Medijski konkursi - projektno sufinansiranje
01. 12. 2015.
Prvi mesec monitoringa sufinansiranih medijskih projekata
„Monitoring načina izveštavanja medija koji su podržani na ovogodišnjem Konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa na teritoriji grada Niša predstavlja prvi monitoring ove vrste u Srbiji. Ovo je, dakle, pilot projekat, a ukoliko bude uspešan, u šta ne sumnjamo, svakako ćemo nastojati da ga „kod nadležnih“ kandidujemo kao model monitoringa za sve sve ovakve konkurse u Srbiji, ili bar kao osnov budućih monitoringa“, kaže Zorica Miladinović, novinar, koordinator Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) u Nišu.
Ona naglašava da ovim monitoringom BIRODI i LAF Niš nastoje da nametnu ideju da je neophodno kontrolisati izveštavanje medija koji su na konkursima za sufinansiranje dobili novac građana za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.
Monitoring je počeo 1. oktobra, prvi rezultati za oktobar su već poznati organizatorima monitoringa, a konačni rezultati trebalo bi da budu gotovi u januaru sledeće godine. Rezultati monitoringa biće predstavljeni na Antikorupcijskom dijalogu u Nišu, koji inače predstavlja jednu od mera u Lokalnom planu za borbu protiv korupcije grada Niša, a biće dostavljeni i Ministarstvu kulture i informisanja, novinarskim udruženjima, lokalnoj samoupravi, relevatnim regulatornim telima i svim međunardnim organizacijama koje se bave ili su zainteresovane za oblast medija. Sastavni deo monitoringa je i Izveštaj o samom konkursu, koji će biti dostavljen na izjašnjavanje nadležnim organima vlasti u Nišu i Stručnoj komisiji koja je odlučivala o raspodeli budžetskih sredstava na konkursu, a nakon toga će biti predstavljen i na konferenciji za novinare u Beogradu.
Koordinatorka niškog LAF-a ističe da monitoring i evaluaciju načina izveštavanja medija čiji su projekti dobili budžetsku podršku nije predviđen propisima i tu „prazninu“ je neophodno popuniti. Ovakav monitoring i evaluaciju ne predviđaju ni Medijska strategija, ni Zakon o javnom informisanju i medijima, a ni Pravilnik za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, koji propisuje jedino obavezu medija da nadležnim organima dostavljaju narativne i finansijske izveštaje. A o tome kakva su reagovanja samih medija na ovaj monitoring i evaluaciju Zorica Miladinović kaže:
„U nedostatku jasno definisanog monitoringa i evaluacije ove vrste, mediji koji su dobili sredstva na „niškom“ Konkursu su u svojim projektima monitoring i evaluaciju „videli“ na najrazličitije moguće načine. Tako, neki od njih u svojim projektima navode da će monitoring i evaluaciju ostvariti kroz „redovne sastanke projektnog tima“, ili „praćenjem reakcije gledalaca“, ili „kroz broj poziva gledalaca“, ili kroz „komentare gledalaca na sajtu televizije, njenom Jutjub kanalu ili na društvenim mrežama“, ili čak kroz „broj retvitova“... Dodatni motiv da osmislimo i realizujemo ovakav minitoring je sam „niški“ Konkurs, koji je jedan od najvećih u Srbiji. Pratile su ga sumnje u najrazličije neregularnosti, a ubedljivu većinu sredstava dobili su mediji koji su u Godišnjem izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji, koji je februara ove godine objavio Savet za borbu protiv korupcije, označeni kao mediji koji su vlasnički, finansijski i programski bliski vlastima (Televizija Belle amie, Radio Belle amie, internet portal Belle amie, Narodne novine, Televizija Zona plus i Televizija Kopenikus). Neposredno nakon tog Konkursa, Konzorcijum Narodnih novina i glavna i odgovorna urednica Televizije Zona plus, kupili su Nišku televiziju za znatno manje novca nego što je tim medijima dodeljeno na Konkursu. NTV je kupljena za 78.000 evra u dinarskoj protivrednosti, dok je Narodnim novinama odobreno 14.850.000, a Televiziji Zona plus 8.152.200 dinara“, kaže Miladinović.
U LAF-u i BIRODI-ju kažu da im je namera da kroz ovakav monitoring utvrde da li se kroz izveštavanje budžetski podržanih medija ostvaruje javni interes u oblasti informisanja ili se novcem građana ostvaruje interes lokalne vlasti, vladajućih stranaka, vlasnika privatnog medija, njegovih komercijanih partnera i drugi lični i pojedinačni interes, i da na ovaj način doprinesu sprečavanju proizvodnje promotivnog, propagandnog i tematski i akterski nerelevatnog medijskog sadržaja, kroz koji se ne realizuje javni interes u oblasti informisanja. Ovaj monitoring je po njihovoj oceni dobar instrument da se napravi granica između dobrih medijskih profesionalaca i onih koji to nisu, a pored ostalog mogao bi da posluži kao "mehanizam za zaštitu kvalitetnih novinara".
Ko je među 16 medija koji su dobili sredstva na "niškom konkursu", dao saglasnost na učešće u monitoringu, a ko nije?
„Saglasnost na učešće u monitoringu dalo je osam medija (novinska agencija Beta, internet portali Južne vesti, Građanin, Roma World i City online, City radio, akademski list Presing i televizijska produkcija „Naša sela“). Svi oni dobili su ukupno oko 11 odsto od 51.128.200 dinara, koliko je podeljeno na konkursu. U monitoringu su odbili da učestvuju uglavnom mediji koji su dobili ubedljivo najveći iznos budžetskih sredstava za svoje projekte (čak 86 odsto), a koji su istovremeno u Godišnjem izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije označeni kao bliski vlastima. To su mediji čiji su osnivači članovi porodice Radomirović - Belami televizija, Belami radio, Belami internet portal i Narodne novine, koji su na konkursu dobili ukupno 31 milion dinara (skoro 62 odsto ukupnih sredstava), zatim Televizija Zona Plus čiji je vlasnik sin aktuelnog ministra odbrane, koja je dobila više od osam miliona, i Televizija Kopernikus, koja je dobila 4,5 miliona dinara“, kaže Zorica Miladinović.
Evaluatori su već odradili svoj posao za oktobar i predali svoje izveštaje BIRODI-ju i LAF-u. Kako inače izgleda taj mehanizam monitoringa i evaluacije?
"Monitoring se sastoji od samoevaluacije, odnosno samoocenjivanja autora novinarskih priloga i eksterne evaluacije, odnosno neutralnog ocenjivanja eksperata iz akademske zajednice, profesionalnih udrženja i profesije. U okviru samoevaluacije novinari odgovaraju na pitanja šta je tema priloga, ima li u njemu svih „strana“, koji su izvori informisanja, da li je pristup temi neutralan, negativan ili pozitivan, da li je na autora izvršen uticaj pri pravljenju medijskog sadržaja i slično. Eksterni evaluatori procenjuju verodostojnost popunjenog materijala na osnovu analize uzorka, odnosno slučajno izabranih medijskih priloga koji im se dostavljaju, a daju i sopstvene ocene o načinu izveštavanja“, kaže Miladinović.
Ona posebno naglašava da svi učesnici ovog pilot projekta - LAF Niš, BIRODI, eksterni evaluatori i novinari medija koji su pristali na monitoring, sve svoje obaveze realizuju dobrovoljno i bez ikakve novčane podrške, jer veruju da ovakav monitoring predstavlja javni interes, a i značajan iskorak u konkursnom finansiranju medija. U BIRODI-ju i LAF-u kažu da su izuzetno zahvalni svima njima na takvom stavu i dobroj volji, jer bez njih, ovog monitoringa, koji se u velikoj meri oslanja na dobrovoljnost, ne bi ni bilo. Istovremeno veruju da je ubuduće za monitoring i evaluaciju načina izveštavanja medija koji su budžetski podržani trebalo prevideti sredstva na samom konkursu ili u okviru medijskih projekata.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.