UNS vesti

01. 05. 2025.

Autor: A. Ničić Izvor: UNS

Lokalni novinari: Godinu između dva Svetska dana slobode medija obeležili pritisci i teška finansijska situacija

U godini između dva Svetska dana slobode medija lokalni novinari i mediji u Srbiji delili su sudbinu kolega iz nacionalnih medija i, kako ističu za UNS, susretali se i ove godine sa brojnim problemima u radu. Suočeni sa nedostatkom resursa i izloženi pritiscima i nerazumevanju, lokalni novinari su na prvoj liniji odbrane pravovremenog i sveobuhvatnog izveštavanja.

O problemima koji su u godini između dva Svetska dana slobode medija uticali na lokalne medije za UNS su govorili novinar lista “Napred” i potpredsednik UNS-a Slobodan Ćirić, urednik i direktor “Alpresa” Ninoslav Miljković, urednica portala “Storiteler” Vladimira Dorčova Valtnerova i novinarka Radija Kosovska Mitrovica i predsednica UNS-ovog ogranka - Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM) Ivana Vanovac. 

 

 

Dok su mišljenja koleginica i kolega o nekim problemima oprečna, svi su saglasni da su se lokalni novinari ove godine više nego ikad suočavali sa diskriminacijom i lošim ekonomskim položajem.

Slobodan Ćirić: Pritisci vlasti na novinare koji izveštavaju sa protesta izraženi i u lokalnim sredinama

Novinar lista „Napred“ iz Valjeva i potpredsednik UNS-a Slobodan Ćirić kaže da su proteklu medijsku godinu obeležili diskriminacija medija, loš ekonomski položaj medijskih profesionalaca i pritisci sa kojima se suočavaju oni koji izveštavaju sa protesta.

„Samo zato što pokušavaju da predstave ono što je od javnog interesa, novinari koji izveštavaju sa protesta izloženi su dodatnim pritiscima predstavnika vlasti“, naveo je on.

Ćirić je dodao da je o lošem ekonomskom položaju novinara bespredmetno govoriti, imajući u vidu probleme u projektnom sufinansiranju, koje je postao „osnovni poslovni model brojnih medija na lokalu“.

Lokalnu medijsku stvarnost, navodi Ćirić, godinama karakterišu manipulacije sa novcem predviđenim za sufinansiranje medijskih projekata.

„U takvim okolnostima, mediji koji nastoje da profesionalno obavljaju svoj posao po pravilu postaju žrtve, dok dobit ostvaruju oni koji su spremni da služe vlasti i da žrtvuju profesionalne principe zarad poslušnosti. Tako dolazimo u situaciju da se sredstva raspodeljuju medijima koji to ne zaslužuju, i to za realizaciju projekata koji nisu projekti“, ističe on.

Ovakve odluke su, dodaje Ćirić, posledica nepoštovanja Zakona o javnom informisanju, ali i pritisaka kojima su izloženi članovi komisija koji ocenjuju kvalitet projekata.

 

UNS, kako navodi, tim priticima nije podlegao, a zbog toga, dodaje on, kandidati koje predlaže ovo udruženje često nisu deo tih komisija.

S druge strane, pokretanje Jedinstvenog informacionog sistema, kako kaže Ćirić, iako je na prvi pogled stvar tehničke prirode, ima ozbiljne posledice na suštinu novinarske profesije.

„Sve je zakomplikovano, centralizovano, pretvoreno u matematičke formule, a u svemu tome praktično je izgubljen smisao. Kada ljudski i pošteno sagledate situaciju, vidite da će se sve opet odvijati onako kako vlast želi. Opet će u komisijama sedeti oni koji su sakupili dovoljan broj bodova zahvaljujući upitnim nagradama i učešćima u sumnjivim projektima, a biće eliminisani oni kojima je profesija u prvom planu“, rekao je Ćirić.

Iako je bilo izraženo i prethodnih godina, pitanje diskriminacije lokalnih novinara od strane vlasti sada je dodatno aktuelizovano. Novinari u Valjevu su se, kako je rekao, često susretali sa ovakvim primerima neravnopravnog tretiranja lokalnih medija.

„Znam da ima sličnih slučajeva diskriminacije medija i širom Srbije. To više nisu prikrivene radnje kao što su ranije bile. Sada predstavnici vlasti i ‘lokalni šerifi’ bahato, javno i direktno saopštavaju da ne žele da pozivaju predstavnike određenih medija na konferencije za novinare, kao i sednice Skupština gradova i opština“, dodao je on.

Ninoslav Miljković: Nisu nas ugrozili direktni pritisci od strane političara, već nepravedno ocenjivanje medijskih projekata

Urednik i direktor Alpresa iz Aleksnica Ninoslav Miljković za sajt UNS-a pak kaže da političari nisu vršili pritisak nad ovom medijskom kućom, ali da je njihova medijska sloboda ugrožena finansijskim ololnostima. Alpres-u je, dodaje Miljković, najviše štete nanelo nerealno ocenjivanje medijskih projekata od strane komisija.

„Nismo bili izloženi pritiscima od strane političara, ali smo ugroženi od strane komisija koje su odlučivale o raspodeli sredstava na raznim konkursima– od republičkog do lokalnog nivoa. Te komisije imaju svoje favorite, a lokalni mediji koji se nisu opredelili da podržavaju ni vlast ni opoziciju prolaze vrlo loše. To ugrožava samo postojanje medija, a da ne govorimo o slobodi novinarstva”, navodi Miljković za UNS.

 

Situaciju na “medijskom nebu” ugrožava, kaže Miljković, i nedostatak debate u javnom prostoru, te se sve svodi na dijalog istomišljenika. 

Kao još jedan od problema Miljković ističe činjenicu da su sve češći izvor informacija društvene mreže, koje su se u nizu slučajeva pokazale kao nepouzdane.

“Kada se sve ovo uzme u obzir, za klasično novinarstvo koje je nekad postojalo – ovo su veoma teški trenuci”, zaključio je Miljković.

Vanovac: Godina bezbednosnih rizika i finansijske neizvesnosti, ali i odluke Ustavnog suda Kosova da van snage stavi Zakon o Nezavisnoj medijskoj komisiji

Za novinarku Radija Kosovska Mitrovica i predsednicu Društva novinara Kosova i Metohije Ivanu Vanovac prethodnu medijsku godinu obeležili su bezbednosni rizici, ali i stavljanje Zakona o Nezavisnoj medijskoj komisiji van snage. 

Podsetimo, Skupština Kosova je na sednici 11. jula prošle godine, bez učešća opozicije, usvojila Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije. 

Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije, između ostalog, predviđao je licenciranje onlajn medija, praćenje njihovog sadržaja i kazne do 40.000 evra. Onlajn mediji bili bi, po ovom Zakonu primorani da se registruju u Registar onlajn medija kojim bi upravljala NKM, a za objavljivanje bilo kakvog sadržaja morali bi da traže dozvolu ove Komisije.

Ustavni sud Kosova je ovaj Zakon stavio van snage, što je, rekla je Vanovac, rezultat truda medijske zajednice da ne dođe do nepovoljnog ishoda. Ipak, ovaj Zakon nije bio jedini izazov za medijsku zajednicu na KiM.

“Lokalna novinarska zajednica na ovom području suočila se i sa finansijskom neizvesnošću nakon odluke američke administracije da povuče svoja sredstva iz projekata širom sveta. To je bila prilika da shvatimo kako se naše novinarstvo u ovoj oblasti koreni na ekonomski nestabilnom tlu.”. 

Vanovac je navela da je DNKiM zabeležio nekoliko slučajeva neprijatnosti koje su medijski radnici doživeli pri susretu sa kosovskom policijom, ali je dodala da kod njih postoji bojazan da o ovim situacijama govore.

 

Vanovac je pomenula i neozbiljno sagledavanje pretnji novinarima Tanjuga na Kosovu.

“Posebno bih akcenat stavila na neozbiljnost koju su sve ‘karike u bezbednosnom lancu Kosova’ pokazale kada smo imali najotvorenije pretnje nasiljem novinarima Tanjuga putem mejla”, dodala je ona.

Kao probleme sa kojima se duže suočavaju navela je teško podmlađivanje novinarskog kadra, kao i pritiske na medije koji se manifestuju cenzurom, autocenzurom, pretnjama putem društvenih mreža, pa i oštećenjem imovine medija.  

“Svedočimo i problemima sa kojima se nose kolege i u centralnoj Srbiji i jasno je jedno - gde god da se dešava krizna situacija, prvi na udaru su novinari i medijski radnici. Zato je Svetski dan slobode medija dobra prilika da se i mi prisetimo da imamo prava, ali i odgovornost prema javnosti”, navela je Vanovac.

Vladimira Dorčova Valtnernova: Čitaoci Storiteleru pružaju značajnu podršku u radu

Urednica portala Storiteler iz Bačkog Petrovca Vladimira Dorčova Valternova, istakla je da situacija u novinarstvu nije nimalo laka, posebno nakon studentskih protesta i blokada.

Pritisci i napadi na novinare su, kako je navela, sve učestaliji - i to ne samo u velikim centrima već i malim sredinama.

“Biti novinar ili novinarka danas znači biti na vetrometini, često nezaštićen i nezaštićena, i to ozbiljno ugrožava (i) mentalno zdravlje mnogih od nas, uz ionako obiman posao.

Finansijski pritisak dodatno otežava situaciju”, rekla je ona. 

Povlačenje USAID-a je, kako je apostrofirala Dorčova Valtnernova, mnoge medije dovelo u težak položaj, a posebno one čiji je finansijski opstanak zavisio od donacija ove organizacije. 

Kao svojevrstan čin ugrožavanja slobode medija i sprečavanja da informacije dođu do građana Dorčova Valtnernova je navela pokušaje radnika Elektrodistribucije da u Nišu, Padini i Kovačici prekinu kablovske priključke pojedinih distributera.

“Ovi postupci, koji deluju neopravdano i bez zakonske osnove, samo dodatno produbljuju zabrinutost. Bojim se da ovo zaista nije vreme za slavlje i da mnogi mali mediji neće uspeti da opstanu, što neminovno vodi ka medijskom mraku”, dodala je ona.

 

Ipak, usred svih navedenih izazova se, kako je navela, kao svetla tačka nazire tzv. civilno novinarstvo, ondnosno, pomoć građana u izveštavanju.  U trenutku krize i preopterećenih redakcija, publika je, kako piše na portalu Storitelera, preuzela aktivnu ulogu u prikupljanju i deljenju informacija, dokazujući da je komunikacija sa medijima uvek dvosmerna. 

Kada ne vide novinare Storitelera na nekom događaju, čitaoci im šalju fotografije i informacije, a tako grade zajednicu Storitelera, priča Dorčova Valtnerova.

“Zajednica portala Storiteler prepoznala je naš terenski rad i posvećenost izveštavanju sa studentskih blokada i protesta, uprkos tome što nismo primarno dnevno-informativni portal. Ovo se pozitivno odrazilo na naš rad, vidimo porast posete sajtu, dosega objava, angažovanosti i broja pratilaca na društvenim mrežama. Takođe, saradnja između naše redakcije i zajednice je izuzetno dobra i to nam daje dodatnu motivaciju u ovim teškim vremenima”, navela je ona.