UNS vesti

MIT u saopštenju navodi da je Pravilnik izmenjen na osnovu ,,inicijative brojnih sredstava javnog informisanja i strukovnih udruženja“, ali utisak predstavnika udruženja sa kojima je UNS razgovarao je da napretka, i posle izmena, ipak, neće biti.  

U saopštenju MIT-a o izmeni Pravilnika, posebno se ističe zalaganje Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija ,,Lokal pres“, s obzirom na to da kvalitet i efikasnost projektnog sufinansiranja naročito utiče na položaj lokalnih i regionalnih medija.  

Izmenjen Pravilnik neće olakšati opstanak lokalnih medija 

Na pitanje da li će izmenjeni Pravilnik poboljšati položaj lokalnih medija, članica Upravnog odbora ,,Lokal presa“ Ljiljana Stojanović kaže da pravila igre nisu ista za sve medije. 

,,Zavisi od toga da li su u pitanju mediji koje kontroliše vlast ili su oni malobrojni koji i dalje opstaju i tvrdoglavo ovaj častan posao rade profesionalno i u skladu sa Kodeksom. Doda li se tome činjenica da lokalne samouprave i resorno Ministarstvo vrlo zgodno mogu da iskombinuju komisije po svojoj volji i od svojih predstavnika, ovi prvi će dobiti još više novca za svoje projekte, iako je upitno koliko ih i kako stvarno realizuju. Ovi drugi će biti u još gorem položaju, ako uopšte uspeju da prežive“, objašnjava Ljiljana Stojanović. 

Pravdanje troškova štampanja – olakšavajuća okolnost za medije, ali samo u određenom slučaju 

Izmene i dopune Pravilnika predviđaju nove opravdane troškove projekta. Za razliku od starog dokumenta, „opravdanim troškovima smatraju se troškovi štampanja sufinansiranog medijskog sadržaja srazmerno njegovom učešću u konkretnom štampanom izdanju, za medije koji su dobili sredstva na raspisanim konkursima u oblasti javnog informisanja“.  

,,Sremske novine“ iz Sremske Mitrovice jedan su od lokalnih medija kojima je nepravdanje troškova štampe srazmerno potrebama realizacije projekta predstavljalo veliki problem, čemu svedoči direktor ,,Sremskih novina“ i član Upravnog odbora ,,Lokal presa“ Dragan Đorđević.   

,,Štampanje nam je ogroman, najveći trošak. Do sada smo stvarno imali ogromne probleme, i totalno je nelogično da ne možeš da pravdaš troškove štampanja u okviru projekta. Tako da, priznavanje tih troškova je za mene pozitivan pomak“, navodi Đorđević. 

Ipak, prema rečima predsednice Upravnog odbora ,,Lokal presa“ Marije Obrenović, sve zavisi od toga po kojoj uredbi se raspiše konkurs. 

,,Ranije je bilo moguće pravdati troškove štampe srazmerno onome koliko je to bilo opravdano za realizaciju projekta. Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći u oblasti javnog informisanja koja je doneta pretprošle godine je to onemogućila – troškovi štampanja i promocije nisu se više smatrali opravdanim troškovima. Uredba je i dalje, nažalost, na snazi. Ono što se sad Pravilnikom promenilo jeste da je MIT dalo preporuku lokalnim samoupravama da mogu da raspisuju konkurse na osnovu dve različite uredbe”, objašnjava ona 

Po jednoj, kako kaže, koja se odnosi na de minimis pomoć (pomoći male vrednosti), ukoliko se za tri godine medij ne sufinansira sa više od 23 miliona, onda je moguće da se pravdaju i troškovi štampe, i troškovi promocije.  

,,Tamo gde konkurs nije raspisan po de minimis-u, već po drugoj uredbi, ti troškovi nisu opravdani“, objašnjava Obrenović. 

Predsednica Upravnog odbora Lokal presa dodaje da je važno videti kako će tu preporuku lokalne samouprave primenjivati.  

Kako kaže, deluje da je za njih sve to ,,dosta zbunjujuće“, jer bi se onda konkurs za štampane medije raspisivao po jednoj, a konkurs za televizije po drugoj uredbi. 

,,Oni su tu mogućnost imali i prošle godine, tako da se tu nešto suštinski nije izmenilo“, kaže Obrenović. 

Izmenjeni Pravilnik sprečiće ,,masovno kandidovanje“ za članove komisija   

Kada je reč o projektnom sufinansiranju, članovi komisija za ocenjivanje projekata su nezaobilazna tema.  

Na primer, 2023. godine je, od 413 članova komisija koje su ocenjivale medijske projekte u lokalnim samoupravama, svega 10 odsto, odnosno njih 44, imenovano na predlog reprezentativnih i relevantnih novinarskih i medijskih udruženja, objavio je ranije UNS. 

,,Više od trećine članova komisija (oko 140) imenovano je na predlog novinarskih i medijskih udruženja čija je reprezentativnost i relevantnost upitna, a čije se aktivnosti uglavnom svode na masovno kandidovanje u komisije i dodeljivanje novca medijima bliskim vlasti“, navodi se u tekstu UNS-a o radu komisija u 2023. godini. 

Sudeći po novom Pravilniku, ,,masovno kandidovanje“ više neće biti moguće.  

„Novinarsko i medijsko udruženje može da predloži samo jednog kandidata, za člana komisije, za svaki pojedinačni konkurs koji raspisuje organ javne vlasti. U slučaju da organ javne vlasti raspiše više konkursa, isto lice može da bude prijavljeno samo na jedan od raspisanih konkursa“, navodi se u Pravilniku. 

Predsednik UNS-ovog ogranka Društva novinara Vojvodine Predrag Rava smatra da ova izmena predstavlja pomak. 

,,To je dobra stvar jer smo prošle godine imali u mnogim komisijama, tamo gde ima više konkursa, na primer u Ministarstvu, Pokrajini i slično, da se jedna grupa ljudi, uglavnom iz nereprezentativnih udruženja, prijavuje na sve konkurse – pa će negde već proći, što nije bilo korektno. Samo smo svedoci ovih dana da se u ta udruženja srstavaju i mnoga koja zaista nisu reprezentativna, bar u smislu da predstavljaju mali broj članova”, kaže Rava.  

,,To su udruženja za koje ja slobodno mogu reći su gongo, znači koja služe isključivo za potrebe određenog režima i da na taj način ulaze u komisije i dovode do preglasavanja, kako bi unapred planirani projekti prošli. Na ovaj način oni moraju da odaberu gde će konkurisati i onda svi imaju jednake šanse da prođu“, smatra Rava. 

Koje kompetencije su važne za člana komisije za ocenjivanje projekata? 

Ne samo da je novim Pravilnikom ograničen broj mogućnosti kandidovanja potencijalnog člana komisije od strane udruženja, već je izmenjen i način vrednovanja kandidata.  

Prema ranijem pisanju UNS-a, iz obrasca za prijavu za člana komisije za ocenu projekata došlo je do izostavljanja bodovanja obuka, kurseva, seminara, sertifikovanih programa i nagrada pri izboru članova komisija, a sa druge strane uvedeno je bodovanje iskustva u projektnom sufinansiranju.  

Objavljeni radovi iz ove oblasti, kao i „iskustvo predavača na stručnim i naučnim konferencijama međunarodnog karaktera iz oblasti javnog informisanja“, i dalje će se uzimati u obzir i bodovati.  

Mišljenja o ovom pitanju su podeljena u profesionalnoj zajednici, kaže Predrag Rava. 

,,Iskren da budem, od početka nisam bio uopšte za te kategorije, zato što, na primer, ako neko ima iskustva u pisanju naučnih radova iz oblasti medija, odnosno javnog informisanja, ne znači da je baš to preporuka za učešće u komisijama. Isto tako, recimo, prošle godine su se bodovale nagrade. Kolege mogu imati sjajne novinarske radove, ali opet to ne mora znači da imaju iskustva i da mogu da pomognu i da unaprede projektno sufinansiranje”, kaže on.  

Rava ističe da kada je reč o bodovanju iskustva u projektnom sufinansiranju, na prvi pogled zvuči logično da učestvuje neko ko ima iskustva, ,,ali moraće onda da se diskriminišu neki mlađi ljudi koji na taj način neće nikad doći na red, jer oni ako nemaju bodove, jer nisu učestvovali, neće ih nikad nimati”.  

,,Znači, s jedne strane podržavam, a s druge strane, mislim da to nisu baš merljivi indikatori“, smatra Rava. 

Ocenjivanje prethodnog iskustva u projektnom sufinansiranju jeste smislen kriterijum, ali izbacivanje drugih kriterijuma pri ocenjivanju kandidata za članove komisija nema smisla jer i oni pokazuju stručnost kandidata, kaže generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije Tamara Filipović Stevanović. 

,,Najproblematičniji je kriterijum koji se odnosi na prethodno učešće u komisijama za ocenjivanje projekata. Dakle, relevantna medijska zajednica godinama ukazuje da su upravo ljudi koji su sedeli u komisijama prethodnih sedam ili osam godina ključni problem jer raspodeljuju novac po partijskim kriterijumima, a ne po kriterijumima koji su bili navedeni u svim pravilnicima koji su od 2014. godine naovamo usvajani, i sada će ti isti ljudi dobiti po 12 poena za partijusku poslušnost i raspipanje novca građana Srbije u medije koji vređaju njihovu inteligenciju, šire dezinformacije i zlonamerne informacije, uništavaju nečije živote. E, to je jedna posebna vrsta bezobrazluka“, smatra Filipović Stevanović. 

Da li na konkurse odsad mogu da se prijavljuju i fizička lica? 

U Obrascu broj 1, odnosno prijavnom obrascu za konkurs, u delu „svojstvo podnosioca prijave“, dosadašnja opcija „Pravno lice ili preduzetnik sa projektom za stručne edukacije, unapređenje profesionalnih i etičkih standarda i istraživanja u oblasti javnog informisanja“, definisana Zakonom o javnom informisanju i medijima, zamenjuje se novom kategorijom – „lice koje se bavi stručnim edukacijama, istraživanjima i unapređenjem profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja“. 

,,Iz Pravilnika se tako, suprotno Zakonu, može razumeti da se na konkurse unapređenja profesionalnih standarda, mogu prijaviti i fizička lica koja je bave stručnm edukacijama, te unapređenjem profesionalnih standarda“, objašnjava se u tekstu UNS-a. 

Ukoliko se i fizičkim licima daje mogućnost prijave na ovakvu vrstu konkursa, to može dovesti do zloupotrebe, smatra predsednik Izvršnog odbora UNS-a Slobodan Radičević. 

,,Ako se daje mogućnost fizičkim licima da budu ravnopravni aplikanti kao mediji ili profesionalne organizacije i udruženja, bojim se da može doći do zloupotreba, gde će sredstva dobijati nekompetentni i nestručni pojedinci, a veoma je upitno i kako će se u takvim slučajevima dokazivati i kapacitet aplikanta da uspešno realizuje projekat u oblasti unapređenja profesionalnih standarda u sferi javnog informisanja“, objašnjava Radičević. 

Tamara Filipović Stevanović, međutim, smatra da fizička lica ne mogu da se prijavljuju na konkurse za projektno sufinansiranje, već da je u pitanju samo ,,nespretna formulacija“. 

,,Da bi se davali pojedinačni grantovi fizičkim licima, prijavni formulari bi morali biti drugačiji i kriterijumi takođe, a ni sam Zakon o javnom informisanju i medijima ne predviđa projektno sufinansitaranje pojedinaca. Ne mislim da bi takav fond bio greška, naprotiv. Mislim da bi mogućnost finasiranja frilensera da rade neke ozbiljne istraživačke medijske projekte bila odlična ideja. Čak postoji jedna mera u Medijskoj strategiji koja predviđa istraživanje/analizu da li je moguće i potrebno napraviti jedan medijski fond koji bi možda izdvajao i sredstva za frilensere, ali mislim da to nije ovde slučaj kada je u pitanju projektno sufinansiranje. Mislim da je ovde samo ispušten poslednji deo rečenice koji bi trebalo da pojasni da je reč o pravnom licu“, smatra Filipović Stevanović. 

Od izmena pri bodovanju projekta ipak bitnije ko sedi u komisijama 

Kategorije po kojima će se projekti ocenjivati ostale su iste, kao i broj bodova koji se najviše može dodeliti po projektu – 100. Novina je da je u svakoj kategoriji menjan broj bodova, uglavnom uvođenjem dodatne kategorije „u velikoj meri je relevantan/izvodljiv/moguće“. 

U novom obrascu raspored poena je menjan pa je tako relevantnost moguće oceniti sa: 0 poena - nije relevantan; 3 - delimično je relevantan; 6 - uglavnom je relevantan; 8 - u velikoj meri je relevantan; 10 - u potpunosti je relevantan. 

Od izmena u gradaciji je, ipak, bitnije ko su ljudi koji ocenjuju projekte, naglašava Slobodan Radičević. 

,,Nemam jasan stav da li je ovakva gradacija bila potrebna ili ne. Ali i to je proisteklo iz prošlogodišnje prakse u radu sa bodovnim listama po prethodnom Pravilniku. Smatralo se da je manji broj gradacijskih stepena proizvodio veliku bodovnu razliku između stepena, pa se sada pribeglo ovom rešenju, da član komisije ima više mogućnosti. Možda je bolje rešenje bilo da se smanji raspon između bodova po starom sistemu, ali kažem, nisam siguran šta je ovde ispravnije. U svakom slučaju i po starom Zakonu i po prethodnom Pravilniku i verovatno sada po novom nije teško oceniti kvalitet projekta, samo ako to rade ljudi koji su stručni u ovoj oblasti i koji rade nezavisno i u interesu stvarnog doprinosa ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja“, kaže Radičević.