UNS vesti
29. 01. 2025.
Frilenseri traže poštenu kompenzaciju, socijalnu zaštitu i odbranu autorskih prava
Dostojanstveni radni uslovi, poštena kompenzacija, pristup socijalnoj zaštiti, odbrana autorskih prava, prava kolektivnog pregovaranja, bezbednost i profesionalni razvoj, neki su od osnovnih uslova koje su frilenseri Evrope tražili u Nacrtu deklaracije usvojene na sastanku frilensera članica Evropske federacije novinara (EFJ), održanom u Višiju, u Francuskoj.
Nacrt deklaracije (koja se nalazi na ovom linku https://europeanjournalists.org/blog/2025/01/24/declaration-of-freelance-journalists-in-europe/) prozvod je trogodišnjeg rada ekspertske radne grupe za frilensere EFJ i trebalo bi da posluži kao osnov svim članicama EFJ za rad na ovoj temi. Ujedno, sve članice su pozvane da daju komentare o tekstu ovog dokumenta.
“Veoma sam zadovoljna formulacijom radnog dokumenta koji sumira sav naš rad u nedavnoj prošlosti. Inspiriše nas da nastavimo dalje da guramo dalje tu temu. Proveriću mogućnosti da li bi mogli da je predstavimo na narednoj godšnjoj skupštini u Budimpešti, u junu”, kaže za UNS Renske Hedma iz Holandskog udruženja novinara, kopredsednica ekspertske radne grupe EFJ za frilensere.
Nacrt deklaracije opisuje osnovne mere neophodne za osiguranje pravičnih uslova rada, jednak tretman i osnovna sredstva za život za frilensere širom Evrope, ističući da su kroz svoju nezavisnost upravo slobodni novinari od vitalnog značaja za demokratiju i slobodan protok informacija.
Podvlačeći da su frilenseri intregralni članovi novinarske profesije, dokument podcrtava se da imaju pravo na sigurne i pravedne uslove rada, te da poslodavci ujedno moraju da ukinu prakse “lažnih frilens” angažmana i osiguraju da novinari imaju pristup naknadama.
Frilenseri pozivaju i na formulisanje smernica za minimalne nakanadne i standarde ugovora koji odražavaju složenost, investirano vreme i vrednost rada. Platna praksa mora garantovati fer i blagovremenu nakadnu, ali i dodatnu naknadnu za ponovnu upotrebu, odnosno ponovnu objavu novinarskog sadržaja.
Sistemi socijalne zaštite širom Evrope morali bi da sadrže odredbe koje omogućavaju slobodnim novinarima pristup pogodnostima kao što su plaćeno bolovanje, penzije, naknade za nezaposlene i trudničko i porodiljsko bolovanje.
Deklaracijom frilens novinari zahtevaju zadržavanje moralnih i ekonomskih prava nad svojim radom, osiguravajući na taj način nadoknade za sve vrste upotrebe njihovog rada, uključujući digitalne i aplikacije veštačke inteligencije.
Zakoni o autorskim pravima moraju sprečiti neovlašćenu eksploataciju frilens novinara, sa specifičnim zaštitnim merama protiv otkupa i transfera stalnih prava.
Frilens novinari pozivaju na prepoznavanje njihovog prava na kolektivno pregovaranje, kako je je utvrđeno u smernicama Evropske komisije o primeni zakona o konkurenciji. Sindikati i profesionalne organizacije moraju biti ovlašćene da pregovaraju u ime frilensera i poboljšaju uslove rada i naknade.
Deklaracija od vlada i medijskih organizacija traži da obezbede bezbedan rad slobodnih novinara, da javno finansiranje medija i javnih servisa bude uslovljeno fer radnom praksom, odnosno da podstiču održive prakse koje uključuju dobrobit frilensera.
Frilenseri pozivaju Evropsku uniju i nacionalne vlade da usvoje politike koje priznaju i rešavaju nesigurnu prirodu slobodnih novinara, a medijske organizacije da sarađuju sa sindikatima i zagovaračkim grupama u sprovođenju strukturnih reformi koje promovišu pravičnost i transparentnost.
Loši honorari, prekovremeni rad, prekarnost
Učesnici konferencije su o ovoj temi razgovarali sa Lejlom Čaibi, poslanicom Evropskog parlementa iz redova francuske LFI stranke, postavljajući joj pitanja o boljoj zaštiti frilensera i evropskoj kamapanji na tu temu.
Razgovor je vođen i u svetlu činjenice da je Evropski parlament zadužio Evrospku komisiju da usvoji direktive o uslovima rada frilensera, koji uključuje i adekvatne nadoknade.
Predstavljajući uslove u kojima rade španski frilens novinari Marselo Ortega Pikazo, član CCOO udruženja novinara, istakao je da postoji veliku jaz između sindikata i novinara, te da kolektivni ugovori ne uključuju i samozaposlene radnike.
“Zato nisu sigurni da li da nam se priključe. Uprkos manjku informacija o frilenserima, kada smo javno pozvali da popune upitnik, njih oko 140 je odgovorilo. Kao glavne probleme istakli su loše honorare, prekovremeni rad, prekarnost na radu i nemogućnost da nađu regularni posao kao frilenseri. Pokazalo se da 75 odsto onih koji su odgovorala bili primorani da rade kao frilenseri zbog nedostatka prilika da rade za druge. Dok cene života rastu, samo njih 17 odsto je kazalo da je povećalo cenu svog rada nakon krize izazvane ko vidom, dok je 24 procenata reklo da je zarada danas lošija”, istakao je on.
Obrazlažući dalje istraživanje španskog CCOO, Marselo Ortega Pikazo je sumirao da su čak 18 odsto frilensera multitasking radnici koji rade i istovremeno i kao fotografi, za radi, za štampane medije, podkaste i televiziju.
“Čak 57 odsto nam je odgovorilo da nisu članovi sindikata. Njih 47 procenata je reklo da u svom radu ne koristi veštačku inteligenciju, dok je značajan procent od 28 odsto vidi kao pretnju”, zaključio je on.
AI asistenti
Govoreći o prednostima i manama korišćenja veštačke inteligencije u radu frilens novinara, Lorens Vrikamp, novinar i trener na Akademiji Holandskog udruženja novinara (NVJ) ukazao je na dva najvažnija pravca dijaloga o ovoj temi– verifikacija sadržaja i etički izazovi.
Posebno je govorio o AI agentima, novom proizvodu koji tek ulazi na tržište. Reč je o digitalnim asistentima, koji u ime novinara, mogu da obavljaju nezavisno poslove onlajn.
“AI agent se razlikuje od “regularnog” četbota, kao što je Čet Dži-Pi-Ti na tri načina: mogu da pretražuju mreže, primenjuju logiku i preuzimaju akcije nezavisno, van četbot interfejsa. AI agent može da pomogne oko formulacije pitanja, analitičkog planiranja i sprovođenja i interpretacije. Popularna AI alakta koji neke medijske kuće koriste na vebsajtovima danas jeste da klikom na opciju AI čitalac napravi sažetak objavljenog teksta. Opcija nudi da sažimanje dugog teksta u nekoliko rečenica”, rekao je Lorens Vrikamp.
S obzirom da je prilikom sažimanja moguće je da AI napravi grešku u logičnom povezivanju sadržaja, “Second opinion” je AI alatka koja proverava i takvu vrstu grešaka i ukazuje na njih.
Neke od zadataka koje AI asistent može da obavi je da na primer pretragom interneta nađe sagovornike, eksperte koji su novinaru potrebni za tekst, da sistematizuje pretragu u formatu sličnom excel-u. U slučaju da novinar radi tekst o najboljim restoranima, AI asisent može da radi poređenja rejtinga, na primer i da automatski sistematizuje odgovore. Mogu da rade opise slika, provere kalendare, analiziraju ranije interakcije…
Mnoge od ovih AI alatki nisu bez etičkih izazova. Na primer, da li je etički da AI asistent i pozove eksperte koje bi novinar želeo da citira u tekstu i da zakaže razgovor?
Istraživanje koje je Lorens Vrikamp obavio pokazuje da je 75 odsto novinarskih profesionalaca zaposlenih u redakcijama u SAD i EU za proizvodnju teksta koristilo generativnu AI u nekoj formi.
“Mislim da smo na pravom putu da povežemo sve izazove koje svi doživljavamo u našim zemljama sa evropskom politikom. FREG, radna grupa za frilens novinare EFJ, radi to na mnogo strukturiraniji način nego ranije. Sama razmena najboljih praksi i problema u raznim zemljama nema smisla ako to ne prenosi u akciju. Zato je dobra stvar da pozvati relevantne EU savetnike i članove parlamenta na ove radionice. Tamo gde vidim prostor za unapređenje je da se razgradi visoko politička i veoma gusta proza ovih političara. Bilo bi dobro kada bi EFJ ili članovi Upravnog odbora EFJ mogli to da preuzmu na sebe”, zaključuje Renske Hedma.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.