UNS vesti

17. 03. 2025.

Autor: J. Marković Izvor: UNS

Danas 21 godina od Martovskog pogroma: Nenaučena lekcija o izveštavanju RTK

Navršava se 21 godina od Martovskog pogroma Srba na Kosovu i Metohiji. Te 2004. godine, neposredno pre događaja koji će svetskoj javnosti postati poznat kao Martovski pogrom, Javni servis Kosova – Radio-televizija Kosova (RTK) objavila je lažnu vest koja je bila okidač za nerede. Prošle godine, dve decenije kasnije, ovaj medij ponovio je lažnu vest krivotvoreći činjenice i netačno obaveštavajući javnost o ovom događaju.

„Srbi su grupu albanske dece naterali u nabujali Ibar i zbog toga se troje njih udavilo”, glasila je vest koja je iznedrila pogrom. Naknadno, UNMIK policija je sprovela istragu, a njen portparol izjavljuje da su deca koja su preživela bila „pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela”.

Bilo je prekasno za 19 ubijenih, za porušenih 39 crkava i manastira, hiljade kuća i grobova... 

I onda, kada se srpski narod prošle godine u tišini sećao događaja koji mu je promenio život i nasleđe, na sajtu Radio-televizije Kosova (RTK) osvanula je vest, u velikoj meri prepisana od pre 20 godina, koja je sa sobom donela očigledan pokušaj istorijske revizije ovog događaja.

Nakon reakcije Udruženja novinara Srbije (UNS) i njegovog ogranka na Kosovu i Metohiji, sajt RTK je promenio vest naglašavajući da je „tekst korigovan nakon prethodne nenamerne tehničke novinarske greške, zbog čega se izvinjavaju“.

A nakon izvršene „korekcije“ jasno se videlo da su „korekcije“ formalne, kao i da u osnovi zadržavaju duh i suštinu prethodne vesti i nijednog trenutka nisu obavestile čitaoce i javnost da se radi o lažnoj vesti.

Ana Marija Ivković: Ne može se više govoriti o greškama, reč je o namernim dezinformacijama  

Novinarka i urednica „Alternativne“ Ana Marija Ivković kaže za UNS da je RTK prošle godine ponavljajući lažnu vest od pre 20 godina nastavio da namerno širi dezinformacije.

„Ovde se više ne može govoriti o greškama, nerazumevanju ili bilo čemu drugom što bi moglo da se navede kao razlog zašto je objavljen ponovo tekst sa dezinformacijama o povodu nasilja i posledicama. Jednostavno, RTK je na svom portalu nastavio da namerno širi dezinformacije i podilazi onim delovima albanskog društva koji ne želi da snose odgovornost zbog onog što se dogodilo“, navodi Ivković.

Ono što je prošlo praktično ispod radara, kaže ona, jeste da ni drugi portali na albanskom nisu uradili svoj deo posla kako je to trebalo da bude učinjeno.

Među medijima na albanskom koji se smatraju i renomiranim i objektivnim i od poverenja, među kojima je i jedna agencija, uočena je ista matrica, kaže za UNS Ivković.

„Ne preciziraju se podaci o posledicama Martovskog nasilja po srpsku zajednicu - odnosno govori se koliko je žrtava bilo u albanskoj zajednici, ali ne i o tome koliko je Srba raseljeno, koliko je njih stradalo, koliko je njihove imovine i hramova SPC uništeno, dok i dalje većina medija tvrdi da je dečak albanske nacionalnosti koji se vodio kao jedan od preživelih od grupe dece koja je ušla u Ibar – ispričao da su ih jurili Srbi, odnosno da su dvojica dečaka izgubili živote bežeći pred Srbima“, objašnjava Ivković.

Prema izveštaju OEBS-a o ulozi medija u Martovskom nasilju, kaže Ana Marija,  preživeli dečak nije tako tvrdio.

„’Tumačenje da su dečake jurili Srbi ka reci dolazi iz drugih izvora, kao što je Halit Berani, albanski aktivista za ljudska prava iz (južne, prim. aut.) Mitrovice. Ovakve suptilnosti nisu bile važne privatnim i javnim državnim medijima, koji su počeli da emituju i štampaju nedvosmislene izveštaje da su dečake albanske nacionalnosti Srbi oterali u reku’“ – precizira Human rights watch u svom izveštaju od 2004. godine.

Kosovski mediji koji izveštavaju na albanskom jeziku su, kako ističe ona, tada još jednom pokazali pristrasnost i nedostatak profesionalizma u izveštavanju u vezi sa Martovskim nasiljem.

„Niti je pružena objektivna i slika o događajima, manipulisano je informacijama, nije objašnjena kompleksnost situacije, selektivno su iznošene informacije, a sve kako bi podržali određene političke agende. Sa druge strane, ovakav pristup medija otežava razumevanje istorijskih događaja, pomirenje, a doprinosi daljem produbljivanju podela i nepoverenja među zajednicama na Kosovu“, zaključuje Ana Marija Ivković.

Jelena Petković: Van svake sumnje, potpuno svesni mogućih posledica

Novinarka Jelena Petković podseća da Misija OEBS-a na Kosovu u izveštaju o “Ulozi medija u događajima marta 2004 godine”, piše da su “bez nepromišljenog i senzacionalističkog izveštavanja 16. i 17. marta događaji mogli imati drugačiji ishod“.

„'Ne bi dostigli intenzitet i nivo brutalnosti kome smo svedočili ili se možda uopšte ne bi dogodili’.Izveštaj posebno ističe da izveštavanje o fatalnom davljenju dece 16. marta nije podržano bilo kakvim validnim novinarskim izvorima, te da je izveštavanje medija dovelo do masovnih nasilnih demonstracija 17. marta u kojima je, ocenio OEBS, učestvovalo oko 60.000 ljudi, u poređenju sa 18.000 koliko ih bilo na ulici pre nego što su mediji krenuli u takvo izveštavanje“, navodi ona.

Izveštaj još podvlači da su, ističe Petković, tri tada glavne tv stanice, a posebno RTK, izveštavale sa neprihvatljivim nivoom emocija, pristrasnosti, nepažnje i lažno primenjene “patriotske” revnosti.

„Čak je i ugledni dnevnik Koha Ditore, 17. marta na naslovnoj strani imao lažnu vest. Uoči objavljivanja izveštaja, OEBS ga je predstavio predstavnicima medija na Kosovu, ali su oni odbili da prihvate bilo kakvu vezu između izveštavanja 16. i 17. marta i zločina koji su usledili. OEBS je njihovu reakciju označio kao 'neubedljivu i pogrešnu’“, kaže ona.

Od tada do sada, naglašava Petković, RTK nikada nije snosio sankcije zbog takvog izvaštavanja, niti se potrudio da ovu grešku ispravi.

„Naprotiv, prošle godine su ponovili izuzetno opasno izveštavanje, u vreme podignutih tenzija, i sada, van svake sumnje, potpuno svesni mogućih posledica. I opet nisu preuzeli odgovornost“, ističe ona.

Petković zaključuje da je prošla 21 godina, a da mi danas živimo ono što se uči u udžbenicima novinarstva u poglavljima o lažnim vestima, dezinformacijama i spinovima.

„Frekvencija i intezitet kojom se ‘prima’ lažna vest u javnosti, daleko je većeg inteziteta od istine koja sledi. To naročito postaje problematično kada se za lažnu vest zalepi ta premisa “nacionalnog” ili “patriotskog”. I vrlo je teško naći način da se svi koji se informišu na albanskom jeziku, informišu o tome šta se zaista tih dana događalo”, ističe Jelena Petković.

Prošle godine se najmanje pedesetoro zaposlenih na TV kanalu RTK2 na srpskom jeziku i u srpskoj redakciji RTK1 u potpunosti distanciralo od spornog teksta o martovskim nemirima koji je objavljen na portalu RTK-a na srpskom jeziku.

Kolegijum i rukovodstvo kanala Radio televizije Kosova na srpskom jeziku (RTK2) su u martu na sastanku sa tadašnjim generalnim direktorom RTK zatražili da stranica sajta na srpskom jeziku RTK Live/RTK2 bude u njihovoj nadležnosti, a da se do tada ukloni oznaka RTK2. Ova stranica je preimenovana je u RTK Live/Srpski, kako i sada piše.

Povodom ovog teksta, Udruženje novinara Srbije (UNS) na Kosovu podnelo je žalbu Savetu za štampu Kosova (SŠK) koja je odbijena. U odluci SŠK je pisalo da je novinar RTK samo „opisao situaciju koja se desila pre 20 godina navodeći da je vest o utapanju dece – dok ih gone mladi Srbi – imala veliki odjek“.

“Medij nije procenio da su se ‘deca utopila u reci nakon što su ih progonili mladi Srbi’, već je samo ukazao kakav je odjek imala takva vest“, navodeno je u odgovoru UNS-u iz Saveta za štampu Kosova.

I dok za SŠK nijedan član Kodeksa za štampu Kosova nije prekršen, za tadašnjeg generalnog direktora RTK Škumbina Ahmetdžekaja objavljena vest na 20. godišnjicu od Martovskog pogroma bila je “lapsus”.

“Desilo se i žao mi je zbog toga. Ne treba da se stalno vraćamo istoriji. RTK i danas snosi odgovornost koju je tada imala, emitujući nepotvrđenu vest. Napravljena je izmena u vesti i ona je prepravljena. Novinar je citirao političara koji je bio na severu ponovo, pozivajući se na vest iz 2004. godine. Mlad novinar bez iskustva je objavio tu vest. Naravno da je bilo i javnog izvinjenja“, rekao tada Ahmetdžekaj.

UNS je tada obavestio i Međunarodnu (IFJ) i Evropsku federaciju novinara (EFJ), kao i još sedam međunarodnih medijskih i novinarskih organizacija, da je na sajtu Radio-televizije Kosova na srpskom i albanskom jeziku ponovo objavljena lažna informacija koja je pre 20 godina bila okidač za događaj, svetskoj javnosti poznat kao Martovski pogrom.

Dve decenije kasnije niko nije odgovarao ni za razornu vest 2004. godine, ni za organizovanje pogroma. Javni servis RTK je zbog lažne vesti, koja je bila inicijalna kapisla za haos „kažnjen“ tako što je novčano potpomognut za obuku novinara i profesionalizaciju kuće. Ni prošle godine, nakon ponovljene lažne vesti, nema kazne, niti reakcije na širenje dezinformacija RTK koja je izazvala uznemirenje srpske javnosti i rizik od tragičnih posledica za ceo prostor.