniše to "legalno" zgrtanje javnog novca?
Na konkursu Bačke Palanke trećina od 12 miliona dinara dodeljena je lokalnoj RTV u vlasništvu Radoice Milosavljevića, kruševačkog biznismena koji se proslavio 2015. kupovinom osam regionalnih televizija i koji je neskriveno blizak vladajućem SNS-u. Zanimljivo je da je RTV pazario prošle godine za tri puta manje novca od iznosa koji je dobio na opštinskom konkursu!
Praktično, tu medijsku kuću Milosavljević je platio novcem poreskih obveznika Bačke Palanke. Kao po već ranije korišćenom receptu kupljenih televizija u Pančevu, Kruševcu, Pirotu, Dimitrovgradu, Brusu, Novom Kneževcu, Požegi, Kragujevcu...Svuda na lokalnim konkursima njegovi mediji dobijaju najveće iznose. Tako je bilo i prošle godine u Kruševcu, kad je od raspodeljenih 15,6 miliona, Milosavljevićevoj televiziji pripalo - 9,5 miliona; u Pančevu od 38 miliona njegova TV je dobila šest direktno i još 8,25 preko povezanih agencija. Na konkursu Pirota njegovoj TV je pripalo 8,3 od 24 miliona; u Požegi 2,6 od ukupno 5,7 miliona; u Dimitrovgradu RTV Caribrod dobilo je 4,3 od 14 miliona. Nedavno je kupio i TV Leskovac, pa se tek očekuje izdašnost.
Priznaćete, veoma efikasan način za unosan medijski biznis. Ostaće upamćeno i da je ovaj novokomponovani medijski magnat budžetskim novcem nagrađivan i nezakonito, mimo konkursa.
Najdrastičnije je to rađeno u Kragujevcu, gde su mu iz gradskog budžeta isplaćivane desetine miliona dinara. U međuvremenu je raskinut ugovor o privatizaciji RTK jer on nije izmirivao ugovorne obaveze, pre svega prema zaposlenima.Propagandno-politička lojalnost medija nagrađuje se na isti način širom Srbije. U Nišu su ove godine više od četiri petine ukupno raspodeljenih 78,5 miliona dinara dobili mediji koji su vlasnički i uređivački bliski vlastima. Tako je medijima porodice Radomirović pripalo 29 miliona dinara, medijima porodice Gašić 14,4 miliona, dok je Niška televizija, u zajedničkoj svojini te dve porodice, dobila 14,4 miliona. Značajnu finansijsku podršku dobile su i dve javnosti nepoznate PR agencije oca i sina Miodraga i Dušana Miljkovića, koji su se poslednjih godina "afirmisali" kao poželjni članovi komisija širom Srbije koje neskriveno protežiraju provladine medije.
Sa druge strane, projekti medija koji nisu po ukusu niških vlasti su, blago rečeno, ignorisani. Tako nijedan od tri projekata Citi Radija nije ispunio očekivanja "nezavisne" komisije, dok je redakcija portala Južne vesti javno saopštila da "zbog načina na koji se raspoređuje novac za medijske sadržaje, sporne komisije koja odlučuje o projektima i čiji se predsednik već treću godinu ne menja", odlučila da ovaj portal ne učestvuje na gradskom konkursu.
Izigravanje zakonskih normi projektnog finansiranja medijskih projekata bilo je očigledno i na konkursu Pančeva, gde je RTV Pančevo direktno i preko produkcija dobila čak 139.000 evra iako je REM marta ove godine izrekao dve mere upozorenja zbog sadržaja objavljenih na televiziji i portalu te medijske kuće. Na konkursu Valjeva novčane mrvice (50.000 dinara) dodeljene su za projekte lokalnih portala koji se ne ustručavaju da kritikuju gradsku vlast, dok su lavovske sume od 7,3 miliona dinara dobili mediji iz Šapca, Beograda, Niša - koji ne kriju privrženost vladajućoj garnituri.
Opisanu praksu finansiranja medija upražnjavaju i druge lokalne samouprave. I činiće to sve dok nadležne institucije, pre svih budžetska inspekcija i tužilaštvo, ne počnu da rade svoj posao.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.