UNS vesti

04. 03. 2025.

Autor: Slađana Grnčarski Izvor: UNS

Sa radionice o veštačkoj inteligenciji u Čaglavici: Treniranje AI slično odgoju deteta

Koji alati veštačke inteligencije (AI) pomažu novinarima, koje su njene negativne strane i šta je dipfejk, bile su teme radionice “Kako koristiti veštačku inteligenciju u novinarstvu” održane u Čaglavici.

O ovim temama govorili su Aleksandar Mastilović, ekspert za digitalnu transformaciju, Aleksandra Ničić, novinarka sajta UNS-a, Katarina Marinković, novinarka Medija centra Čaglavica i master odnosa s javnošću, kao i Emirjon Senja, novinar i profesor novinarstva na Univerzitetu BEDER u Tirani.

Senja: AI koristan i za identifikovanje trendova

Za novinare je, kako je rekao profesor Senja, važno da prepoznaju interesovanja publike i teme o kojima se priča u medijima. Fejsbuk je ranije imao aplikaciju Crowdtangle, koja je služila da se proveri šta se komentariše u vezi sa nekom vešću ili temom na ovoj društvenoj mreži. Dobra alternativa ovoj aplikaciji posle ukidanja je, kako je rekao Senja, alat Buzzsumo.

„Buzzsumo je još moćnija aplikacija koja omogućava da se vidi angažovanje publike u realnom vremenu u vezi sa određenom temom, političarem, influenserom. Mogu da se vide aktuelni trendovi, koje su teme prisutnije na društvenim mrežama - uglavnom na Fejsbuku, Instagramu, X“, kaže Senja dodajući da ovaj alat u njegovoj redakciji koriste da provere koja vest ima dobar učinak kod konkurenata.

Za korišćenje ove aplikacije potreban su nalog na Fejsbuku i imejl adresa. Buzzsumo ima mogućnost probne verzije koja traje sedam dana, kao i mesečne pretplate.

„Predložio bih medijima da se pretplate. Ali ako pretplata predstavlja dodatno opterećenje za redakciju, od na primer 10 novinara u redakciji, jedan radi u probnoj verziji, pa drugi put drugi i tako dalje. Na taj način imamo mogućnost da budemo u prednosti u odnosu na konkurente“, zaključuje Senja.

Za veću posetu bitni su, kako kaže Senja, ne samo tekst, nego i fotografije, grafici i video zapisi, a oni se mogu kreirati AI alatima.

On navodi da se za vizuelni prikaz podataka može koristiti aplikacija Flourish, koja omogućava brzu i efikasnu izradu interaktivnih grafika.  U tekst se može integrisati putem embed koda.

Senja kaže da se ova aplikacija lako koristi, dovoljno je 20-ak minuta za upoznavanje sa radom ovog alata, a vizuali su mnogo lepši nego u Ekselu i interaktivniji. 

Kada je reč o AI generisanju fotografija, Midjourney izdvaja kao jednu od najkvalitetnijih aplikacija, navodeći da ima dobar stil i boje, a mesečna pretplata je 10 dolara.

Za aplikaciju Leonardo kaže da je više usresređena na slike.

„Brža je i jeftinija, ima jače boje, ali ograničenja kada je reč o detaljima“, dodao je on.

Govoreći o četbotovima, Senja je naveo da aplikacija Claude AI pruža veću mogućnost analize podataka u odnosu na Chat GPT, kao i da ima bolje filtere za dezinformacije. Takođe, nova verzija, dodao je on, ima mogućnost proizvodnje slika i videa. Nedostatak je, kako je dodao, konzervativnost u odgovorima, a baza podataka im je ograničenija u odnosu na Chat GPT. 

Za Chat GPT, aplikaciju koja je možda i najrasprostranjenija, Senja kaže da treba biti konzervativan kada se koristi za tekst.

„Kada provociraš Chat GPT nekoliko puta, on će podržati tvoje inicijalno mišljenje. Ako tražiš da ti napravi dug sadržaj na zadatu temu, nakon par paragrafa kreće da ponavlja sam sebe. U slučaju slika možeš imati sadržaje koji nisu povezani sa kontekstom, lica bez emocija“, navodi Senja.

Ničić: Njujork tajms ima i urednika za AI

Da veštačka inteligencija menja medije, potvrđuje i podatak da je Njujork tajms, koji često predviđa trendove na medijskoj sceni, krajem 2023. godine dobio prvog urednika za AI, kaže Aleksandra Ničić.

Ona dodaje da se AI alati mogu biti generativni, za kreiranje novog sadržaja, i analitički, koji analiziraju podatke, daju proporuke i proveravaju činjenice.

Ničić je izdvojila četiri najčešće namene za koje se AI alati koriste, kada je u pitanju kreiranje novinarskih tekstova, a to je: kreiranje sažetaka i inovativnih medijskih formi, prilagođavanje stila pisanja, generisanje ideja i prevođenje.

Najčešći sažeci su snebbversioni, koji odgovaraju na pitanje šta se dogodilo i daju nam ključne informacije o određenom problemu, ali i takeaway-evi, koji objašnjavaju određeni problem ili pojavu.

Iako sažeci nisu česti u našim medijima, po istraživanjima Rojtersovog instituta za novinarstvo, ovakve forme će biti sve češće jer privlače mladu publiku.

Aleksandra kaže da su sažeci laki za kreiranje, dovoljno je iskopirati tekst i kliknuti 'sažmi' ili reći 'želimo da sažmemo tekst'. Oni ne iziskuju kreativan autorski pečat u meri u kojoj ga iziskuju neke druge inovativne novinarske forme, pa su zato zgodni za kreiranje putem AI.

Za prilagođavanje stila pisanja, po njenim rečima, koristan je alat Claude, koji može napisati tekst u stilu različitih medija.

Ničić kaže da se generativni modeli koriste i za generisanje ideja. Redakcija 021 koristi ih, kako je navela, za kvizove koje svakodnevno objavljuju tako što na tragu ideja koje dobiju, kreiraju pitanja. In medija, kako je rekla, koristi nekad ove modele za pisanje predloga za naslove.

Ona kaže da se generativni modeli često koriste za prevođenje. Za razliku od Gugl translejta oni generišu novi sadržaj, kao stvarni prevodioci koji prevod prilagođavaju duhu jezika. Redakciji Le Monda ovi modeli omogućavaju da objave 30-ak tekstova dnevno na engleskom jeziku.

Aleksandra navodi da neke medijske kuće idu korak dalje, pa sarađuju sa kompanijama koje razvijaju generativne modele i zajedno sa njima razvijaju platforme veštačke inteligencije. Najbolji primer u ovom domenu su platforme na kojima su objavljeni interaktivni članci. To su tekstovi koji svestrano obrađuju neki fenomen ili problem, ali postoji i virtuelni novinar koji daje dodatne odgovore.

Ona smatra da je najpopularniji analitički AI alat za transkripciju Turboscribe, dok Otter.ai ima mogućnost da automatski transkribuje Zum sastanke.

„Ovi alati daju i tajm kodove koje možete ubaciti u programe za montažu kako biste dodali titlove. Ipak, za to postoji jednostavniji alat, a to je Veed koji automatski generiše titlove. Besplatan je, ima samo u gornjem uglu vodeni žig koji možete da isečete“, kaže Ničić.

Za pretvaranje fotografija u tekst Ničić koristi Google Drive, ali i Google Lens.

„On ima mogućnost automatskog prevođenja, a takođe možete fotografisati neku poznatu ličnost i dobićete pomoću ove aplikacije podatke o njoj“, navela je ona.

Kao korisne alate navela je i one za proveru autentičnosti sadržaja, koji su, kako je rekla važni i za dnevnu informativu kako novinari ne bi upali u zamku dezinformacija.

 Po Aleksandrinim rečima, koristan alat za proveru autentičnosti je InVID. Pronalazak kifrejmova, odnosno ključnih trenutaka u video snimcima koji se posle smeštaju u inverznu pretragu, pored ostalih korisnih opcija, najbolje može da pokaže da li je neki sadržaj dipfejk ili ne.

Aleksandra kaže da je provera autentičnosti sadržaja posebno važna u vreme kada raste popularnost AI agenata. Oni mogu predlagati teme i sagovornike za intervjue na osnovu prethodnih novinarskih zadataka i pretraživati internet za nas.

Začetak takvih agenata su, kako je rekla Ničić, Rojtersov News Tracer koji pretražuje informacije sa društvenih mreža i selektuje one koji su u skladu sa Rojtersovom uređivačkom politikom, kao i Blumbergov GPT koji je dizajniran za analizu velikih finansijskih podataka.

Marinković: Novinari imaju ključnu ulogu u prepoznavanju dipfejka

Najveći izazov novinarstvu je dipfejk tehnologija, kaže Katarina Marinković.

„Dipfejk tehnologija omogućava da se uz pomoć AI alata video snimci i slike lažno izmene, odnosno omogućava da osoba izgleda, govori i radi nešto što nikada nije radila. Novinari imaju ključni ulogu u prepoznavanju i sprečavanju upotrebe ove tehnologije, a nikada ne bi smeli da koriste dipfejk tehnologiju za manipulaciju“, navodi Marinković.

Najčešće korišćene dipfejk alatke su Hoodem i ALface. Korisnik samo treba da otpremi fotografiju ili snimak lica koje želi da zameni i algoritam će za nekoliko minuta odraditi posao.

Osim videa može da se klonira i glas aplikacijom Resemble.AI, a dovoljan je neki video snimak.

Po njenim rečima znakovi koji mogu ukazati da su snimci lažni su neprirodni pokreti lica, nenormalno treptanje, neusklađenost glasa i izraza lica, ali i nepravilnosti u osvetljenju i senkama.

Kao odgovor na dipfejk alate su detektori, a jedan od bržih i lakih za korišćenje, a uz to i besplatan je DeepWare skener, mada još uvek nije potpuno pouzdan.

Takođe, po njenim rečima trenutno je jedno od glavnih pitanja ko ja autor sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom.

„Trenutno u većini zemalja autorstvo se pripisuje ljudima ili kompanijama koje koriste veštačku inteligenciju. Svaka redakcija trebalo bi da donese smernice za upotrebu AI i da ima interna pravila koliki ljudski doprinos je potreban da bi sadržaj bio smatran autorskim delom“, kaže Katarina.

Navodi primer Velike Britanije gde je vlasnik generisanog teksta osoba koja je dala instrukcije modelu veštačke inteligencije.   

Mastilović: AI ne zna da kaže „ne znam“

Aleksandar Mastilović kaže da je jedno od osnovnih ograničenja veštačke inteligencije to što ne zna da kaže “ne znam“. Ona uvek daje odgovor koji je najverovatniji, tako da na ista pitanja neće uvek dati isti odgovor.

Takođe, AI koristi internet kao bazu podataka, pa je sklona predrasudama.

On je uporedio treniranje AI sa odgojem deteta.

Kako je objasnio, halucinacije se dešavaju kada VI ne zna odgovor na naše pitanje, ali nam to neće priznati, već će nam dati najverovatniji odgovor iz baze znanja, iako on nije tačan.

„Podatak da su ljudi crne rase bili robovi je istorijski podatak, pa AI to smatra normalnošću“, naveo je on.

Takođe, ako se, na primer, AI koristi pri zapošljavanju inženjera, favorizovaće muške kandidate, jer kroz istoriju žene inženjeri su bile u manjini, naveo je Mastilović.

Pošto AI koristi sve dostupne podatke, savetuje da ono što ne želite da bude javno znanje, ne odajete kada koristite AI alate.

Po njemu, poslednja faza veštačke inteligencije biće kanibalizam, kada bude previše AI sadržaja i tada će se zatvoriti krug, odnosno počeće sa zaglupljivanjem, jer će sopstveni sadržaj koristiti za kreiranje novog.

Mastilović tvrdi da, ako bi VI preuzela novinarstvo, svaki tekst bi zvučao isto i ne bi imao emociju, jer VI ne razaznaje emocije.