UNS vesti
07. 06. 2018.
Bugarska novinarka Diljana Gajtandžijeva za UNS: Otpuštena sam zbog novinarskog istraživanja, ali sam ipak pobednica
Slobodna novinarka iz Bugarske Diljana Gajtandžijeva dobila je otkaz u bugarskom dnevnom listu „Trud“, zbog serije tekstova o oružju koje je Bugarska prodavala terorističkim organizacijama u Siriji. I pored toga, kako kaže za UNS, smatra da je iz priče izašla kao pobednica jer je javnost saznala da njihova država pomaže terorističke organizacije.
Na panelu „Novinari i vlast: Ko koga kontroliše“ održanom u okviru konferencije „Glasna Pištaljka: Uzbunjivači i novinari protiv korupcije“ Diljana Gajtandžijeva rekla je da je „novinarstvo oružje, jednako moćno koliko i konvencionalno“.
„Vlast i političari ovo oružje često koriste kao svoje, ali ono se može okrenuti protiv njih, tako da je uvek pitanje ko koga kontroliše“, rekla je Gajtandžijeva.
Novinarka iz Bugarske za UNS je ispričala da je sve počelo decembra 2016. godine kada je iz Sirije izveštavala o bici za Alepo.
„Lokalni kamerman i ja smo dobili informaciju od meštana da se iz jednog dela istočnog Alepa povukala teroristička grupa Al Nusra, deo Al Kaide u Siriji, koja je taj deo grada držala pod okupacijom, nakon čega smo i mi, ali i drugi novinari, ušli u taj deo grada. Meštani su me pitali odakle sam, a kada sam im rekla da sam iz Bugarske, pitali su me: ’Zašto vi šaljete oružje teroristima u Alepu?’ Znala sam i pre toga za priču da se bugarsko oružje šalje u Siriju, Bugarska je mala zemlja, sve se čuje, i to me nije previše iznenadilo. Samo, do tada niko nije imao dokaze za to“, priča Diljana.
Ona navodi da su, kada su ušli u taj deo grada, novinari u jednom podrumu naišli na oružje koje su teroristi ostavili za sobom. Bilo je to, kako kaže, veliko oružje, granate kalibra 122 mm, koje teroristi nisu mogli da nose sa sobom.
„Bilo je mnogo municije, različitog oružja, granata... Fotografisala sam sve to. Kada sam se vratila u Bugrasku, pratila sam brodove kojima se šalje oružje jer sam znala serijske brojeve oružja, proizvođače, ko i kako šalje oružje iz Bugarske. Objavila sam seriju tekstova o tome, ali i umešanosti Amerike u krijumčarenje oružja“, kaže Diljana.
|
BIRN nije objavio sve relevantne informacije Kako je rekla ranije na konferenciji „Glasna Pištaljka: Uzbunjivači i novinari protiv korupcije“, zna da je i BIRN u Srbiji pisao o snabdevanju terorista oružjem, ali da nije naveo da je i Amerika u to umešana. BIRN je naveo da Srbija krijumčari oružje u Siriju, ali nijednom rečju nije pomenuo umešanost SAD i činjenicu da nijedan metak ne može da se iz Srbije izveze bez dozvole Vašingtona. |
„Nakon objavljivanja tekstova, dobila sam poruku na Tviteru sa anonimnog naloga. U njoj su bili poverljivi diplomatski dokumenti iz ambasade Azerbejdžana u Bugarskoj. Potvrdila sam autentičnost ovih dokumenata u ambasadi, a oni su izdali i zvanično saopštenje da im je neko upao u sistem i imao pristup dokumentima. Bugarske vlasti su kasnije istraživale ovaj sajber napad, ali ne i sadržinu dokumenata, što je veoma interesantno“, priča Diljana.
Nakon sajber napada dobila je poziv iz bugarske Agencije za nacionalnu sigurnost da dođe na razgovor.
„Pitala sam ih odakle im moj broj, pošto je to bio poslovni broj, a oni su rekli da imaju svoje izvore. Bila sam pripremljena na to da razgovor neće biti prijatan. Policija nije pronašla osobu koja je došla do dokumenata, a čak i da sam znala ko je ta osoba, nikada je ne bih otkrila“, kaže Diljana.
„Odmah nakon toga pozvala me je sekreatrica iz lista u kom sam radila i rekla da dođem da potpišem da dajem otkaz. Nisam nikada dobila obrazloženje ovakvog postupka. Ona je u razgovoru samo rekla da ’dođem odmah’ i da su ’urednici ljuti’“, priča Diljana.
Kako navodi, urednici nikada pre toga nisu komentarisali da priča nije dobra ili da se ne može objaviti.
„Prvi put su dva, tri dana razmišljali da li da objave priču i na kraju su to uradili. Naredne tekstove su normalno objavljivali, želeli su da nastavim sa istraživanjem i nisam sumnjala da nešto nije u redu. Čak sam bila u postupku da ponovo dobijem vizu i odem u Siriju da nastavim istraživanje. Zbog toga znam da su sigurno u tom trenutku imali direktne pritiske iz vlasti i da nisu umeli da im se odupru“, rekla je Diljana za UNS.
Kako kaže, kolege su joj kasnije govorile da im nije jasno kako je uopšte ikada i dobila dozvolu urednika da takvu priču objavi jer „nijedan medij u Bugarskoj ne sme da priča o tom oružju“. Niko od kolega, kaže, nije je podržao nakon otkaza.
„Kada pričam sa kolegama privatno, svi me podržavaju, ali javno nije niko. Javnost je reagovala jer sam na Fejsbuku i Tviteru objavljivala sve što se dešava, čak me je i glavni urednik zvao i molio da to izbrišem jer ’će ih ljudi mrzeti’. Rekla sam mu da i treba da ih mrze, bila sam veoma ljuta“, priča Diljana.
Kako kaže, u „početku je bila veoma emocionalna, veoma ljuta na kolege“.
„Kakvi su to novinari ako ne mogu da ustanu i da brane svoja prava? Kako ćeš braniti prava građana, siromašnih ili ugroženih ako ne možeš da odbraniš svoje pravo da budeš novinar? Sve što oni kažu je: ’Ti nemaš decu, mi imamo’. Kao da ja zbog toga nisam ljudsko biće i da jedino zbog toga mogu da budem slobodni novinar. Drugi mi pričaju da imaju kredite, da im treba posao“, kaže Diljana i ističe da je ipak kasnije sve to prihvatila i da misli da svako ima pravo na izbor.
„Ja mogu da pričam o svojim izborima i ne mogu više da ih osuđujem. Oni samo hoće da zadrže svoje poslove“, kaže Diljana.
U intervuju za UNS Diljana je rekla da je nakon što se sve to desilo saopštenjem reagovalo i Udruženje novinara Bugarske, ali da se razočarala jer joj kasnije nisu odgovorili na zahtev da postane njihov član.
„Podržali su me samo rečima, ne i delima. Intervjuisali su me nedavno i ja sam ih upitala posle toga mogu li da se učlanim, ali mi oni nikada nisu odgovorili. Od tada me nisu ni zvali više. Šta mogu da mi kažu: ’Ne želimo da imamo nevolje?’. Takvo udruženje nije potrebno novinarima u Bugarskoj, oni moraju imati nekog ko će stati iza njih“, rekla je Diljana.
Ipak, samo nekoliko sati nakon intervjua Diljana je UNS-u javila da je dobila odgovor od Udruženja i da će postati njihov član.
„Lepe vesti, postaću član Udruženja. Ipak su me podržali“, rekla je UNS-u.
Nakon otkaza, ona više ne radi za bugarske medije. Kako ističe, sarađuje sa dva strana medija, a posle 17 godina rada u medijima pokrenula je i svoj sajt dilyana.bg.
„Libanska televizija je jedan od medija za koji radim. Oni su veoma profesionalni, podržavaju moj rad i i finansijski pomažu moja istraživanja. Moj sajt još uvek nije počeo da radi punim kapacitetom, trenutno pripremam ozbiljnu istraživačku priču i kada je budem objavila, promovisaću stranicu“, rekla je ona.
Kako kaže, sajt neće biti mesto na kom će zarađivati novac.
„Mnogi istraživački novinari, da bi imali resursa za nezavisno istraživanje, uvode mogućnost donacija. Ja to ne želim jer tu vrstu pomoći smatram skrivenim finansiranjem. Tada niko ne može da zna ko mi je uplatio novac“, kaže ona i dodaje da će svaki nezavisni novinar ili uzbunjivač koji bude imao ozbiljnu istraživačku priču, moći da je objavi na njenom sajtu.
„Ako nakon provere svih informacija i dokumenata vidim da je priča stvarno istinita, definitivno ću je objaviti“, rekla je Diljana.
Komentari (1)
ostavi komentar08.06.
2018.
žene su hrabrije
Bravo, žene su hrabrije od muškaraca.
Odgovori