UNS vesti

17. 05. 2019.

Autor: Ljupka Simović Izvor: UNS

Odnos suda i medija: Cilj je da unapredimo komunikaciju

Okrugli stolovi na temu odnosa sudova i medija nastavljeni u Kragujevcu. Na četiri panela, izneti su ključni problemi u svakodnevnom radu i saglasilo se oko toga da bolja međusobna komunikacija čini stub demokratskog društva, koja će u javnosti popraviti sliku, kako novinarskog posla, tako i pravosudnih organa.

Uvodna izlaganja, portparolke Vrhovnog kasacionog suda Biljane Rakić, predsednice Apelacionog suda u Kragujevcu Dubravke Damjanović, šefice odeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji Gordane Janković i predsednik UNS i glavnog i odgovornog urednike Pištaljke Vladimira Radomirovića, odnosila su se najviše na to da je neophodna veća transparentnost rada sudova.

Novinari i sudovi na zajedničkom zadatku

Najpre je rečeno da se javnost rada sudova u svetu podrazumeva, što kod nas nije slučaj i da je cilj da se unaprede međusobna komunikacija medija i sudova.

„Prepoznat je značaj pravilnog informisanja o radu sudova, kao i štete koja nastaje usled lošeg izveštavanja i svesni smo da samo zajedničkim radom i učenjem jedni od drugih, možemo da dostignemo zadati cilj“, rekla je predsednica Apelacionog suda u Kragujevcu Dubravka Damjanović.

Ona je istakla da su, prema međunarodnim zakonskim propisima koji važe i u Srbiji, sudovi u obavezi da novinarima daju informacije i da su jedina ograničenja u tom pogledu zaštita podataka o ličnosti i zaštita maloletnika.

„Uspostavljanje dobre ravnoteže u načinu davanja informacija od strane sudova i načinu njihove interpretacije u medijima, uz poštovanje određenih granica, daće bolju sliku i o jednim i o drugima“, kaže Damjanović i dodaje da informacije koje se daju novinarima moraju da budu blagovremene, tačne i jasne, kako bi se kreirala verodostojna slika u javnosti, jer blagovremeno pružanje informacija smanjuje prostor za senzacionalističko izveštavanje.

„Mi smo na zajedničkom zadatku“, rekla je ona i dodala da je pronalaženje mere u izveštavanju proces koji traje i na kome se mora s pažnjom i u kontinuitetu raditi.

Predstavnica Misije OEBS-a u Srbiji, Gordana Janković, istakla je da su ovakvi razgovori prilika za razvoj odnosa sudova i medija, u cilju ostvarivanja interesa javnosti. Vladavina prava je srž demokratije, a mediji su karika koja povezuje rad pravosuđa i javnosti. Prema njenom mišljenju, javnost rada sudova je neophodna i veliki je značaj izveštavanja, gde je senzacionalizam najveća opasnost.

Vladimir Radomirović, predsednik UNS-a i glavni i odgovorni urednik portala Pištaljka naglasio je da je veoma važno da se smanji jaz između sudova i medija.

Kako je naveo, nedavna istraživanja pokazala su da je poverenje građana u medije izuzetno malo i da je Srbija jedna od evropskih zemalja u kojima građani najmanje veruju medijima, kao i Severna Makedonija i Velika Britanija.

„Moje iskustvo govori da je nepoverenje građana u medije opravdano“, kaže Radomirović i dodaje da o poverenju građana u sudstvo ne bi govorio, ali da je mišljenja „da imamo zajednički problem“.

Radomirović smatra da su ovakvi susreti odlična osnova za postizanje postavljenog cilja (bolja komunikacija medija i sudova, prim. aut.) i da je veoma važno da imamo i nezavisno pravosuđe i slobodne medije.

Transparentnost je stub vladavine prava

Komunikaciona strategija Visokog saveta sudstva i sudova 2018–2022, koja je usvojena u novembru prošle godine, stvorena je s ciljem da se unapredi međusobna komunikacija sudova i medija, odnosno građana kao tzv. korisnika usluga i jednih i drugih. Sada se radi na Strategije razvoja pravosuđa u Srbiji 2019–2024. i u njenom nacrtu transparentnost je izdvojena kao posebno načelo.

„U jednoj klimi, gde se naš svet praktično preselio na internet, gde se informacije brže šire nego što nastaju, gde imamo fenomen lažnih vesti i gde je poverenje u institucije zaista nisko, rade i sudovi i mediji i sa tog aspekta, posao ni jednim ni drugima nije lak“, kaže Milena Milović-Blagojević, direktorka komunikacija na USAID-ovom Projektu vladavine prava.

Prema njenim rečima, unapređenje komunikacije sudova sa građanima treba da dovede do toga da ona treba da postane proaktivna i planska, nasuprot reaktivne i stihijske kakva je sada. Ona kaže da će se to postići tako što će se raditi na podizanju svesti o značaju dobre komunikacije sudova i medija, kroz edukacije portparola i unapređenje internet prezentacija sudova, sa jedne strane, i obuke za novinare sa druge.

„Komunikaciji zaista mora da se da mesto koje joj zaista i pripada, a ne da ona bude usputna delatnost suda, već njen sastavni deo“, istakla je Milović-Blagojević.

U planu je formiranje Mreže portparola sudova na nivou Srbije, koji će biti i obučeni i opremljeni, ali i spremni da promene dosadašnje stavove u pogledu izveštavanja.

„Sudovi treba da prepoznaju tzv. medijske slučajeve i da budu spremni za davanje informacija u vezi sa njima“, kaže Milović-Blagojević, naglasivši značaj rada portparola u sudovima, kojima to ne treba da bude samo jedno od dodatnih zaduženja.

Kako je istakla, istraživanja o načinu informisanja i poverenju građana u institucije pokazuju da ono značajno opada, posebno među mlađom populacijom i navodi da je transparentnost jedan od stubova vladivine prava, a ujedno i odgovor na moderne potrebe društva.

Četvrtina građana veruje u pravosuđe

Snežana Milošević, generalna sekretarka Lokal Presa otvorila je treći panel, o javnosti rada sudova, komunikacije sa novinarima i kvalitetu izveštavanja, rekavši da je veoma zadovoljna Komunikacionom strategijom sudstva, verujući da će dati rezultate.

Njeni sagovornici na temu javnosti rada sudova, međusobne komunikacije i kvaliteta izveštavanja bili su Vanja Rodić, viša savetnica za evropske integracije i međunadorne projekte Vrhovnog kasaionog suda i Moma Ilić, novinar.

Milošević je prisutnima predočila nalaze istraživanja pod nazivom „Studija percepcije rada pravosuđa u Srbiji“, obavljenom 2014. godine, koje je pokazalo da tek svaki četvrti građanin u Srbiji veruje u pravosudni sistem, jer je, prema mišljenju anketiranih neefikasno, korumpirano i zavisno. Utvrđeno je da se mnogo toga zamera i novinarima, pa su po mišljenju 75% sudija i tužilaca, upravo novinari najodogovorniji za negativnu sliku o pravosuđu u javnosti, a 50% advokata deli ovaj stav.

Zajedničko im je, međutim, kazala je Milošević, da je zaključeno da i jedni i drugi rade pod pritiskom.

Novinar Moma Ilić, s obzirom na svoje dugogodišnje iskustvo u izveštavanju sa suđenja, imao je zadatak da odgovori na pitanja šta se promenilo u poslednjih 15 godina u odnosu medija i sudova. Kako je rekao, njegov utisak je da su se sudovi od tada poprilično zatvorili, što je za njega iznenađenje.

„Nezavisno sudstvo i slobodni mediji su važni stubovi svakog demokratskog društva i oni su izuzetno pouzdan pokazatelj da li neka država opravdano i s razlogom nosi epitet pravne“, kaže Ilić i dodaje da priroda posla i jednih i drugih ima dosta dodirnih tačaka, jer se i jedni i drugi bore protiv kriminala, korupcije i zloupotreba moćnika na vlasti.

„Iako su i sudije i novinari u stalnoj poziciji da brane svoju nezavisnost, opšti utisak je da se međusobno nedovoljno poznaju, ne razumeju i da je njihova komunikacija daleko od zadovoljavajuće“, ističe Ilić.

On je predstavio i analizu svog istraživanja o komunikaciji medija i sudova u vidu statistike, koju je već predočio i učesnicima istoimenog okruglog stola u Beogradu, a koje pokazuje da je sudovima u toku 2017. i 2018. godine upućeno ukupno 400 pitanja na različite načine, među kojima je bilo i onih na koja nije odgovoreno ili je odgovoreno samo delimično.

Viša savetnica za evropske integracije i međunarodne projekte Vrhovnog kasacionog suda Vanja Rodić, probleme koje je izneo Ilić, predočila je iz ugla njene profesije.

Istakla je da se portparoli sudova trude da odgovore na vreme, ali da to nije uvek moguće zbog obima zahteva, ili zbog neposedovanja tražene informacije, jer sudovi neke statičke podatke koje često traže istraživački novinari, nemaju. Ona je ovakve slučajeve svrstala u kategoriju „preterani novinarski zahtevi“.

„Davanje određene informacije zahtevalo bi dodatni angažman suda, odnosno lica zaduženog za informacije od javnog značaja, pa se postavlja pitanje realnih mogućnosti sudova da povodom sličnih pitanja pruži odgovarajuću informaciju. Treba imati u vidu da uloga lica ovlašćenog za davanje nije da kreira informaciju, već da je prosto prenese“, kaže Rodić.

Ona se osvrnula i na pojedine novinarske kritike rada sudova, koje, po njenom mišljenju, često nisu primerene i posledica su nepoznavanja prirode sudske prakse i ovlašćenja.

„Paušalne ocene i vređanja ne bi trebalo poistovetiti sa slobodom štampe“, kaže Rodić, što je ujedno bila i tema trećeg panela o kojoj je detaljnije govorila Katarina Manojlović-Andrić, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Gde su granice kritike rada suda?

Granice dozvoljenog komentarisanja sudskih postupaka, pravila i prakse u domaćem pravnom sistemu i praksa Evropskog suda za ljudska prava razgovor je vođen u vezi sa polemikom koju je izazvala kritika predsednika Komisije za istraživanje ubistva novinara, Verana Matića, u vezi sa slučajem ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, koju je izneo u intervjuu za Cenzolovku.

Miroslav Janković, predstavnik Misije OEBS-a u Srbiji, podsetio je „da novinari i građani imaju pravo da komentarišu rad suda, ali da mora da se uspostavi balans između prava javnosti da zna i pretpostavke nevinosti“.

„Naš ustav garantuje pravo na obaveštenost, što znači da svaki građanin ima pravo da bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i istovremeno, ustav utvrđuje dužnost sredstava javnog informisanja da to pravo poštuju“, rekla je na početku Katarina Manojlović-Andrić.

Ona je podsetila da su sudski postupci po pravilu javni, ali da s obzirom da mali broj građana zapravo prisustuvuje samim suđenjima, mediji su u stvari „oči i uši javnosti“, koji prilikom izveštavanja imaju pravo da komentarišu i kritikuju sudske odluke, ali da to pravo ne znači da postoji apsolutna sloboda u medijskom izveštavanju.

„Granice komentarisanja i kritike rada sudova određene su pravnim normama, profesionalnom odgovornošću novinara i etičkim standardima, koji bi u novinarstvu morali da se primenjuju“ , pojasnila je Manojlović-Andrić i dodala da ne postoji izričita sloboda medija, već je ona uslovljena načelima i pravilima koja je ujedno i štite i ograničavaju.

Kako je rekla, pravo na slobodu izražavanja podleže određenim dužnostima i odgovornostima, pa čak i kaznama ukoliko je to neophodno radi zaštite osnovnih demokratskiih vrednosti, kakve su nacionalna bezbednost, prava drugih lica, moral i zdravlje ljudi itd, te da iako je sloboda medija zagarantovana, ne znači da je bez ograničenja.

Ograničenja se odnose na poštovanje pretpostavke nevinosti, na zabranu iznošenja pojedinih informacija iz krivičnog postupka, na zabranu govora mržnje, zaštitu maloletnih lica učesnika u sudskim  postupcima, zaštitu dostojanstva ličnosti, prava na privatnost i prava na porodični život i jasno su određena zakonima, navela je Manojlović-Andrić.

Kako je rekla, Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da je neophodno zaštiti rad sudstva od destruktivnih medijskih napada, koji nisu suštinski zasnovani na činjenicama. Takve izjave, kako je istakla, podrivaju rad sudske vlasti i njima se dovodi u pitanje autoritet sudstva.

Uz niz primera i obrazloženja, zaključeno je da interes javnosti za objavljivanjem nije dovoljan da se poništi štetnost iznošenja određenih informacija i da je neophodno pronaći balans.

„Rad sudova se može kritikovati, i treba da bude kritikovan, jer sudovi ne mogu biti izuzeti iz javnog nadzora i javnost, odnosno novinari u njeno ime, imaju pravo da to čine, ali te kritike moraju da budu sročene i argumentovane na određeni način i suštinski osnovane, kako se ne bi dovodio u pitanje ugled i autoritet suda“, zaključila je Manojlović-Andrić.

Drugi panelista, advokat i novinar Pištaljke, Milan Pavlica, navodio je primere iz prakse, među kojima je istakao one koji su očigledna zloupotreba novinarskih sloboda i podsetio na važnost dobre komunikacije novinara i sudova, jer, kako je rekao „loša komunikacija ostavlja velike posledice“.

„Procena granice kritike treba da se odnosi isključivo na duboko štetne posledice“, dodao je Miroslav Janković i naglasio da je takva procena od presudnog značaja.

Nije svako nejednako postupanje diskriminicija

Poslednja tema bio je govor mržnje i slučajevi i izazovi sudske prakse tzv. medijskih sporova, u kojoj su učestvovali Irena Garčević, sudija Apelacionog suda u Beogradu i Dragan Janjić, predstavnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Garčević je naglasila važnost ujednačavanja sudske prakse u medijskih postupcima, koje prvostepeno vodi isključivo Viši sud u Beogradu, a po žalbama Apelacioni sud koji sama predstavlja.

Problem govora mržnje, prema njenom izlaganju, centralna je tema slobode izražavanja kao univerzalnog ljudskog prava koje se vekovima uobličava da bi danas bilo definisano poveljom Ujedinjenih nacija i zagarantovano Ustavom Republike Srbije.

Kako je pojasnila, govor mržnje je poseban oblik diskriminacije definisan Zakonom o zabrani diskriminacije. Odnosi se na nejednako postupanje u odnosu na lice, ili grupu lica s obzirom na neko njihovo lično svojstvo, koje se vrši govorom i predstavlja krivično delo. Govor mržnje zabranjen je i u medijima, što je definisano Zakonom o javnom informisanju i medijima.

„Iako govor mržnje u medijima nesumnjivo povređuje pojedinačan interes lica na koji se odnosi, govorom mržnje uvek se šteti i javnom interesu.“, kaže Garčević. Regulisanje ovog pitanja u medijima, između ostalog, u nadležnosti je i Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koje je dužno da reaguje u skladu sa svojim ovlašćenjima.

Ona je istakla i da novinari i urednici snose odgovornost za izrečeni govor mržnje u svojim uradcima, ali da su jednako odgovorni i za sadržaj komentara čitalaca koje objavlju na svojim sajtovima, dok odgovornost za uvredljive ili preteće komentare na društvenim mrežama ostavljene na primer ispod objava na službenim stranicama medija, snosi isključivo njihov autor, jer ove platforme nisu prepoznate kao mediji.

Garčević je dodala i da nema mnogo predmeta koji se vode po osnovi govora mržnje, a da je najčešće prisutan u vezi sa nacionalnom pripadnošću.

Strpljivo do rešenja

Na izlaganje sudije Garčević, nadovezao se Dragan Janjić, predstavnik NUNS-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, komentarom da živimo u društvu u kome je poverenje u institucije veoma nisko i da novinari i sudstvo dele i odgovornost i probleme u toj oblasti, iako kao glavnog krivca ipak prepoznaje društvene prilike, dodajući da je to globalan problem, a ne samo naš.

Janjić napominje da je mišljenja da govor mržnje ne stanuje niti u medijima niti u sudstvu, već da  je njegovo izvorište društvo i politička elita, gde atmosfera prenaglašenih stavova koje čujemo svakodnevno pojačava njegovo prisustvo.

„Naša je zajednička odgovornost da se tome suprotstavimo i da ga ograničimo i regulišemo“, kaže Janjić, i navodi Stalnu radnu grupu kao primer zajedničkog delovanja.

Primarna uloga ove Radne grupe je da pomogne novinarima kada im je ugrožena bezbednost, jer jasno definisanim protokolom o postupanju može da ubrza sistem reakcija u slučajevima neposredne opasnosti, ali se u njoj razgovara i o drugim različitim slučajevima koji se odnose na pritiske i govor mržnje.

Radna grupa, koju čine predstavnici novinara, policije i tužilaštva, prema rečima Janjića, od velike je koristi i za razumevanje šta je to što bi trebalo da se procesuira pred sudom.

S obzirom na to da NUNS i Radna grupa vode evidencije o slučajevima pretnji novinarima, Janjić je istakao da je primećeno nejednako postupanje policije i tužilaštva.

„Utisak je da se vrlo brzo i vrlo efikasno rešavaju slučajevi u kojima su predmet pritiska, pretnji, ucena ili bilo čega ljudi koji su povezani sa vlastima ili su direktni predstavnici vlasti, nego kad su novinari ili neki drugi u pitanju“, rekao je Janjić i dodao da kada to iznesu kao primedbu na sastancima radne grupe, dobijaju odgovor da to nije tako.

Novinarska Kragujevačkih novina podsetila je prisutne na slučaj Miroslava Jovanovića. Predstavnici kragujevačkih sudova izneli su da je, bez obzira na opšti utisak da je presuda nepravedna, u tom slučaju apsolutno sve po zakonu, uz odgovarajuće obrazloženje.

„Pozvao bih na strpljivost, na rad korak po korak i tešnju saradnju pravosuđa i novinara u nastojanu da se vratimo većem stepenu pristojnosti u javnoj komunikaciji, a onda i u regulisanju drugih važnih pitanja. Duboko verujem da u otvorenom razgovoru treba da rešavamo probleme i da smo pozvani da popravljamo društvo“, zaključio je Janjić.

Okrugli sto pod nazivom „Odnos suda u medija“ u Kragujevcu, drugi je po redu od ukupno četiri, u organizaciji OEBS-a (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) Misija u Srbiji, Vrhovnog kasacionog suda, portala Pištaljka i Udruženja novinara Srbije (UNS).