Medijski konkursi - projektno sufinansiranje
07. 06. 2019.
Odbijen predlog BIRN-a, NUNS-a i Fondacije Slavko Ćuruvija za nadzor nad podelom budžetskog novca medijima
Ministarstvo kulture bi da deli pare bez kontrole
Ministarstvo kulture i informisanja nije dozvolilo da odlučivanje komisija o budžetskom sufinansiranju medijskih projekata od javnog interesa na devet njegovih konkursa prate nezavisni građanski posmatrači, što su predložili BIRN, NUNS i Fondacija Slavko Ćuruvija, tvrdeći da Zakon o opštem upravnom postupku „ne dopušta na sednice komisija budu otvorene za javnost“, saznaje Danas.
Ministarstvo kulture je prethodno podržalo projekat „Javni novac za javni interes“, u okviru kojeg je konzorcijum ove tri organizacije zatražio takav građanski nadzor.
„Konkursne komisije na početku svoje prve sednice biraju predsednike komisija i članovi potpisuju izjave da nisu u sukobu interesa. Ostali deo sednice, koji može trajati i više dana i o kojoj se sastavlja zapisnik, posvećen je većanju i glasanju o prijavljenim projektima, te iz tog razloga, u skladu sa Zakonom (o opštem upravnom postupku), sednice ne mogu biti otvorene za javnost“, navodi se u odgovoru Ministarstva kulture i informisanja, koji je potpisao državni sekretar Aleksandar Gajović, a u koji je Danas imao uvid.
Gajović precizira da ovaj zakon „uređuje pravo na razgledanje spisa i obaveštavanje o toku postupka“, te da propisuje da se „ne smeju razgledati zapisnici o većanju i glasanju i nacrti rešenja, pa samim tim ni radnje u postupku koje se odnose na većanje i glasanje o predmetu upravne stvari ne smeju biti javne“.
„Ministarstvo kulture i informisanja je obavezno da se pridržava Zakona o opštem upravnom postupku, u suprotnom može biti tuženo od svakog zainteresovanog lica da je deo rada koji se odnosi na većanje i glasanje učinjen dostupnim javnosti, što može biti osnov za poništavanje konkursa“, navodi Gajović u odgovoru.
Državni sekretar podseća da je Ministarstvo – uz Evropsku uniju i Fond za otvoreno društvo, podržalo projekat „Javni novac za javni interes“, tvrdeći da ono „podržava želju da se postupak dodele budžetskih sredstava učini maksimalno transparentnim“. On ocenjuje da se transparentnost dodele sredstava na konkursima u oblasti javnog informisanja obezbeđuje kroz javne konkurse, sastav konkursnih komisija u kojima „civilni sektor ima većinu“, „dostupnost kompletne projektne dokumentacije svim zainteresovanim licima u skladu sa zakonom“, javnu dostupnost zapisnika o radu komisije i objavljivanjem na sajtu Ministarstva izdavača medija koji nisu dostavili narativne i finansijske izveštaje o realizaciji svojih budžetski podržanih projekata.
– Očigledno je da postoji krajnje zabrinjavajuća praksa „zatvaranja“ institucija i nedostatak transparentnosti procesa dodela budžetskog novca u medijima. Posebno zabrinjava to što ovu praksu promoviše Ministarstvo kulture i informisanja, koje treba da bude primer dobrih praksi u upravljanju. Paradoks je, pritom, da dok Ministarstvo kulture ne dopušta ovakvu vrstu transparentnosti, postoje lokalne samouprave koje ovu meru prepoznaju kao deo svojih Lokalnih antikorupcijskih planova i dozvoljavaju građanski nadzor u javnim konkursima. Izvesno je da donošenje ovakvih odluka „iza zatvorenih vrata“ i bez uvida javnosti otvara pitanje i budi sumnju u njihov legitimititet – kaže Tanja Maksić, koordinatorka programa BIRN-a.
Konzorcijum BIRN, NUNS-a i Fondacije Slavko Ćuruvija su sredinom maja ove godine uputili molbu Ministarstvu kulture i informisanja da njihovim predstavnicima omogući praćenje rada stručnih komisija za ocenu projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u devet konkursa koje je ono ove godine raspisalo. Konkursi su raspisani za medijske projekte od javnog interesa na kojima konkurišu televizije, štampani mediji i novinske agencije, radio, internet mediji, elektronski mediji čiji su izdavači na Kosovu i Metohiji, kao i za one na jezicima nacionalnih manjina ili namenjene pripadnicima srpskog naroda u zemljama regiona i osobama sa invaliditetom, te one koji se bave unapređenjem profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja.
U molbi ovih organizacija se precizira da bi u okviru svakog konkursa po jedan građanski posmatrač imao pravo da prisustvuje sastancima komisije i ostvari uvid u konkursnu dokumentaciju. On ne bi imao pravo glasa, niti pravo da komentariše predloge projekta ili na bilo koji način utiče i ometa rad komisija. Osnov za podnošenje ovakvog predloga su Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o kontroli državne pomoći.
Odbijanje predloga
Prema dostupnim podacima, prvi predlog za uvrštavanje građanskog posmatrača u rad Stručne komisije za ocenu medijskih projekata od javnog interesa podneo je Lokalni antikorupcijski forum Niš na prvom i drugom gradskom medijskom konkursu, 2015. i 2016. godine. Oba puta je stručna komisija odbila da to učini, uz obrazloženje da je predlog stigao prekasno, ili da će LAF i građanski posmatrač na taj način „vršiti neformalni pritisak“ i „uticati na nezavisnost u radu komisije“. Građanski posmatrač je, inače, previđen Lokalnim planom za borbu protiv korupcije koji je grad Niš usvojio još 2011, među prvima u Srbiji, a u okviru projekta BIRODI-ja „Gradovi protiv korupcije“.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.